Публика о представи „Радован Трећи“
Чувени текст Душана Ковачевића „Радован Трећи“ настао је прије педесет година. Након 300 представа са Зораном Радмиловићем готово се нико није усудио да поново постави представу све до копродукције фестивала Град театар Будва и Сомборског народног позоришта. Ова представа у режији Вита Тауфера, прича о човеку који се није снашао када је из завичаја дошао у велики град. Кроз вртоглаве и комичне промјене главни лик упознаје публику са женом, ћерком, тастом, комшијама и осликава данашње породичне односе.
Представа „Радован Трећи“ била је посљедња представа која је, у оквиру тачмичарског дијела, одиграна на брчанским Интернационалним театарским сусретима. Да је публика била одушевљена овим комадом свједочи громогласан аплауз након одигране посљедње сцене.
„Добра је представа и добро је одиграна. Тешко је гледати ‚Радована Трећег’ после прве верзије и Зорана Радмиловића и тај утисак ме је довео на представу да избришем првобитно издање и да гледам представу као да је гледам први пут. Мислим да су фино одрадили и да су заслужено добили позив селектора да учествују на овом фестивалу. Фестивал је доживео један врхунац са овом представом да се овде заврши, да све силне трагедије које смо гледали, одгледамо на један духовитији начин како то ради Душан Ковачевић“, поручио је један господин из публике.
Утисци и мишљења већине гледалаца се нису значајно разликовали. Већина је са одушевљењем пратила радњу овог комада који је већ много пута одигран на даскама које живот значе.
„Када бих говорила у множини, вјерујем да бих подијелила мишљење већине публике, па рекла да смо сви дошли са мислима о представи у којој је Зоран Радмиловић. Чини ми се да је тешко то сјећање избрисати. Међутим, позоришта која су вечерас играла у Брчком одрадила су фин посао, била је ово занимљива представа, интересантна, жива, динамична. Било их је интересантно гледати, урадили су добар посао и вјерујем да их је селектор овогодишњих сусрета са разлогом одабрао као једну од осам такмичарских представа“, мишљење је једне даме из публике, а похвале на рачун глумаца, сценографије и теме, само су се низале.
„Задовољна сам виђеним. Представа је, по мени, на модеран начин представљен педесетогодишњи Ковачевићев текст. Већ годинама игра по различитим позориштима, имала сам чак и прилику и гледати ју прије неколико година, но у овој верзији коју је овај ансамбл донио, гледам по први пут. Чини ми се да су неке сцене сада исфорсиране, но оно што је остало исто свакако је то да је ‚Радован Трећи’ остао огледало друштва и примитивизма који нас гази и мислим да ће ова представа остати актуелна још дуги низ година.“
„Представа је сјајна, сјајна сценографија. Написана је прије педесет година, већ извођена раније. Ово је ново извођење и мислим да су оправдали терет оне старе представе која је већ урађена. Видјели смо и деструктивне моменте, помало и необична за наше Интернационалне театарске сусрете.“
„Заиста дивна представа из које се могу извући бројне поруке. Ово је сувише добар комад да би имао само једну поруку. Надам се да ће публика када изађе из ове сале мало размислити о свему што су видјели и о ономе што се дешава око нас, јер ово вечерас што смо гледали заправо се дешава свугдје око нас.“
„Веома занимљива представа у којој примјећујем да нема љубави. Ови људи се међусобно не воле. У многим односима постоји и мржња, али шта да кажем, то је нажалост слика нашег друштва.“
Пише: Драгана Лукић
Фото: Драган Деановић