Публика види глумце, сцену, костиме и свјетла. Чује аплауз. Али иза свега тога постоји свијет који остаје невидљив. У том свијету продуцент је онај који повезује све карике, држи конце и брине да се умјетничка визија претвори у стварност.
Иза сваког изласка на сцену стоје бројни договори, планови, рокови, административне и правне обавезе, рјешавање ауторских права, техничка прилагођавања и непредвиђене ситуације које захтијевају брзе и промишљене реакције. Продукцијски посао подразумијева да се сви ти, често различити и наизглед неспојиви сегменти, повежу у функционалну цјелину. Јер, представа није само резултат умјетничке инспирације већ и сложеног процеса у којем сваки члан тима има своју улогу, а продуцент омогућава да све те улоге дођу до изражаја у правом тренутку.
О том невидљивом, али незаобилазном дијелу позоришног живота, изазовима које доноси рад на представи, важности тимске сарадње и тренутку у којем сав уложени труд добија своју потврду, разговарала сам са Николом Ђаковићем, продуцентом Народног позоришта Републике Српске.
Који је до сада био Ваш највећи продукцијски изазов у Народном позоришту Републике Српске?
Откад радим у Народном позоришту Републике Српске, а то је од 2024. године, за мене је ово дефинитивно најкомплекснији пројекат који сам радио као продуцент. Прије свега, због великог ауторског тима и бројне техничке екипе. На овом гостовању нас је око четрдесет, рачунајући ансамбл и техничку екипу, а када се томе дода и ауторски тим од десетак људи на челу са нашим редитељем Николом Бундалом, јасно је колики је то подухват.
Било је потребно много времена, стрпљења и разумијевања да бисмо све успјешно реализовали. Оно на шта сам посебно поносан јесте тимски рад, јер смо заједничким снагама успјели да направимо овако лијепу представу и да вечерас будемо овдје у Брчком и изведемо је пред публиком.
Сви смо у овај пројекат ушли са много емоција и љубави, како према тексту тако и према самој представи, и мислим да се то на крају и види. Због тога сам заиста пресрећан.

Шта је највећи изазов који публика не види?
Када овако размислим, чини ми се да је све ишло прилично глатко. Нисмо имали неких већих проблема у самој продукцији представе.
Мени је као продуценту посебно било занимљиво рјешавање ауторских права за музику, будући да у представи користимо три музичке нумере. То је био својеврсни изазов, јер је требало регулисати сва права како би све било у складу са прописима, посебно када је ријеч о гостовањима.
Што се тиче самог процеса рада, све је текло како треба, од читалачких проба, преко механичких, па све до техничких. Једини мали изазов појавио се када смо добили аутобус. Иако смо од почетка знали да ће он бити дио представе, тек када смо га добили и видјели како заправо изгледа, требало је пронаћи начин да га најбоље уклопимо и разиграмо на сцени.
У стварању представе учествују драмски писац, редитељ, драматург, сценограф, костимограф, композитор, глумачки ансамбл и бројна техничка екипа. Ко води главну ријеч у стварању представе и гдје је ту мјесто продуцента?
Редитељ је, у суштини, главни у читавој овој причи. Ја сам као продуцент, наравно, увијек ту да будем подршка и да се побринем да све протекне како треба. Редитељ је главни у тиму, он је наш капитен, наш вођа, а онда идемо сви ми остали.
Шта је заправо посао продуцента и шта доноси највеће задовољство у том послу?
Продуцент је спона између технике, администрације, правне службе, техничке службе, глумаца, управе и свих других лица укључених у стварање онога што публика може да види на сцени. Дакле, продуцент је медијатор који рјешава проблеме у тиму и координише процесе настанка и реализације представе. Када се све то споји у квалитетну представу, а потом добијете овакав громогласан аплауз као овдје у Брчком – е, за то се живи. За ову представу смо сви дали све од себе. Од одабира текста, адаптације до саме поставке прошло је годину и по дана. Ипак, када видите резултат и реакцију публике, знате да је сваки тренутак тог процеса имао смисла.
МАРИЈА РАДИЋ
