Predstava govori o životu američke i svjetske rok ikone sedamdesetih godina prošlog stoljeća. Može se isčitavai i kao dramsko-muzički komad, koji za vrijeme igranja predstave nikoga nije ostavio ravnodušnim u sali. Predstavu su najbolje primile generacije koje su slušale bluz, pop i rok 70-tih i 80-tih godina prošlog stoljeća, ali i mlađa publika je bez daha upijala ovu predstavu koja šalje poruku da čovjek s talentom i ambicijom, koji ultimativno istrajava na svom ovozemaljskom putu, prije ili kasnije, umire od onoga što najviše voli. A to je bezuslovna ljubav prema onome što radiš.
Glavni lik u predstavi „Ko je ubio Dženis Džoplin“ više nego uspješno je iznijela mlada i darovita ali već zrela i formirana glumica Bojana Milanović. Ona je u uvodu razgovora kazala da joj je drago što je pozorišna brčanska publika zdušno pratila ovu predstavu od početka do kraja i što je predstava na kraju nagrađena jednim velikim, toplim i iskrenim gromoglasnim aplauzom koji i jeste najljepši pozdrav jednom uspjelom dramskom komadu.
Rediteljica predstave Sonja Petrović odlučila se na jedan smio i, čini mi se, moderniji koncept dramske postavke teksta koji iz nekoliko uglova prati unutarnji i vanjski svijet života i smrti Dženis Džoplin, na način da je njen lik na sceni postavljen dvojako – dvije glumice tumače lik Dženis što nije teško pratiti iz dvorane, ali jeste izuzetno teško igrati, pjevati i onda raditi replike teksta, uz izuzetnu dinamiku koja traje od prve do zadnje sekunde komada!?
Da. Sonja Petrović rediteljka ove predstave je željela da ispriča ovu priču i na njenu inicijativu predstava je i nastala. Tako da Sonja i ja igramo Dženis. Ona je nekako uvek videla lik Dženis kao dvojaku ličnost i zato je želela da je dve glumice igraju. Nekako da se nadopunjuju; što je nama prvo bilo malo neobično, ali nakon što smo ušli u proces i kada smo počeli da radimo onda smo apsolutno shvatili da je to jako dobra zamisao i ideja i nekako je i nama bilo mnogo lepše i draže da podelimo sve te divne utiske na sceni, a samim tim se nekako i nadopunjujemo na neki način koji nismo ni očekivali da će se dogoditi.
Kroz priču o Dženis Džoplin vi sve vrijeme pričate priču u nama, našim životima, našoj stvarnosti u tri dimenzije: nekad, sad i ubuduće i na taj način se kompletno uklapate u ovogodišnji moto Festivala taetra u Brčkom – Bolest društva!?
Jeste. Nama je bilo bitno da to ne bude samo priča o Dženis Džoplin nego da ipak bude priča o nama i o ljudima koji žele da budu drugačiji i ponosni na sebe, kako je to govorila Dženis. I na taj način ide priča o ljudima koji vole da neguju svoj talent i taj prostor u kome obitavaju i žive, da pokušaju da ga šire. Vrlo nam je drago što se u publici uvek nađu i stariji i mlađi gladaoci, koji nekako reaguju iz svoje neke potrebe da trebaju da reaguju, ali samim tim nekako su reakcije, ustvari, uvek i jednake u smislu da se prepoznaju. I to što je nama vrlo važno i o čemu smo, ustvari, i želeli da pričamo. Želeli smo da pričamo priču o svima nama.
Nedvojbeni je utisak prisutnih u dvorani, naravno i moj kao izvještača, da ste u cijelosti ušli u duh i lik Dženis Džoplin, utjelovili ste ga večeras ovdje na sceni Doma kulture u Brčkom. U čemu je tajna ako uopće ima tajne, ili je sve samo rezultat talenta i fanatičnog rada na sebi do samoizgaranja za vrijeme igranja komada koji publika prati bez daha. Prikazali ste duh i karakter jednog univerzalnog vremena i života bez prije i kasnije, jer u životu postoji samo sadašnjost, samo sad i samo ovdje i ništa više, jer sve drugo je samo privid i fantazmagorija, najčešće samoobmana ili opća obmana?
Jeste. Da. Da. Upravo to. Jer, znate šta – na kraju krajeva svi smo samo ljudi i niko ne može da ostane imun na dušu, a ako se duša pokaže na sceni, da li u ovom ili u onom vremenu, mislim da se to uvek prepoznaje i ljudi se uvek za to nekako zakače i zato ovu predstavu „Ko je ubio Dženis Džoplin“ publika toliko i voli.
Može li se ova drama isčitavati i kao teatarsko-muzički komad, s obzirom da sve vrijeme izvodite nekoliko čuvenih pjesama Dženis Džoplin, kao i songove njenih hitova?
Da. Svakako. Svakako je u suštini bila početna ideja to da ovo bude dramska predstava, i to i jeste dramska predstava jer je ona prosto zbog toliko muzičkih delova u predstavi i dramsko- muzička predstava, tako da odgovor je – da. Dženis je u svojim pesmama pisala o svojim ljubavima, o svojim patnjama, tako da su neke scene koje su bile dijaloške pretvorene u muzičke, odnosno, ispričane su kroz muziku a ne kroz dijalog i to je ono što je i bila ideja rediteljke Sonje Petrović.
I na kraju, šta je, po Vama, ubilo Dženis Džoplin, ljubav prema muzici, ili…!?
Hah. Dženis Džoplin, eh, mislim da je sad to kompleksno pitanje, višeslojno, ali definitivno ju je ubila njena strast i izgaranje koje je imala prema svemu, ne samo prema muzici.
Razgovarao: Suvad Alagić
Foto: Dejan Đurković