СИЛА И МОЋ – КОСМИЧКИ ПРОБЛЕМ У КОЈЕМ СВЕТ ИДЕ У БЕСМИСАО
„Осећање силе је за неке ужитак у смртним греховима, упркос чињеници да они веома често и не знају за све смртне грехове. То су они који се налазе свуда, у првим редовима наше свести, у првим редовима наше подсвести, у првим редовима у религијским установама, у политици… Они су мањина која поседује човека“ – овако би рекао истакнути босанскохерцеговачки глумац, режисер и универзитетски професор Владо Керошевић, селектор овогодишњих 43. Интернационалних театарских сусрета у Брчко дистрикту БиХ, појашњавајући мото Сусрета који гласи „Сила и моћ – свијет без смисла“!
Сила и моћ чине да обесмисле свет како би њиме могле да управљају и да га што квалитетније искориштавају за свој интерес. С времена на време догоде се пропламсаји слободе човека у којем се он осећа да живи, док остатак људске врсте преживљава! Сила и моћ су учинили да све мање има човека, а све више нечовека. Достојевски је рекао: „Ако нема човека, шта ће ми друштво!? Ако нема човека, шта ће ми нација!? Ако нема човека, шта ће ми вера!? Ако нема човека, шта ће ми Бог, јер он је створио мене по својој слици и прилици! Он је у мени, ја сам у њему!“ И на тој директној линији почива благостање људске врсте које је сам Бог прописао на овој нашој планети! Међутим, сви ти закони су немилосрдно погажени од стране силе и моћи које се огледају кроз насиље и репресију. Доказ овој тврдњи је лагани примат робота који су увелико преузели многе послове од човека. Они једноставно живе људски живот док ће човек бити пуки посматрач који није битан у свему томе. Тако ће убрзо роботи имати своју Олимпијаду, а људи своју. Имаће роботи и све остало, а људи оно што им преостане. Само да подсетим, а подаци то добро говоре, да је уназад неколико векова на кугли земаљској живело нешто више од две милијарде људи, док се та цифра данас попела на више од осам милијарди људи. То говори да сила и моћ имају огроман број људи којим се управља, што им доноси услов да буду силници и моћници.
Да ли нам то говори и да је одувек постојала сила и моћ?!
Наравно, сама Библија почива на томе, још од оних својих основних постулата. Стога и није без разлога да представа НПРС из Бање Луке, која се зове „Мартин удио“, отвори овогодишње Сусрете. Она задовољава критеријуме које сматрам да су битни, а то су свевременост, свепросторност, универзалност и хуманост. Ова представа носи у себи библијске мотиве патње и преживљавања. Марта (Наташа Перић) је тиха хероина из позадине која преживљава. Људска врста преживљава од постанка. Није без разлога најстарија емоција, у људском бићу, страх из којег произилазе све друге емоције, па чак и љубав! И све то заједно је оно на чему сам базирао мото овогодишњих Сусрета – „Сила и моћ – свијет без смисла“! Морам да кажем да се веома плашим да овај свет полако иде у бесмисао!
Према Вашој селекцији стиче се утисак да нам ове године доводите позоришне куће које не долазе из великих градова и да се та „мања“ позоришта више баве овом свакодневном и веома битном темом. Шта се дешава са оним позориштима из главних центара, јесу ли њима ове теме можда мање битне?
Ја сам неко ко не пати од те неке метрополизиране свести, у смислу да све добро, све велико, све снажно и све креативно се налази у метрополама. Наравно да те метрополе имају свој значај у простору у којем живимо, али желим да докажем да и у овим мањим срединама настају велике, креативне и озбиљне представе. Овом приликом истичем и пример Никшићког позоришта које се осмелило, а то је храброст, да у данашњем времену стави на репертоар дело Фјодора Михајловића Достојевског, с једним изузетно малим, по обиму, романом „Беле ноћи“. Такође се и редитељица Ана Ђорђевић осмелила да Достојевског релативно допише потпуно незаостајући за његовим стилом, те да направи драмски предложак и режира представу у којој се нашао млади ансамбл који је срчано, даровито и веома квалитетно спремио да једноставно та представа заслужује да је брчанска публика и види! Достојевски јесте велики, али оно шта је од Достојевског настало је надишло сам роман. Из неког другог времена у ово наше данашње време Достојевски долази човеку на оздрављење!
Дакле, сила и моћ нам долазе на неки суптилан начин.
Сви смо ми потенцијални насилници, нарочито ако ђаво проради и ако анђео препусти власт ђаволу у нашој диполарности коју поседујемо! И овде имамо једног занесењака који је бескрајно даровит, паметан, изузетно добар, поштен, честит. Али као такав он не припада друштву, он је игнорисан од друштва а игнорисање је облик насиља. Он чезне да се заљуби и кад се то деси он бива остављен. И као такав он, тиме што је на два минута био заљубљен, каже да је испунио свој животни смисао јер је осетио љубав!
Шта је са осталим учесницима, можемо ли чути који су разлози били пресудни да их доведете у Брчко?
Када је реч о позоришту из Крушевца и ту се ради о драмском тексту који је Небојша Брадић написао по мотивима приповедака Иве Андрића. Ради се о једној бескрајно маштовитој представи и сајној глумачкој енергији коју, уз дужно поштовање свих, са таквом искреношћу не можете имати у Београду. На страну што су београдска позоришта у последње три-четири године девастирана по питању диполарности политичкој припадности. Довео сам сомборску представу јер је сомборско позориште у задњих десет година један од театара који прави најреспектабилније представе по свим сегментима. У крајњој линији они су лауреати прошлогодишњих Сусрета у Брчком. А довео сам их и из разлога што по други пут играју хрватског писца Мату Матишића. Али и зато што та представа има један свој облик исказивања силе и моћи у односу на жртву и обесмишљавање света. У тој представи ликови које је Матишић описао долазе на сцену да од њега траже заштиту и правду и да га оптуже за живот, којим се он у својој фикцији бавио. Када је реч о Вараждинском театру, који опет никада није био у Брчком, довео сам их јер ми је жеља била да доведем Шекспира у Брчко. То је уметник миленијума који ће по први пут бити овде на Сусретима. Представа је врхунски режирана, изузетно квалитетна, сјајно играна и то је један драмски спектакл! Викторијанска класика у најплеменитијем смислу те речи! Зато сам желео то и да брчанска публика види и доживи. И ту је сила и моћ, само што је та сила и та моћ у рукама жена те ће се видети да таква одлика није само у рукама једнога пола. То је проблем друштва. Сила је сила, моћ је моћ! То је заправо универзално питање. И на крају крајева довео сам и зеничку представу „Мала“. То је једна занимљива прича у којој је редитељица Лајла Каикчија замолила три списатељице (Емина Омеровић, Емина Ковачевић Подгорчевић, Неџима Чизмо) да свака напише једну причу на тему одрастања младе девојке данас у БиХ у бошњачкој средини у раздобљу од тинејџерке, девојке и жене! Крајњи исход је приказ тога како друштво утиче на девојку да остане без душе, без смисла за живот! Дакле, опет сила и моћ и опет смисао постојања. Поред тога нисам могао заобићи понуду нобеловке Елфиде Јелинек, аустријске књижевнице која је добила Нобелову награду за књижевност а која је посветила читав свој живот у борби за женска права! Тако је рођена представа Камерног театра 55 из Сарајева која се зове „Љубавница“! Једно изузетно сатирично-саркастична гротескна прича о томе шта су узроци који доводе до фемицида! Наравно не смемо заборавити ни Сатиричко казалиште Керемпух из Загреба које нам долази са сјајном представом Љубомира Симовића „Путујуће казалиште Шопаловић“. Дакле, један преплет, као некада што су жене радиле плетући и преплитајући разним бојама како би створиле одлеђен колаж. Кулминација је са Шекспиром, а расплет са Матишићем. Пресретан сам што можемо о овоме причати што је трајало задњих шест месеци и биће ми задовољство да и публика у сали све то осети!
Мирослав Обрадовић
