Тамо где се поезија, сликарство и документ укрштају,
јавља се уметност заустављања тренутка,
откривања непознатог у познатом,
иреалног у реалном – јавља се уметнички фотос.
Јован Путник, позоришни редитељ
У оквиру Пратећег програма 37. Сусрета позоришта/pozorišta/kazališta Брчко дистрикта БиХ, синоћ је отворена театрографска ПОЗОРИШНО / KAZALIŠNO / ДОКУМЕНТАРНА изложба. Изложба је ауторско дело идејних твораца Фестивала, Јакова АМИЏИЋА и Срђана ВУКАДИНОВИЋА.
Церемонију отварања 37. Позоришних сусрета у Брчком употпунила је документарна изложба отворена и остварена у простору Градске ликовне галерије као нераздвојни сегмент Фестивала. Диван подсетник на лепоту позоришне уметности којој смо се предавали у протеклом периоду. Која нас подсећа на прохујало време, на године које су остале иза нас, на емоције које смо заједно делили и велику љубав коју смо крајње несебично размењивали с пријатељима из целе некадашње Југославије или како се помодно каже из Региона.
Човек је одувек желео да забележи протекле тренутаке, да забележи покрет, да га сачува за себе и све привженике из магијских и практичних разлога. Забележити тај нестварни тренутак је тежња свих стваралаца, сликара, фотографа, сниматеља, почев од оних првих уметника који су стварали на зидовима пећине Алтамире, па преко првих дагеротипија, до славних фотографа као што су били и браћа Лимијер, творци модерне филмске уметности. И даље, до данашњих дана када су сви медији, и они штампани и они електронски, постали препознатљиви по добрим и правим забележеним тренуцима. То отимање од историје, можемо слободно рећи, данас доживљава невиђену експлозију. У таквом свету позоришног стваралаштва које је скуп забележени пролазних тренутака, своје почасно место имају тематске изложбе као својеврстан подсетник на лепоту прошлих позоришних Сусрета и тренута сусретања са уметницима актерима представа. Професор Срђан Вукадиновић и Јаков Амиџић припадају оној мањој групи посвећеника, уз све славне претходнике, који од историје отимају време прошло и показују га времену садашњем.
Њихове изложбе су незаобилазни документи којима се враћамо да бисмо још једном спознали лепоту прошлих времена. Тако нам у наслеђе остају као трајни артефакти, да једног дана када Сусрети доживе стоту, а ми неким случајем остаримо, још једном са новим пријатељима прелистамо стари албум са Сусрета позоришта у Брчком.
Сетићемо се изражајног лица Мије Алексића, Зорана Радмиловића… оног леденог погледа Љубе Тадића, зачудности ерудите Бојана Ступице, драмских хроника Б и Х историје Мирослава Јанчића, харизматичности диве југословенског глумишта Ене Беговић…
А сетићемо се и овог црног блеска надирућег зла епидемије која није успела да да у свом надирућем походу заустави точак захукталих Сусрета позоришта/kazališta овог anno domini 2020.
Присутним, малобројним (због епидемиолошке ситуације), углавном љубитељима позоришне уметности, гостима Сусрета позоришта/казалишта Брчко дистрикта и поштовалаца Фестивала, обратили су се аутори поставке. Они су, између осталог, истакли да се надају да су успели да на адекватан начин, кроз бројне фотографије са пропратним текстом илуструструју и представе бар један део веома богате архиве. Они су позвали присутне да обиђу и погледају изложбу која ће бити отворена до 26. новембра, и коју су заједнички реализовали Организатор Сусрета Одјел за културу и туризам Брчко дистрикта у сарадњи са Градском галеријом ликовних уметности.
Изложба је озбиљно пропраћена медијски и добро опременим укусно дизајнираним публикацијама за сваки сегмент изложбе.
Задатак ове изложбе је запажено говорити о доприносу аутора друштвеним променама у културном простору као и годишњицама њихових смрти. Изложба у 10 сегмената обрађује 12 личности–аутора од значаја за театар а сви се уклапају у једну целину:
* ТРИ ЗАЧЕТНИКА БОШЊАЧКОГ ПРЕПОРОДА (Сафвет бег Башагић, Адем ага Мешић и Хусеин Дубравић Ђого);
ТРИ значајна драмска писца:
* ЗЛАТНО РУНО ДРАМОЛОГИЈЕ БОРИСЛАВА ПЕКИЋА
* АНГАЖОВАНИ ДРАМСКИ СПИСИ МИРОСЛАВА ЈАНЧИЋА
* ДРАМСКИ ПИСАЦ ВЕЛИKИХ ТЕМА – СЛОБОДАН СЕЛЕНИЋ
ЈЕДАН редитељ
* АРХИТЕКТА ЈУЖНОСЛОВЕНСКОГ ТЕАТРА – БОЈАН СТУПИЦА
ПЕТ великана глумишта
* РЕЉА БАШИЋ У КАЗАЛИШНОМ СВИЈЕТУ;
* ВЕЛИКАН ГЛУМЕ РАДОЗНАЛОГ ДУХА – ЉУБА ТАДИЋ;
* КРАЉ ХУМОРА И ИМПРОВИЗАЦИЈЕ – ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ;
* ГЛУМАЦ СТАРОГ КОВА И ВЕЛИКОГ ТАЛЕНТА – МИЈА АЛЕКСИЋ;
* ГЛУМАЧКА ДИВА КАЗАЛИШНЕ СЦЕНЕ – ЕНА БЕГОВИЋ.
Аутори су достојно кроз излошке о оснивачима, о деловању најистакнутијих представника казалишта/позоришта скренули позорност на проблематику театролошке грађе и њенњ улоге у изградњи националног и културног идентитета.
Изложбом Организатор Сусрета заокружује концепцију Фестивала која се одвија свке године у последњој седмици новембра. Она се једним погледом комплетира и обухвата свеукупно виђење, једне од најкомплетнијих Манифестација нашег простора уопште. Из обиља материјала који је био пред њима издвојили су оно што чини суштину. То је својеврсна театрографска хронологија једног невероватног опуса који траје пуних 46 година (са једним краћим прекидом). Надам се да ће ово бити допринос да овај град на крају добије оно што заслужује, а то је професионално позориште чему сви теже, поготову они који знају значај културе и заиста уживају у театру.
Пише: Предраг Нешовић
Фото: Дејан Ђурковић