Ако вам се појави нека идеја која може да вас провоцира и која може да вас уведе у нешто у што за живота нисте одвођени, то је оно са чиме се суочавате. Због тога је битно што и у тим годинама његово срце ради, његове емоције раде и што се везује љубављу за некога ко му можда и не приличи по годинама, али ко га јако везује емотивно, и ко му даје шансу да преживи.
Светозар Цветковић дипломирао је глуму давне 1980. године на Факултету драмских уметности у Београду и исте године прикључио се ансамблу позоришта Атеље 212. Играо је у око 60 дугометражних играних филмова, ТВ серија и драма... Неке пројекте је радио и у иностранству. Гостовао је у различитим позоришним продукцијама у Југославији, Канади, Аустрији, Швајцарској, Енглеској, Словенији и Хрватској. У протекле више од три деценије награђиван је за глумачки рад на свим важнијим филмским и позоришним фестивалима у Југославији, Србији и Црној Гори.
Зашто је важно да данас гледамо и играмо Фауста?
Мислим да је та фаустовска дилема коју је Гете најбоље уобличио од свих оних који су се бавили том темом, нешто што је животно актуелно, нешто што је актуелно кроз векове и нешто што је некаква општа људска бол у једном тренутку живота када нам се чини да сте доста тога у животу прешли и нешто и направили, па онда направите један резиме и тада схватите да то баш и није тако, и да је могло да буде много боље, много другачије, да би неки други живот имао више смисла него ваш живот који живите. Ако вам се у том моменту појави нека идеја која може да вас провоцира и која може да вас уведе у нешто у што за живота нисте одвођени, а она се одсликава у нечему што је неки ђавољски посао, онда је то оно са чиме се човек негде у тим својим позним годинама, када је још увек жив, када је још увек млад да би имао неке жеље, то је оно са чиме се суочава. Због тога је битно што и у тим годинама његово срце ради, његове емоције раде и што се везује љубављу за некога ко му можда и не приличи по годинама, али ко га јако везује емотивно, и то му даје шансу да преживи.
Како видите свог Фауста у овој представи и шта Вас је, након великих улога које сте одиграли, опредијелило да играте Фауста?
Привуку вас године у којима сте и управо то што сте казали – шта сте све у животу радили. И основна Фаустова дилема заправо је да, након свега тога што је урадио у животу као филозоф и доктор и као неко ко је проучавао теологију, постави себи питање “Шта је то што сам ја урадио и да ли то има смисла?”. Онда поставите себи једно такво питање и идентификујете се с тим јунаком и схватите да је та тема животно универзална и да живот са собом носи неке, може се рећи, интелектуалне стереотипе. Али то је оно што носи живот. Онда кренете тиме да се бавите, разлозима зашто је то тако, нечим што је најважније у животу као што је људско осјећање, колико оно може и смије да води човјека, колико је његово биолошко и ментално трајање. Значи, има сијасет тема којима се у тих два сата бавимо колико траје представа коју смо направили. То је оно што је мене држало у томе, да од тога не одустанем.
Ово дјело је актуелно и данас. Гетеов Фауст нам увијек изгледа тежак и мрачан, а занимљиво је да је представа изненађујуће духовита?
Свакако да је актуелан и данас, иако Гете Фауста није писао за позориште. Гете је самим својим именом тежак, тежак да се поднесе. Фауст самим својим именом повуче на неки мрак и нешто што уопште није истина. Ми смо направили нешто што је животно, што је духовито, што је емотивно, љубавно, весело и што је на крају и трагично. А све то постоји и у људском животу. Сваког дана чујете неку лошу информацију, мало вас растужи, али у току дана се више смијете него што плачете.
Чини се, да се, посебно након година короне, позориште у региону мало промијенили у складу са извитопереним временом?
Сами сте већ одговорили на то питање. Преживјели смо сви скупа један тежак период и чињеницу да се позориште угасило у двије године на један буквалан начин због пандемије с једне стране, а с друге стране га је требало оживјети. Сада је дошло неко вријеме у ком треба успоставити нешто што је умјетнички став и мислим да се то и дешава ових дана. Вријеме се комплетно извитоперило и то се није догодило само код нас на Балкану него су генерално у овом свету.
Пише: Миљана Ђурђевић
Фото: Драган Деановић и Дејан Ђурковић