Pedeset godina od kako je Dušan Kovačević napisao djelo Radovan III rediteljske palice se latio Vito Taufer i ljubiteljima teatra poklonio predstavu u novom ruhu, po originalnom tekstu.
Glumci Narodnog pozorišta Sombor i Grad teatar Budva osme takmičarske večeri Internacionalnih teatarskih susreta u Brčkom odigrali su predstavu koja je zaokružila selektorski odabir ovogodišnjeg festivala.
Priliku da na sceni igra lik Radovana III dobio je Ninoslav Đorđević, izgradivši ga energično i realistički, prikazavši nasilnost i žeđ za osvetom, ali i ogorčenost i nezadovoljstvo vlastitim životom.
Da li je bilo određene opterećenosti prilikom priprema s obzirom na činjenicu da je istu ulogu na sebi svojstven način prije Vas izveo stariji kolega Zoran Radmilović zaradivši na ovoj ulozi priličnu popularnost?
Gotova svaki veliki klasični komad ima neko izvođenje po kojem se pamti tako da možemo kazati da za svaki od klasika uvek imate odgovornost ali pre svega prema klasiku, više nego prema nekom legendarnom izvođenju. Glavna odgovornost je bila prema piscu a na tome je i reditelj insistirao.
Kad već spominjete autora teksta svakako vrijedi kazati da je i on prisustvovao premijeri predstave u Budvi?
Predstava je imala dve premijere, najpre budvansku u avgustu i prisusustvovao joj je Dušan Kovačević, ali je prisustvovao i na somborskoj koja je bila krajem septembra. U novembru planiramo beogradsku premijeru u njegovom Zvezdara Teatru tako da ćemo se okušati na domaćem terenu što se tiče Radovana III.
Poznato je da se postavka predstave koja je prethodila vašoj nadograđivala svakim novim igranjem i da je obilovala improvizacijama. Koliko vaša predstava ima toga?
“Svaka predstava se menja kako se menjaju njeni akteri i kako se vreme oko tih aktera menja. Bar ja tako mislim. Ali taj princip na kojem je počivala ona predstava nije princip ove predstave. Improvizacija i dosetke koje je pre svega Zoran Radmilović imao nisu jezik ove predstave i ne treba to očekivati. Ali predstava se uvek razlikuje. Nama je ovo zapravo bila prva repriza od somborske premijere tako da sada imamo priliku da se susretnemo sa drugim prostorom i drugom publikom. Samim tim to menja predstavu i ona je za nas drugačija.”
Šta je Vama predstavljalo najveći izazov pripremajući se za predstavu i uopšte sarađujući sa ostatkom ansambla?
Najveći izazov je bio naći odgovor na pitanje ko je Radovan i kako ga smestiti u okvir koji je reditelj tražio od nas.
Predstava je u nekim dijelovima prilagođena današnjem vremenu u smislu pominjanja godina koje su nama poznate, ali i upotrebom stvari koje prije pola vijeka, kada je tekst pisan, nisu postojale…
Dva datuma su jedina koja su promenjena, a tu je i mobilni telefon. To su jedina osavremenjavanja jer ovom tekstu to zapravo nije potrebno. Kada čujete neke originalne rečenice, koje govore o nasilju, podsticanju nasilja i podelama imate osećaj kao da su napisane za događaje kojima prisustvujemo i čiji smo svedoci godinama unazad.
Piše: Alma Kajević
Foto: Dragan Deanović