Концепт представе и режију „Лепа Брена проџект” потписују Олга Димитријевић и Владимир Алексић.
Колико је интересантно посматрати историју једног поднебља или државе кроз визуру једне личности, у овом случају Лепе Брене, као и о комплексности коју читав простор носи и о начину настанка ове представе, разговарали смо са редитељем ове представе Владимиром Алексићем.
Заједно са Олгом Димитријевић направили сте концепт оживљавања феномена Лепе Брене. Претпостављамо да вам је била идеја да кроз театар насликате феномен који је био посљедњи једне естрадне звијезде да укаже на кохезивне елементе бивше државе?
Каријера Лепе Брене, која није само певачица већ и успешна бизнисменка и која је била веома популарна тих осамдесетих и деведесетих година као и дан данас, мени и Олги је била занимљива. Идеја је да кроз тај феномен испричамо последње четири деценије ових простора. Ово није само прича о Југославији и у тих неколико посљедњих година, о јединству до разарања, ужасног рата, ужасног цепања Југославије, до онога што данас живимо у свим својим малим државицама, у којима доста људи живи несрећним животом и да ли је данас, са ове дистанце могуће сањати бољи живот који би значио једнакост, морал и у коме би сваки човек био цењен. Ми смо кроз кључне тачке Бренине каријере покушали да направимо причу о југословенству, идеологији, бавили смо се капитализмом који је стигао заједно са цепањем Југославије, бавили смо се песмом, јер она најбрже повезује људе. Имамо Брену градитељства – то су све зграде на простору бивше Југославије које су добијале њено име осамдесетих. Има једна лепа зграда у коју су се усељавале породице радника, а станови су се делили бесплатно. Данас су те зграде углавном руиниране, стари солитери. Данас нико зградама не даје имена као што је Лепа Брена, него су то неки луксузни станови које јако мали број људи може себи да приушти, а зову се оазе, метрополитани, менхетни …
Уклапајући пет ауторских текстова са пет глумаца, који глуме пет Лепих Брена, комбинујете стварање прича из различитих углова. На који начин сте стварали слојеве ове приче? Како је трајао процес постављања овако комплексне теме кроз визуру више ликова?
Први део рада је подразумевао истраживање, слушање и гледање материјала, затим сусрет са људима који су се у својим областима бавили сличном темом. Када смо добили текстове писаца, кренули смо у склапање материјала. Сам процес проба смо започели разговорима и импровизацијама са глумцима да бисмо потом прешли на индивидуални рад.
Вечерас се појављујете и у улози глумца?
Многи су уз Бренине пјесме освајали своје личне слободе. Прича о Брени сексуалности је прича о једном момку који је одрастао у провинцији негдје у Југославији. Захваљујући имитацијама песама Лепе Брене он успева да освоји своју личну слободу и каже да је хомосексуалац и одлази у иностранство и тамо наступа као drag queen под именом Брена Сесуале. Он је човек коме је Брена помогла да све то преброди и да живи свој емотивни живот.
А шта о свему томе каже Брена?
Знам да је Брена ову причу доживела врло емотивно. За сваког човека, посебно емотивног, који гледа причу о свом емотивном животу, то изгледа дирљиво. Она је била на премијери. Тада је то било све помпезно са пуно новинара. Међутим након два мјесеца она је дошла на представу инкогнито без помпезности која прати њен долазак, и мислим да је она тек тада уживала у представи и да ју је тек тада у потпуности доживела врло емотивно.
Да ли је могуће у данашње вријеме да се појави сличан културолошки или сличан феномен који би захватио исти географски простор?
Данас имате певаче који су популарни и у Босни и у Хрватској и у Србији. Али, нисам сигуран да је могуће да се појави неко као што су били Лепа Брена и на пример Бијело дугме. Живимо у времену где се гаје потпуно другачије вредности. Ја сам оптимиста, али надам се да ћемо на овим просторима почети да живимо нормалан живот у коме ћемо волети своје комшије. Једноставно, мислим да треба да живимо живот и да се радујемо животу.
Брчко је познато по прузи Брчко-Бановићи што је био симбол новог југословенског заједништава и по лепој Брени која је кроз музику била последњи трзај југословенског јединства. Представа се игра у Брчком одакле је кренула Лепа Брена. Имате ли због тога посебан осјећај јер представу играте на извору феномена?
Лепо је да можете да се бавите једним феноменом и да дођете у место одакле је та прича и кренула. Брчко се више пута помиње у представи, и заиста је посебан доживљај играти у месту одакле је све кренуло.
Да ли је тешко глумити у представи коју режирате?
Јесте, али ту је сјајна екипа која ми помаже и увијек се могу ослонити на њихово мишљење.
Разговарала: Миљана Ђурђевић
Фото: Дејан Ђурковић