Ко ће тим младим људима навести разлоге да остану овдје? Који су то људски или морални разлози да остануовдје? Ја на то питање немам одговор. Текст кога играмо одлично слика ту нашу стварност.
Прича о свакодневици?
Ми смо се заиста трудили да на најбезболнији начин, мада је ситуација много гора, прикажемо ствари какве јесу. Корумпираност, бахаћење, необрзованост, начин на који се долази до диплома, до положаја то је наша свакодневица.
Тумачите министрову жену. Како се Ведрана осјећа у кожиминистарке Душанке?
Па играм наивку која не зна шта јој муж ради, али уз помоћ женске интуиције схватим да муж има љубавницу. Без обзира на мој нови статус као жена једног министра, одједном имам и неку моћ, али ја имам и свој посао и свој задатак – јер настојим да обезбиједим неку сигурност када муж не буде више био на положају. Тако је испало да радим и у корист његове љубавнице. Ја се бавим троговином дипломама и циљ ми је обезбиједити што више новца. Душанка, мада је помало наивна схвата да у животу тешко може добити још једну шансу да остане у високом друштву и да на брзину заради доста новца. То је мени као Ведрани неприродно и неморално, а Душанки природно и оправдано.
Да ли је новац све?
Како коме. Мени лично не баш, али без њега се не може. Ако имаш новца живот иде лакше. Да, новац је потребан и без њега се не може. Ја тумачим лик који на сваки начин жели да на брзину и на нечастан начин заради много новца, и што је најгоре Душанка уопште не схвата до краја да чини нешто искварено продајом диплома. Она само мисли како да дође до што више новца и да га сачува за дане када више можда неће бити дио тог „високог друштва“. Њој уопште, у тој заокупљености, не пада на памет да ће продајом дипломе украсти можда радно мјесто, некоме ко је редовно завршио факултет.
Остати у блату или негдје побјећи?
То је тема ове представе, на жалост и реалног живота. Мислим да ово што радимо није опомена, јер више и немамо кога да опомињемо. Нама је последњих година пола радног становништва, не отишло, већ побјегло вани. Мој син је тек уписао факултет, а пола његових вршњака је отишло негдје у свијет, и питање је да ли ће се вратити. Ко ће тим младим људима навести разлоге да остану овдје? Који су то људски или морални разлози да остану овдје? Мислим да то може тешко ико. Ја на то питање немам одговор. Текст кога играмо одлично слика ту нашу стварност.
Да ли је једини излаз да се прилагодимо и прихватимо стварност?
Представа има два краја. Постоји тај тужни и тешки крај гдје се одлази одавде, и други једнако горак и тежак да се остане, и да се бори за живот и преживљавање. И једна и друга ситуација су реалне. Питање је само колико ће нас завршити на први а колико на други начин.
Разговарала: Миљана Ђурђевић