ЧАСОПИС СУСРЕТИ – ПРОЗОР У НАЈШИРИ СВЕТ

У ОКВИРУ Пратећег програма Интернационалних театарских сусрета Брчко дистрикта Б и Х синоћ (27. X) одржана је значајна промоција још значајнијег Часописа за позориште, књижевност и културу „Сусрети”. На добро посећеној промоцији и у присуству гостију, публике а и аутора приложених текстова у часопису, изношене су оцене, импресије и вредносни судови о овој значајној публикацији.

Најновији број часописа „Сурети” који излази пету годину заредом, представили су чланови редакције Предраг Нешовић, театролог и преводилац и проф. др Срђан Вукадиновић, театролог, и мр. сц. Жарко Миленић, филолог, писац и преводилац.

Часопис „Сусрети”, година V, број 1–2, 2022. управо је изашао из штампе у задржаном континуитету. Представљамо га уз Сусрете и то је традиција, јер је сам назив часописа СУСРЕТИ везан за ову манифестацију. Часопис спада у оне обимне са својим садржајем, тематима и рубрикама као и до сада, и то ми је драго.

Покретање нових часописа данас се, углавном, доживљава као неизвесна авантура која је осуђена на неуспех. Због недостатка финансијских, логистичких и инфраструктурних средстава за квалитетан и обухватан рад, стање у КРЕИРАЊУ једног часописа подједнако је тешко као и само стваралаштв. Ипак, верујући у идеју да се решења налазе најчешће тамо где су и сами проблеми, покренут пре пет година часопис „Сусрети” траје и доприноси унапређењу укупне позоришне, књижевне и културно–уметничке стварности.

Свако доба има своју уметност а свака уметност (имала је) свој часопис. Часописи су од непорециве важности за уметност, нарочито ону уметност која сведочи о сензибилитету који се тек рађа, програму који настаје, духу времена који је ту, овде и сада. У часописима су се формирала и изражавала естетичка начела, развијале полемике, представљала нова књижевна и ликовна дела, критике, рецензије, запажања, успостављао критеријум.

Овај број часописа тематски је мало више посвећен позоришној уметности будући да се континуитет постојања везује за Театарске сусрете. Наравно, није то само часопис за позориште, постојала је једна бојазан да ће то бити искључиво позоришни чесопис, али није. То је часопис и за књижевност, и за културу. Година излажења пета, 474 страница са много разних, али и квалитетних рубрика. Морам овде поменути: драма, театар, проза, есеји, поезија, афоризми, Брчко – ствараоци из Брчког. Такође, један блок на више страница – прикази. Прикази разних дела, разних аутора, сем аутора из Брчког, а имали смо и приказе других аутора. Заиста је ово импозантан часопис који је наставио традицију већ једног претходног часописа, што значи да је редакција наставила истим темпом, истим еланом и истим квалитетом. Часопис излази редовно, што значи да он излази четири пута годишње. Ако погледамо садржај овог двоброја видећемо видећему један огроман корпус стваралашта које он приблићава брчанским ауторима.

ДРАМА

Растислав ДУРМАН: КОМА /9

ТЕАТАР

Јаков АМИЏИЋ – Срдјан ВУКАДИНОВИЋ: КОНЦЕПТУАЛНА ТРАГАНЈА ПОЗОРИШНИХ ФЕСТИВАЛА КАО ЗАХТЈЕВ ВРЕМЕНА /33

Срдјан ВУКАДИНОВИЋ: УТЕМЕЉИТЕЉСКА УЛОГА НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ У ОБНАВЉАНЈУ СУСРЕТА ПОЗОРИШТА/КАЗАЛИШТА /41

Предраг НЕШОВИЋ: ТРИДЕСЕТ ОСМИ СУСРЕТИ ПОЗОРИШТА / ПОЗОРИШТА / КАЗАЛИШТА – МЕТАФОРА И КУЛТУРНО ДОБРО БРЧКО ДИСТРИКТА И РЕГИОНА /69

Срдјан ВУКАДИНОВИЋ – Дамир АЛТУМБАБИЋ – Јасмина ЧЕЛЕБИЋ: КОНТЕКСТ САВРЕМЕНОСТИ КРОЗ АНТИЧКЕ ТРАГЕДИЈЕ /99

Ивана ИЛИЋ – КИШ: АНА КАРЕЊИНА – КОМАД ЖИВОТА У КОМ НЕ МОЖЕТЕ ИМАТИ СВЕ /105

НИКОЛАЈ ГОГОЉ

НИКОЛАЈ ГОГОЉ: ОДЛАЗАК ИЗ ПОЗОРИШТА /113

НИКОЛАЈ ГОГОЉ: К А Р Т А Ш И /139

Николај ГОГОЉ: НЕВСКИ ПРОСПЕКТ /167

Улдерико ДОНАДИНИ: ГОГОЉЕВА СМРТ /189

Јуриј НЕЧИПОРЕНКО: ГОГОЉЕВА ТАЈНА /199

ИВАН А. ЧАРОТА

Иван А. ЧАРОТА: ОД ПРЕДАКА ПОТОМЦИМА ПРЕДАТО РАДИ САМОПРОСВЕЋЕЊА /205

Иван А. ЧАРОТА: ДЕРУСИФИКАЦИЈА КАО ДЕФОРМАЦИЈА САМОСВЕСТИ БЕЛОРУСА /211

Дајана ЛАЗАРЕВИЋ: ДВА ЈУБИЛЕЈА ПРОФ. ДР ИВАНА ЧАРОТЕ/225

Жарко МИЛЕНИЋ: ПРОФЕСОР ДР ИВАН А. ЧАРОТА/231

ПРОЗА

Царадоц ЕВАНС: МОЈИ СУСЈЕДИ /235

Валериј ЛАТИНИН: КРИК /247

Иво Мијо АНДРИЋ: ДУШНИ ДАН /251

Бошко ЛОМОВИЋ: МЕЂУ СОРАБИМА /255

Алојз ПАВЛОВИЋ: ТРАЖЕНЈЕ СРЕЋЕ У СВЕМИРУ /257

Радиша ДРАГИЋЕВИЋ: КОРАЦИ У ЖИВОТ /261

Никола ШИМИЋ ТОНИН: ЦРВЕНРЕПКА /271

Цвијетин РИСТАНОВИЋ: СТРАХ /273

Наташа ЛЕЧИЋ: ДОБРОТСКА РЕТИЋЕЛА /277

Мирјана ШТЕФАНИЦКИ АНТОНИЋ: ОБАВЕЗНИ РИТУАЛ ПОСТРОЈАВАЊА /281

Амира НИМЕР: МИНКА-УШИ ИИ. /283

Данијела МИЛОСАВЉЕВИЋ: САНЈАЛА САМ /289

Сајра РАМИЋ: ВРИЈЕМЕ /297

ЕСЕЈИ

Зорица ТУРЈАЧАНИН: АНДРИЋЕВ СВИЈЕТ ДЈЕТИНЈСТВА И МЛАДАЛАШТВА / 295

Жарко МИЛЕНИЋ: СЛИКА ЗИМЕ У РОМАНУ „ОМЕРПАША ЛАТАС” ИВЕ АНДРИЋА И У РОМАНУ „ДОКТОР ЖИВАГО” БОРИСА ПАСТЕРНАКА” /299

ПУТОПИСИ

Мило ЈУКИЋ: ВАЛПОВО – ПОКРАЈ КАРАШИЦЕ СЕЛО МАЛО /307

Слађана ЈОВИЧИЋ: ХОЋЕ ЛИ НАМ У НЕКОМ ДРУГОМ ГРАДУ БИТИ БОЉЕ? /313

Марко ЖИВКОВИЋ: БОСАНСКА ПОСАВИНА /317

БАЈКЕ

Борис МОЖАЈЕВ: ДОБРА ШУМСКА АДИГА /323

Зејћир ХАСИЋ: КЉУЧИЋ, БУРМА И ПЕРНИЦА/ 329

Марија Ф. СУЛЛИВАН: МЕДИНА ПОМОЋ/ 337

Лидија ПАВЛОВИЋ-ГРГИЋ: У ПАПРАТИ /339

ПОЕЗИЈА

ЛИ Баи: ЈЕДНА СЛИКА /345

НОВАЛИС: НАКЛОНОСТ /349

Павло ТИЧИНА: СУНЦЕ И ДИМ /355

Пиа ТАФДРУП: У ЏЕПУ /359

Арне ХЕРЛØВ ПЕТЕРСЕН: ХАИКУ /363

Милена РУДЕЖ: ХАИКУ /367

Божидар СТАНИШИЋ: Сјенке над морем, елегија /369

Амир ТАЛИЋ: НЕБО У САМИЦИ /373

Фрањо ЏАКУЛА: ДА САМ ЈА ОНАЈ /379

Тамара ЧАПЕЉ: МЈЕРА ЗА ВРИЈЕМЕ /385

Барбара НОВАКОВИЋ: РЕБРО /391

Никола ЛЕРО: ИМАМ ДВАДЕСЕТ ДЕВЕТ /395

АФОРИЗМИ

Томислав СУПЕК: ВРАЋАНЈЕ УНАЗАД /399

Грујо ЛЕРО: КОЛИКО НАМ ЈЕ САТИ/ 401

Абдурахман ХАЛИЛОВИЋ: ДОК СМО СЕ БОРИЛИ ЗА ИСТИНУ /403

ПРИКАЗИ

Иво Мијо АНДРИЋ о књизи Томислава СУПЕКА /407

Иво Мијо АНДРИЋ о књизи Дениса Ивановича ФОНВИЗИНА /409

Иво Мијо АНДРИЋ о књизи Валентине РЈАБОКОН /413

Иво Мијо АНДРИЋ о књизи Николе ЛЕРА /415

Јованка СТОЈЧИНОВИЋ НИКОЛИЋ о књизи Милијана ДЕСПОТОВИЋА /419

Жарко МИЛЕНИЋ о књизи Здравка ЛУБУРИЋА /425

Милена ДРПА о књизи Јованке СТОЈЧИНОВИЋ НИКОЛИЋ /427

Војин ТРИВУНОВИЋ о књизи Мирјане ШТЕФАНИЦКИ /441

Мирјана ШТЕФАНИЦКИ АНТОНИЋ о књизи Беисе РОМАНИЋ /445

ЧУВАРИ БРЧАНСКОГ ДУХА

Мирјана ЂАПО: ПРЕДГОВОР /451

Хасиба МУЈАЧИЋ: АЈКА ГАТАРА /453

Стојан КАШТЕРОВИЋ: НОВИ ПАКАО /457

Горан КЛИНОВСКИ: ЈЕСИ ЛИ ЈЕО ЋЕВАПЕ У КУПАТИЛУ? /459

Исмета МУЈАЧИЋ: ДА ТО НИЈЕ БИО…/ 461

Божица НОСИЋ АВГУСТИНОВИЋ: БЛЕСАВА МАРА /463

IN MEMORIAM

ВЕСНА ХЛАВАЧЕК /467

ЛИКОВНИ ПРИЛОЗИ

Драго ТЕШЕВИЋ/473

 

У мноштву свега тога, кроз већ поменута ова поглавља часописа „Сусрети” уочљив је овде веома разноврстан приступ, како у тематици тако и у садржајно родовским одређењима. Сагледавајући одређене теме кроз различите аспекте, уочљив је интердисциплинарни, али и регионални, чак и интерегионални карактер овог часописа. Ред је бар да знамо шта наши суседи који деле исти занат, исту муку и исту љубав и страст раде. Једино на тај начин можемо да од нашег „пустог полуострва” направимо потконтинент.

На тај начин овај часопис служи као свјеврсни преглед и као својеврсна литература онога што се дешава у сфери театра, књижевности и многих других културних и уметничких садржаја и догађаја. Часопис „Сусрети” представља широку садржајну пслету коју осим оригиналних радова чине и прегледни чланци о модерним токовима у областима које третира на својим страницама. Чак и оне теме које имају известан историјски карактер у часопису су представљене на један нови начин, исчитане су сасвим другачије него што би то био случај да се пратила само одређена историјска фактографија и чињенице онако како су оне показане. Вредносне норме у театру, у драми, у књижевности и свеопште у култури стално су присутне у овом часопису из броја у број. Због тога су текстови који се објављују увек живи, актуелни и интригантни, а кључни фокусје на квалитету објављених садржаја на чему сигурно теба истрајати. Заправо, то је нека водиља редакције часописа која је, интернационална из целокупног јужнословенског простора. У сваком случају та бројна редакција са заиста репезентативним ауторима, пре свега у драмском писању и у драмском стварању, даје једну наду да овај часопис може још боље, може још више, и да се тај квалитативни ниво никако не сме запоставити зарад неког другог интереса – који би га у сваком урушио.

Драме заузимају пуно простора, али наш часопис је обиман и може да објави у једном броју и више од једног драмског teksta. Ту су рубрике као и до сада – поезија, проза, есеји, прикази и што бих истакао да је од значаја, а то је рубрика посвећена ауторима из Брчког. То су аутори који су врло активни, везани за Књижевни клуб, а неки и тематски пишу о Брчком.

Часописом руководи Редакција на челу са главним и одговорним урердником Јаковом Амиићем а најважнију улогу у стратешком промишљању и усмеравању рада има уредник Жарко Миленић и Редакција часописа у којој се налазе компетентни представници домаће и иностране уметничке заједнице. Посебно истичемо амбицију усмерену ка остваривању већег степена интеракције између часописа и заинтересоване јавности. Проверена чињеница је да Редакција, самим тим и „Сусрети”, у свом исходишту имају импликације на свет стваралаштва. Охрабриваће и подстицати све појединце који у нама виде достојне партнере, или могућности да сарађујемо, да нам се јаве. Отворени за сарадњу која доприноси остваривању заједничких циљева а тиме и креативном стваралаштву које нам је у овом времену веома потребно. Верујући да се напредак укупног стваралаштва темељи, између осталог, и на иновацијама и учењу, наш допринос уграђујемо управо у те вредности. Уређивачка концепција „Сусрета” фокусирана је највећим делом на теме из позоришног, књижевнг и културног стваралаштва и базира се на информативној, афирмативној и едукативној основи. Овај и овако конципиран часопис „Сусрети”, раскошног и разноврсног садржаја одиста оправдано заузима репрезентативну улогу и представља веродостојан, пресек домаће и светске сцене, како њеног сценског и списатељског, тако и теоријског сегмента. За кратко време свог излажења (само четири године) часопис „Сусрети”, био је и остао централни хроничар који настоји да окупи проверене вредности позоришта, књижевности и културе. Своју мисију је остваривао и остварује са великим успехом.

„Сусрети” ће, колико год то буде могуће, излазити редовно, без закашњења, квартално (пролеће – лето – јесен – зима) и доносиће прилоге најзначајнијих савремених аутора из нашег региона, као и важних писаца из целог света – посебно књижевности оних народа које не познајемо најбоље. Надамо се да ћемо оправдати поверење аутора прилога у овом броју часописа и да ће сарадњу са нашим часописом наставити и у будућности. Жеља нам је, свакако, да придобијемо и нове ствараоце, како би наредни бројеви часописа „Сусрети” били још разноврснији и занимљивији.

Пишe: Предраг Нешовић

Фото: Дејан Ђурковић