„Lepa Brena prodžekt” veliki je hit u kojem igraju četiri glumice različitih generacija i jedan glumac. Brena spaja društveno-politički kontekst sa našim ličnim istorijama, afektima i življenim iskustvom. Vi ste jedna od pet Brena na sceni, Brena graditeljstva. Vaša prva reakcija na dobijenu ulogu ?
Doživela sam to kao jedan ozbiljan i nesvakidašnji pozorišni eksperiment. Bila sam jako srećna prvenstveno zbog cele ekipe okupljene oko ovog projekta. To su ljudi čiji dosadašnji rad veoma poštujem. Naravno, što se tiče same uloge, najviše me je uzbudila sama činjenica da treba da odigram nešto krajnje apstraktno, a u isto vreme blisko i opipljivo. Prvi put u životu sam se zapitala šta za mene znači zgrada. Šta su zgrade u različitim okvirima društvenog konteksta. Svakako, one su spomenici nekog vremena. I kada ih na taj način posmatramo, otvaraju se mnoga pitanja.
Brena nije samo pevačica već je i fenomen, simbol i stare zemlje, i našeg odrastanja, i otkrivanja seksualnosti. Kako ste se pripremali za ulogu?
Iskreno, ne mogu baš da kažem da sam se pripremala za ulogu. Ovo je bio vrlo čudnovat proces, u kojem su uloge nastale kao finalni ishod timskog rada na celom projektu. Niko u startu nije znao gde će tačno završiti. U tom smislu moja priprema se svela na to da budem spremna i otvorena na sve.
Ovo nije biografska predstava. Kako biste je vi okarakterisali ?
Pa ovo jeste neka vrsta biografske predstave. Biografije jednog naroda iz drugačijeg ugla.
Kroz Breninu karijeru možemo da sagledamo stanje u društvu i raspad zemlje. U figuru Lepe Brene upisano je više tema, od socijalizma, rata, kapitalizma, nostalgije za starim vremenima. S obzirom na Vaše godine, pripadate mlađoj generaciji, kako vi Brenu doživljavate i pamtite? Da li bi ste možda voljeli da ste glumili neku drugu Brenu u predstavi?
Nisu to tako stara vremena. Mi svi i dalje proživljavamo ta vremena ili njihove posledice. Zato i dalje pričamo na tu temu, bavimo se njom u svakodnevnom životu i kroz pozorište, film i literaturu … Brenu doživljavam prvenstveno kroz njeno stvaralaštvo i trajanje … Ima nekoliko njenih pesama koje jako volim. A pesma je čudo.
Kakve su reakcije publike na predsavu, a evo možda i same Lepe Brene koja je bila na premijernom izvođenju?
Reakcije su raznolike i izražajne. U pozorištu je najtužnija ravnodušnost, sa kojom se do sada, srećom, nismo susreli.
Šta očekujete od Susreta u Brčkom, pošto predstavu igrate bez publike?
Mi nemamo takvu informaciju. Predstavu igramo sa smanjenim brojem publike shodno novim merama zaštite, što je sasvim u redu. Za pozorište je potrebno najmanje dvoje ljudi. Jedan čovek na sceni i jedan u publici. U suprotnom ne bih očekivala ništa.
Igrate u rodnom gradu Lepe Brene, da li to pravi kakvu razliku, odnosno da li je trema, ako je ima, veća nego u drugim gradovima gdje ste igrali?
Raduje me gostovanje u Brčkom bez obzira na to, zato što mi je prošlogodišnji susret sa vašom publikom ostao u divnom sećanju.
Razgovarala: Sanita Jerković Ibrahimović
Foto: Dejan Đurković