Четири ноћи биле су довољне да се између Сањара и Настењке развије блискост која ће обиљежити њихове животе, али не и љубав каквој се он надао. У кратком времену, двоје усамљених људи дијеле своје приче, очекивања и осјећања, док свако од њих носи другачију представу о љубави. Дјело Фјодора Михајловича Достојевског „Беле ноћи“, у сценској адаптацији Никшићког позоришта, имала је прилику да погледа и брчанска публика. Након представе, разговарали смо са гледаоцима о томе како су доживјели ову причу о сусрету, нади и несуђеној љубави.
„Утисци су веома позитивни. Сматрам да су глумци успјели да пренесу суштину Достојевсковог дјела, сентименталност главних ликова и емоције које није једноставно дочарати. Иако се радња одвија у једном простору, представа ми није била монотона, а глумци су успјели да задрже пажњу и пренесу осјећања својих ликова. Посебно ми је значајна тема усамљености, која је, чини ми се, данас присутнија него икада. Људи су све чешће удаљени једни од других, али и сами са собом. Мислим да ће због тога прича коју доносе „Беле ноћи“ увијек бити актуелна.“

„Највише ме се дојмио главни јунак, управо због његове сентименталности и начина на који доживљава свијет око себе. Ријеч је о човјеку који је готово читав живот провео сам, а онда упознаје особу која му пружа љубав, подршку и прилику да осјети блискост коју до тада није имао. Иако га она на крају напушта, њихов сусрет у њему ипак оставља нешто што му ублажава осјећај усамљености. Посебно ми је упечатљив завршетак представе, када главни јунак говори о својим осјећањима, јер се тада највише осјети туга због свега што је могло бити, а није се догодило. Мислим да треба да препознамо и цијенимо лијепе тренутке у животу, чак и када кратко трају, јер управо они могу бити важни да се не бисмо осјећали усамљено и удаљено од других људи.“
„Када бих представу морала описати једном ријечју, изабрала бих ‘блаженство‘. Та ријеч се помиње на самом крају и чини ми се да најбоље обухвата оно што представа носи. За мене је то осјећај припадности, љубави и унутрашње испуњености, макар трајао само један кратак тренутак. Управо је тај тренутак глумац успио да пренесе и учини разумљивим кроз лик који тумачи.“

„Допао ми се однос између главних ликова. Било ми је жао Сањара јер се видјело колико му Настењка значи и колико се нада да ће бити заједно. Ипак, живот не иде увијек онако како желимо. Представа је била емотивна и држала ми је пажњу до самог краја.“
„Представа ме је прије свега привукла искреношћу емоција које су глумци успјели да пренесу. Није било потребно много сценских промјена да би се дочарала прича која се заправо одвија унутар самих ликова. Посебно ми се допало што је главни јунак приказан као човјек који много тога осјећа, али тешко проналази начин да то подијели са другима. Мислим да је управо та његова рањивост оно што га чини блиским публици.“
„Мислим да је усамљеност једна од најважнијих тема ове представе и да се у њој може препознати много људи. Данас смо стално окружени другима, а ипак често немамо с ким да подијелимо оно што заиста осјећамо. Главни јунак је управо такав човјек, неко ко чезне за блискошћу и разумијевањем. Због тога ми је његова прича била посебно занимљива, јер није везана само за вријеме у којем је Достојевски стварао, већ и за данашњи живот.“

„Несуђена љубав између главних ликова оставила је велики утисак на мене. Он у њој види прилику за нови почетак и љубав коју је дуго чекао, док она у њему проналази разумијевање и подршку, али њено срце ипак припада другоме. Мислим да је најтеже управо то што се њих двоје нису срели у истом тренутку својих осјећања. Представа ме подсјетила да се у животу не поклопе увијек жеље и околности, али да и такви сусрети могу оставити траг који се дуго памти.“
Судећи према утисцима публике, „Беле ноћи“ су дотакле оно што је многима блиско, јер се готово свако бар једном у животу нашао у улози некога ко чека, нада се, воли или мора да прихвати да осјећања нису увијек узвраћена. Можда је управо зато прича о Сањару и Настењки и данас толико блиска, јер у њој свако на свој начин може препознати дио властитог искуства.
