Улогом Сафете Хаџавдић у представи “Идентитлук” Ајла Хамзић је својим доприносом и потврдила и поништила сам наслов представе дајући нам тако подстицај за размишљање о свим неспоразумима везаним за ове просторе
На овогодишњим сусретима Позоришта у Брчком играте у представи “Идентитлук”. За улогу у овој представи сте недавно добили награду, а како је истакнуто, успјели сте одиграти атипичну и аутентичну улогу која у себи обједињује традиционалну и савремену жену. Шта вам је била водиља?
Сви ликови у представи “Идентитлук” настали су кроз два и по мјесеца дуг процес индивидуалних и колективних импровизација потакнутих Маалоуфовим есејима. Свако од нас имао је задатак да изгради карактер базиран на одређеним стереотипима везаним за поједине идентитетске одреднице. Та карактерна црта, оно што чини наше ликове тродимензионалним, је зрнце људскости, оно са чим публика емпатише када се ољуште слојеви гротеске. У мом случају, у питању је било религијски аспект идентита. Управо је та тежња да пронађем баланс између традиционалних и савремених вриједности, из перспективе мог лика, оно што ме водило кроз тај процес. Драго ми је да је жири на Мостарској лиски то препознао.
Колико је заправо тешко или лако остварити значајне ангажмане младом глумцу?
Тешко је дати тачан и директан одговор на ово питање. Имам срећу да сам запослена у Народном позоришту Мостар. Међутим, поготово у доба пандемије, прилике су јако ријетке, скоро да и не постоје. Али је важан индивидуални рад и труд. То се увијек исплати.
Чекате ли с нестрпљењем нове улоге и које ће то бити?
Да. Тренутно у НПМ радимо на новој представи, Ново Нормално Схоw, у режији Ивана Леа Леме, његовој ауторској представи насталој по мотивима текста “Твоје тајно оружје у борби против неукротивог целулита” савременог шпанског драматичара Иñига де Харе. Радујем се премијери.
Можете ли нам открити и на чему бисте вољели да радите, а још нисте?
Недавно сам имала прилику радити са грчким редитељем Теодоросом Терзопоулосом на представи “Тројанке”. Играти трагички лик је посебно искуство, и вољела бих поново играти трагедију.
По чему ћете највише памтити протеклу сезону?
Протеклу сезону обиљежила је пандемија и lockdown. Прије само годину дана, не бих вјеровала да ће играње пред петнаесторо људи у публици постати нешто сасвим нормално. Данас се радујем када имам прилику играти уопште. Надам се да ће се ситуација убрзо стабилизирати и да ћемо убрзо поново заиграти пред пуном салом.
Мислите ли да млади људи данас довољно посјећују културно-умјетничке догађаје?
Мислим да поприличан број младих људи посјећује позориште и културне догађаје, када се одржавају. Данас је тешко говорити о томе, када представе, изложбе и концерти увелико овисе од епидемиолошке ситуације. Суд о инволвираности младих у културни живот могли бисмо донијети тек када би понуда била разноврснија и већа.
Разговарала: Миљна Ђурђевић
Фото: Дејан Ђурковић