У оквиру ПРАТЕЋЕГ ПРОГРАМА Сусрета позоришта/позоришта/казалишта Брчко дистрикт одржана је значајна промоција још значајнијег часописа СУСРЕТИ. На добро посећеној промоцији и у присуству гостију, публике а и аутора приложених текстова у часопису, изношене су оцене, инпресије и вредносни судови о овој значајној публикацији.
Покретање нових часописа данас се, углавном, доживљава као неизвесна авантура која је осуђена на неуспех. Због недостатка финансијских, логистичких и инфраструктурних средстава за квалитетан и обухватан рад, стање у КРЕИРАЊУ једног часописа подједнако је тешко као и само стваралаштв. Ипак, верујући у идеју да се решења налазе најчешће тамо где су и сами проблеми, покренут пре две године часопис СУСРЕТИ траје и доприноси унапређењу укупне позоришне, књижевне и културно–уметничке стварности.
Као и већина постојећих и активних часописа у Региону, своје планове и оно што у садашњости жели да пружи читаоцима, остварује стратегијом поступности, корак по корак и истрајно напредујући ка будућности сигурно. Али баш таква стратегија и скромнија издавачка решења, ослоњена на приступачне могућности, данас спашавају ову врсту публицистике. У том смислу СУСРЕТЕ видимо као часопис у класичном штампаном издању, али који функционише на врло економичним финансијски штедљивим основама.
Верујемо да је то довољно, макар за почетак.
У будућем раду, као кључне полуге за достизање наших циљева, примењиваћемо правила, стандарде и методе којима се остварује висок ниво квалитета радова. Квалитет чланака које објављујемо логична је последица у којој одговорност у томе преузима часопис. Наш део одговорности највише се темељи у обезбеђивању квалитетних чланака, применом савремених метода у комуникацији са ауторима. Тиме обезбеђујемо законски и институционално промовисану праксу високих стандарда и квалитета периодике.
У дистрибуцији садржаја часопис ће бити часопис са отвореним приступом за све потенцијалне кориснике. Промовисаће, поштовати и посебно чувати културу и стандарде академског писања. СУСРЕТИ ће тематски и предметно бити посвећени областима које припадају пољу позоришту, књижевности, уметности и култури.
Часописом руководи Редакција на челу са главним и одговорним уердником Јаковом Амиџићем а најважнију улогу у стратешком промишљању и усмеравању рада има Уредник Жарко Миленић и Редакција часописа у којој се налазе компетентни представници домаће и иностране уметничке заједнице. Посебно истичемо амбицију усмерену ка остваривању већег степена интеракције између часописа и заинтересованих јавности. Проверена чињеница је да Редакција, самим тим и СУСРЕТИ, у свом исходишту имају импликације на свет стваралаштва. Охрабриваће и подстицати све појединце који у нама виде достојне партнере, или могућности да сарађујемо, да нам се јаве. Отворени за сарадњу која доприноси остваривању заједничких циљева а тиме и креативном стваралаштву које нам је у овом времену веома потребно. Верујући да се напредак укупног стваралаштва темељи, између осталог, и на иновацијама и учењу, наш допринос уграђујемо управо у те вредности.
Број који је у рукама читалаца за Редакцију СУСРЕТА има јасно одеђени симболички значај – представља место где се заокружује један циклус и тачку од које ваља почети преиспитивање ваљаности основне идеје, сврсисходности одређеног начина делања – конкретног доприноса у простору који је прилично занемарен и оскудан, а реч је о промишљању театра, књижевности и културе. Ово је двоброј 3 – 4 који потписује ова редакција и он данас има концепцију и формат за који се Редакција залагала од почетка, и веровала да имају оправданост и публицистичку важност. Мишљења кругова читалаца која допиру до нас, и до којих нам је једнако стало, јасно указују да је концепт СУСРЕТА у складу с временом и потребама нашег културног живота, те да је отвореност редакције, самим тим и часописа, узорна, а рубрицирање прецизно, целисходно и јасно. СУСРЕТИ СУ ОЗБИЉНА СТУДИЈА ВРЕМЕНА У КОЈЕМ ЖИВИМО. Као члан Редакције могу да кажем да сам поносан на то и да су принцип отворености за сарадњу и слобода уређивања не само креативни него и мотивишући. За овакав начин рада, али и успех успостављања и одржавања концепта часописа СУСРЕТИ, Редакција мора захвалити Влади Брчко дистрикта, конкретно Одјелу за привредни развој културу туризам али и осталим сарадницима, који су од почетка подржали слободу опредељења Редакције и омогућавају да жеља за континуираним изласком (годишње четири броја: пролеће, лето, јесен и зима) допринесе актуелности часописа.
Посебно је задовољство што су СУСРЕТИ афирмисали и неколико нових, младих аутора, те што је наш часопис присутан и доступан у Региону.
У складу с претходним и овај двоброј остао је у духу опредељења и континуитета, што подразумева да је његов фокус усмерен према Сусретима позоришта/pozorišta/kazališta Брчко дистрикт.
Часопис је замишљен истовремено као читко штиво и документ који ће сведочити о садашњем књижевном тренутку и након спуштања завесе.
Сам назив часописа одредио је његову основну тему и садржај: замишљен је као хроничар свеукупног уметничког стваралаштва. Ма колико нам се појам „уметничког стваралаштва” чинио познатим и разумљивим, ваља дефинисати његову употребу у овом контексту јер овде не означава „свеукупност уметничких догађања унутар граница Босне и Херцеговине”, него једну врсту уметничке естетике. Оне коју најбоље тумачи енглеска реч – mainstream, а могуће је заменити српско-хрватско-бошњачко-црногорски термин: „средишњи ток”.
А да постоји потреба за хроничарем доказује чињеница што у нашој средини уметнички „средишњи ток” никада није дефинсан – објашњене су поједина извођења, смерови, идејни кругови, занимљиви људи који му припадају… Управо зато је наш приступ афирмативан. То не значи да подилазимо сопственој теми, него желимо да је појмовно одредимо, а то је могуће једино уз помоћ „позитивних примера” па је зато избор тема, људи и остварења о којима се пише у часопису вредносни.
Овај број има стандарне рубрике које испуњавају обим од 369 страница: ДРАМА, ТЕАТАР, ПРОЗА, ЕСЕЈИ, ПОЕЗИЈА, МАКЕДОНСКИ ПЈЕСНИЦИ, АФОРИЗМИ, СТВАРАОЦИ ИЗ БРЧКОГ и ПРИКАЗИ. Значајно је да су објављена четири интегрална драмска текста. Од великог значаја је драмски текст Владимира Набокова ПРОНАЛАЗАК ВАЛЦА. Преведен текст са руског као прво објављивање у Региону од аутора који је најпознатији по роману ЛОЛИТА. Текст се сматра пророчким: будући да је написан на Азурној обали и на француском језику 1938. Године он је предвидео надолазећу неман – фашизам.
У рубрици ТЕАТАР три стручна рада потврђују сврсисходност овог сегмента часописа: Срђан Вукадиновић: КАЗАЛИШНИ ИЗБОР ЧОВЈЕКОВИХ ИЗБОРА; Предраг Нешовић: 35. СУСРЕТИ ПОЗОРИШТА/КАЗАЛИШТА – ФЕСТИВАЛ ОБОЈЕН ЕМОЦИЈАМА И Хазим Бегагић: ОСНОВНЕ ЗНАЧАЈКЕ ИНСТИТУЦИОНАЛНОГ СУСТАВА ИЗВЕДБЕНИХ УМЈЕТНОСТИ У ГРАДУ САРАЈЕВУ.
Посебно важан сегмент у часопису је СТВАРАОЦИ ИЗ БРЧКОГ чији је, заправо, ово часопис. Судећи по броју заступљених аутора Брчко не треба да се брине за своју стваралачку будучност.
ПРИКАЗИ у овом двоброју су показатељ колико је разуђена изавачка делатност у овом делу Региона, јер ти прикази односе се и третирају сва дела која су штампана између два броја СУСРЕТА. Издавачка делатност је јако богата и разноврсна.
На страницама овог двоброја као гости, место су нашли песници Северне Македоније: Славчо Ковиловски, Весна Мудишевска–Велјанова, Даниела Андоновска–Трајковска и Елизабета Јончић.
У поплави дневних новина који се умитничким стваралаштвом баве кроз скандале и негативне одјеке, у поплави недељника који се баве алтернативним или политичким темама, очигледан је губитак вредносних вертикала (и хоризонтала) кроз негирање било каквог смисла или вредносног система. У таквим околностима (преовладавајућима на почетку овог столећа), имати осећај вредносног и значењског система, осећај целовитости који укључује уметничка средишта и рубове – и то покушати да јасно дефинише и успостави – није лако. Још је теже заговарати афирмативни принцип као темељни принцип приказа у времену којем је легитимна вест само сензација, а једини „легитимни” приказ људског бића „потпуни распад личности”.
Јасно нам је да данас није лако бити „афирмативни хроничар уметничких збивања”, али верујемо да вреди покушати.
Верујемо да ће и овај двоброј СУСРЕТА привући ширу читалачку пажњу, а да ће „затворена кружница” једногодишњег пречника рада Редакције бити оквир који ваља пресецати новим темама, садржајима и достигнућима…
За кратко време свог излажења (само две године) часопис СУСРЕТИ, био је и остао централни хроничар који настоји да окупи проверене вредности позоришта, књижевности и културе. Своју мисију је остваривао и остварује са великим успехом.
Јер,
увек сам веровао у онај део писма Сусан Зонтаг упућеног Борхесу, у коме она пише: Човекова чежња да чује и прочита велике текстове никад неће бити угашена без обзира на претње савремених медија.
Пише: Предраг Нешовић
Фото: Дејан Ђурковић