Sinoć (21.11.2018.) u takmičarskom dijelu regionalnih 35. Sureta BiH pozorišta/ kazališta u Brčkom, odigrana je sedma predstava koja je kao i prethodne, naišla na odličan prijem brčanske teatarske publike i gostiju Festivala drame u Brčkom. Publika u Domu kulture je predstavu JEDVANOSIMSOBOMAKALOMISOBO, Sarajevski ratni teatar, SARTR, nakon igranja, gdje su glumci dali sve od sebe, nagradila sa tri „bisa“. Amila Trezimehić je tek nedavno počela igrati u predstavi.
Prije svega, dobro veče i hvala vam što ste pristali na ovaj razgovor.
Hvala vama što ste me pozvali.
Čestitke za predstavu u cjelini, a i vama lično, jer dobili ste tri bisa od brčanske teatarske publike!
Hvala vam puno! Meni je to nekako posebno. Još više mi je sada drago što se to tako desilo iz razloga što nisam bila stalna postava ove predstave od početka, nego sam zamijenila svoju kolegicu koja je zaposlena u Sarajevskom ratnom teatru, tako da sam ja bukvalno uskočila u ovu predstavu prije tri igranja, i iz tog razloga mi je nekako sve još draže. Uspjela sam da za kratko vrijeme iznesem sve kako treba, pa mi je drago da publika to razumije i reaguje kao večeras.
Mišljenja sam da će publika i kritika na Okruglom stolu koji slijedi, ne pohvaliti ovu predstavu, nego reći da ste ovaj teret iznijeli odlično. No, dajte nam nekoliko podataka iz vašeg glumačkog opusa?
Ja sam diplomirala na Akademiji scenskih umjetnosti u Sarajevu prije sedam godina, znači 2011. godine. Sad sam upisala magistarske studije na Akademiji u Sarajevu i radim tamo kao asistent plesa. Radim dosta u pozorištu, u sarajevskom ratnom teatru, imam jako puno predstava još od prije sedam godina kad sam diplomirala. Ja stvarno volim ovu kuću, volim glumce, ansambl. Sa rediteljem je bilo veliko zadovoljstvo da sarađujem, s obzirom da je prvi put da sarađujemo na ovoj predstavi, tako da smo imali duge razgovore u vezi ovog lika što sam igrala, tako da je stavarno bilo veliko zadovoljstvo sveukupno.
Recite nam nešto o referencama iz vaše glumačke karijere, evo ja imam neke podatke da ste uspješni i van Sarajeva?
Pa znate šta, radila sam film prije četiri godine u režiji Donalda Rodžersona, to je Holivudski film koji je prošao jako dobro po kritici o mom liku. Poslije toga sam stvarno imala veliko zadovoljstvo da igram u Bolivudu, što je bilo nevjerovatno iskustvo sve zajedno. Sad prije mjesec dana sam radila, i to ste vi prvi koji ste saznali, to niko nije saznao …
Ekskluziva!
Da! Radila sam italijanski film sa italijanskim rediteljem Gabrijelom Sabatorisom koji je oskarovac, tako da sam imala jako zanimljiv lik, mali lik ali stvarno sladak, tako da je to bilo jedno divno iskustvo. U Italiji smo snimali. Sad mi idu neki dalji projekti. Treba da snimam jedan italijanski film, kastinzi, predstave, spremam i magistarsku predstavu, tako da ima svega, ima uvijek svega i tu je meni dobro.
Znači ne moramo se bojati da ćete otići iz Bosne i Hercegovine ili Sarajeva …
Haaaaah …
Već nekoliko predstava na Festivalu u Brčkom šalje više nego jasnu poruku – mladi nam odlaze?
Znate kako!? Iskreno da vam kažem, često sam se i stalno pitala zašto ja nisam otišla iz ove zemlje, a odgovor je taj da sam imala uvijek stvarno posla otkad sam diplomirala. Ipak, u jednom trenutku se nisam mogla zaposliti. Sedam godina nakon diplome ja se nisam mogla zaposliti u pozorištu, iako sam imala predstavu u svakom pozorištu i to je bio trenutak kad sam ja doživela neku kritičnu tačku u svom poslu. Zapitala se kako je moguće da neko ko toliko i ovdje i u svijetu radi nema stalni posao. I tad sam stvarno razmišljala da napustim Bosnu i Hercegovinu. Onda su me neki drugi razlozi zadržali tu, ja sam se onda i zaposlila poslije toga. Tako da potpuno razumijem ovo. Mislim da je ova predstava jako važna, jako važna stvarno, i mislim da se mnogi mogu poistovijetiti s njom jer pitanje mladih koji napuštaju ovu zemlju postalo alarmantno. Iako postoje neki obećavajući faktori da nas zadrže ovdje, ja mislim da to može biti samo gore i gore. Ali eto… hajmo se nadati da neće.
Uskočili ste bukvalno u predstavu i briljirali ste kao i čitav glumački ansambl SARTR-a večeras u Brčkom. Dajte nam nekoliko informacija u dijelu vašeg pripremanja uloge za predstavu u kojoj nastupate?
Znate kako!? Ja se pripremam za ulogu jako dugo, radim to predano, posvećeno, iskreno, profesionalno, i jako mi je žao što u procesu pripreme ove uloge nisam imala tu dužinu pripreme za ulogu. Međutim, sa Alešom sam jako dugo pričala, i nekako… znate šta, ovaj lik koji ja igram to je 95 posto stanovništva naše zemlje. To je lik koji je jako važan, koji je autentičan, s kojim mi treba da se poistovijetimo i ne treba da okrećemo glavu i da se pravimo patetični, jer to je priča o 95 posto ljudi u ovoj zemlji. Ovo je drama o nama, u suštini. Ti ljudi koji žive, bukvalno preživljavaju u našoj zemlji, koji se nadaju bukvalno da će neka koleginica otići na bolovaje da bi ona mogla da radi, a da pri tom ona ne može da ima djecu zato što u tom slučaju neće imati zdravstveno osiguranje, neće imati posao, neće imati novca, tako da je to, ustvari, situacija u našem društvu koju opservira ova predstava. Da, predstava govori o tome da je ovo društvo zapalo u civilizacijski ćorsokak… Apsolutno.
I za kraj, samo još par inforamcija o predstavi?
Imala je više od 50 izvođenja ova predstava i znam da je dobila jako puno nagrada, svaku put je jako dobro primljena i da stvarno, u bilo kojem gradu, i u Makedini su igrali, uvijek je primljena fantastično. Znam da je to u Sarajevu jedna od najnagrađivanijih predstava koje trenutno imaju na repertoaru.
Razgovarao: Suvad Alagić
Foto: Dejan Đurković