Много емоција. Ко то диктира – текст или аутор музике?
Сама представа и њена тема су ми давале упутство у ком правцу ићи. Она намеће емоцију и атмосферу музике. Значи сама тематика намеће музички амбијент. Све што публика осјети на сцени кроз текст и игру, исто то мора да осјети и кроз музику. Музика треба да препозна битне акценте и да их на адекватан начин нагласи. На крају то је једна неодвојина цјелина.
Текст је условно речено тежак и захтјеван. Да ли је било захтјевно направити музику уз тај текст?
Музиком се акцентирају емоције и даје им се већи значај, а оне су јако изражене јер је текст тематски такав, пун емоција. Моје је било да то пратим и наглашавам.
Доминира хармоника?
Логично, јер то је инструмент на коме сам завршила магистарски студиј. Бавим се и компоновањем па сам спојила те моје двије љуави – композицију и хармонику. Све оно што се чује на сцени од музике, до цвркута и крика су неодвојиви елементи. Једни без других не могу и једни намећу друге. На тај начин створена је константна енергија од почетка до краја представе.
Који је први корак када радите музику за неки позоришни комад?
Прво прочитам текст и музику радимо корак по корак. Наравно ту има доста дискусије са редитељем и актерима. Сви кораци су веома важни јер ми они дају оквир за стварање музичке слике. На крају када се то све посложи музика постаје дио представе и до краја је синхронизована са оним што се догађа на сцени.
Разговарала: Миљана Ђурђевић
Фото: Дејан Ђурковић