Bojana Kovačević, direktorka Narodnog pozorišta Sombor
Izvođenjem predstave “Radovan III” u koprodukciji Narodnog pozorišta Sombor (Srbija) i Grad teatra Budva (Crna Gora) završen je takmičarski dio programa ovogodišnjih Internacionalnih teatarskih susreta u Brčkom. Predstava koja je rađena po tekstu Dušana Kovačevića i u režiji Vita Taufera premijerno je izvedena 15. augusta na festivalu u Budvi.
“Puno ljudi nas je pitalo, kad smo objavili da radimo Radovana III, kako smete? To je bilo neko glavno pitanje. Meni je zapravo fascinantno kako se ureže u sjećanje kult jedne predstave, sada kada imamo svest o tome da je to bilo pre punih 50 godina. To je bilo kada je Duško Kovačević napisao tekst, od onda datira ondašnja predstava. Mi smo bili hrabri da sa rediteljem Vitom Tauferom ponovo uzmemo taj tekst, sve u integralnoj verziji, onako kako ga je Duško napisao, i da ga nekako ponovo pročitamo iz ovog današnjeg vremena”, kazala je u razgovoru nakon predstave Bojana Kovačević, direktorka Narodnog pozorišta Sombor.
Narodno pozorište Sombor prvi put je gostovalo na festivalu Grad teatar Budva 1994. godine, od kada traje njihova uspješna saradnja. Upravo su to i godišta mlađe generacije glumaca koji igraju u ovoj predstavi. Nakon 2007. godine, ovo je prvi put da zajedno rade na nekoj predstavi.
“Reakcije su pozitivne. Zapravo ono što je meni tu interesantno je da nekako ova predstava dobija jedan novi život. Ona jeste jedno umetničko delo koje je prosto samo za sebe i ne veže se isključivo za onu predstavu. Dakle, ovo je novo čitanje jednog dramskog teksta. Za sada su vrlo pozitivni utisci. Nas čeka i beogradska premijera za dve do tri nedelje. Sva igranja su nam odmah rasprodata kad objavimo, tako da je to lep početak za jednu predstavu. U Brčkom nam je bilo zaista divno, kao i uvek kada dođemo”, istakla je Kovačević.
Umjetničkim delima je potreban mir da bi razvila destruktivnu snagu, kaže Hajner Miler. Mislim da je snaga vizionarskog djela „Radovan III“ nakon tačno 50 godina priličnog mirovanja mnogo veća nego što je bila ikad, napisao je reditelj Vito Taufer.
“Dobre komedije su bolne. Kroz lica komedije gledamo i doživljavamo sami sebe, svoje životne situacije, svoje strahove, svoju sudbinu. Komične figure, na primer, pokušavaju da budu nešto što nisu. Ili u drugima gledaju nešto što ovi drugi nisu. Orgon u Tartifu vidi svetog čoveka, a ne svinju i tako dalje… Mogućnost koju pruža pozorište, da se sa ugodne distance smejemo vlastitim velikim i malim glupostima i malim i velikim glupanima, velika je i korisna stvar i za društveno i za individualno zdravlje. Samoizdaja je centralni motiv te bolne komedije, ali da ne tumačim vlastitu predstavu, koja u ovom trenutku nije još ni gotova: ako smo uistinu mi sami junaci komedije, pitajmo sami sebe o kojim i kakvim samoizdajama se radi. Za razliku od strašnih i smešnih likova koje gledamo na pozornici, mi svoje samoizdaje možemo zadržati za sebe…”, poručila je Kovačević.
Piše: Adis Mujdanović
Foto: Dragan Deanović