У представи „Козоцид“ играте Предсједника општине. Које су његове основне карактерне црте?
Није било тешко играти ову улогу јер таквих младих људи у политици има много. Има много оних који вјерују у њихове политике, али има и оних који су мање часни и политиком се баве из неких других разлога. „Мој“ предсједник је један од оних који је часно у политици јер вјерује у те идеале. Пошто му је сужена свијест он није у стању да сам разлучује ствари већ слуша шта долази одозго.
Данас нема забрањивања коза, али таквих предсједника има на сваком кораку?
Ако посматрамо данашњу политичку сцену у свим нашим земљама бивше Jугославије, све имају вишепартијске системе. У ствари и даље су то једнопартијски системи само са више фракција у којима је безброј послушних апаратчика који носе главу само да би чули ставове одозго, али овај пута не од другова већ од господе. Због тога је овај текст и данас веома актуелан.
Већ сте играли ван граница Црне Горе. Како публика реагује, као на комедију, текст из скорије историје или као на садашњу збиљу?
Мислим да ова представа гледаоца на тренутак освијести. Видјели сте како публика јасно навија за професора који покрене козји покрет отпора у Црној Гори. То је знак да је публика на страни логике. Већина наше публике није била ни рођена у вријеме у којем је смјештена радња, па мислим да они више граде паралелу између онога што виде и чују на сцени са дневном политичком збиљом и да сваком лику на сцени траже двојника у ралном животу у свом окружењу.
Посебно смо примијетили да са лакоћом носите ликове које играте?
То је због тога што је професорка Огњеновић добро написала те ликове, живе – нама веома блиске. Када имате добар текст, вама близак, није тешко ући у њега и вјерно га одиграти. Предсједник општине кога играм ни једног момента нема дилему да ли ради исправно, јер он уопште нема потребе да размишља о томе, па ни о томе да ће својом беспрекорном послушношћу унесрећити многе.
Каква су Вам искуства са професорком Огњеновић?
Она је написала и на сцену поставила врло озбиљан и храбар текст, захвалан за свако озбиљно позориште. Квалитет професорке Виде Огњеновић, као старе школе мајстора режије је да зна да оркестрира са бројним ансамблом на сцени. Мада је млада представа, игра се нешто више од пола године, већ имамо награде са фестивала. Посебно нам је драга награда публике на Стеријином позорју. Мислим да нас публика воли, а то се могло видјети и овдје, у Брчком.
Разговарала: Миљана Ђурђевић
Фото: Дејан Ђурковић