“Ја сам првенствено музичар, складатељ, а онда дођу и неки глумачки задаци у појединим представама. Али првенствено се бавим музиком.”
Матија Антолић потиче из „чисто“ музичке породице. Са музиком је растао и живи. отац чедо, стари пјесник, складатељ и пјевач, све је пренио на сина Матију који је мултиинструменталист и аранжер са дасака које живот значе. Његову једноставност и креативност су препознали многи.
Ви сте за ову представу радили музику, али и учествујете у представи заједно са колегиницом свирате и пјевате?
Углавном је то избор међумурских пјесама и то смо радили у договору са редатељицом Сенком Вулић, а има неких и енглеских ствари, руских и једна међимурска, свирам отпјевам и зезам се. Значи уживам.
Јесте ли ви више музичар или глумац?
Ја сам првенствено музичар, складатељ, а онда дођу и неки глумачки задаци у појединим представама. Али првенствено се бавим музиком и радим већ дуго година музику за позоришне представе.
Нисте први пута на Фестивалу у Брчком?
Нисам свакако. Овдје смо прије много година играли са „Каубојима“, Били смо и са „Киклопом“. Нисам тако стар, али имам нешто искуства.
Пјесме које сте изводили се добро уклопиле у Крлежин текст?
Изгледа да смо по том питању обавили добар посао. Ово је веома захтјевно са свим тим његовим кајкавским.
Шта је теже радити, музику за одрасле или за дјецу?
Ја сам радио и једно и друго. И музика за дјецу и за одрасле морају имати озбиљан приступ. Не волим када се мисли да музика у представи за дјецу мора да звучи мало блесаво. Дјеца боље куже него одрасли. Дјеца конкретније показују осјећај шта им се не свиђа, шта им је глупо а шта им се допада. Многи кажу да су дјеца захтјевнија публика, јер они када им се нешто не свиђа они то кажу, док одрасли кажу: па добро, трудили су се …
Дуго сте у позоришту. Имате ли некакву посебну жељу или изазов, некакав посебан текст или жар гдје би жељели да се огледате?
Баш сте ме затекли. Нисам нешто посебно размишљао о томе, али вријеме је да почнем. Рецимо, волио бих да се опробам на филму. Једна пријатељица ми је предложила да урадим музику за „Чудесну шуму“, е, то би било лијепо и изазовно. Ја музику волим, и тешко ми је да раздвојим шта бих више волио.
Пише: Миљана Ђурђевић
Фото: Дејан Ђурковић