Значај Антологије бошњачке драме Позоришних/kazališnih сусрета I – IV

Срђан ВУКАДИНОВИЋ – Јаков АМИЏИЋ

АНТОЛОГИЈА БОШЊАЧКЕ ДРАМЕ ПОЗОРИШНИХ/KAZALIŠNIH СУСРЕТА  I – IV

Издавач: ВЛАДА БРЧКО ДИСТРИКТА

Одјел за привредни развој, културу и спорт

 Брчко, 2021.

 

У оквиру ПРАТЕЋЕГ ПРОГРАМА  38. СУСРЕТА ПОЗОРИШТА/POZORIŠTA/KAZALIŠTA синоћ (24. новембра) у испуњеној сали Дома културе са почетком у 18:00 сати одржана је ПРОМОЦИЈА издања АНТОЛОГИЈЕ БОШЊАЧКЕ ДРАМЕ ПОЗОРИШНИХ/KAZALIŠNIH СУСРЕТА  I – IV, аутора Срђана Вукадиновића и Јакова Амиџића. Културолошки значај представљања Антологије својеврстан јенаставак прошлогодишњег издавања Антологије босанскохерцеговачких драма награђених на Сусретима.

АНТОЛОГИЈА БОШЊАЧКЕ ДРАМЕ ПОЗОРИШНИХ/KAZALIŠNIH СУСРЕТА  I – IV аутора Срђана Вукадиновића и Јакова Амиџића је избор најрелевантнијих драмских дела писаца који иду у ред најигранијих али и најнаграђиванијих писаца у Б и Х и чија су драмска дела извођена на Сусретима… Ово је и први избор бошњачке драме, која скреће пажњу тематским оквирима, али и формом, структуром и драмском вештином. У Б и Х је била присутна обимна АНТОЛОГИЈА БОШЊАЧКЕ ДРАМЕ ХХ ВИЈЕКА коју је приредили Гордана Музаферија. Књига је садржала следеће драме:  Хамид Шахиновић – Екрем : Два начелника; Ахмед Мурадбеговић: На Божијем путу; Алија Наметак: Абдуллах-Паша у касаби; Скендер Куленовић: Дјелидба; Дервиш Сушић: Велики везир; Алија Исаковић: Хасанагиница; Неџад Ибришимовић: Змај од Босне; Сафет Плакало: Феникс је сагорио узалуд; Амир Буквић: Дан једног лептира; Џевад Карахасан: Краљу ипак не свиђа се глума и Златко Топчић: Кулин Бан.

По чему је посебно издавање ове Антологије бошњачке драме у издању Сусрета позоришта/kazališta? Пре свега по томе јер су то текстови играни у позоришту и истовремено представе извођене у такмичарској селекцији Сусрета у Брчком у периоду од 1974 – 2019 а нису награђиване. Али су имале своје запажено место и улогу на овом Фестивалу. Тематски су у блиској вези између друштвених кретања и сценских реализација, по потреби да се прикаже „сломљено време” које на сцену доводи занимљиве ликове и проницљиву анализу. У последњих неколико година доста тога се променило на пољу драме уопште. Стари модел изгубио је драж али и тежину, а нови је, интензивно, уз сву медијску пажњу, почео да отвара „Пандорине кутије“ савременог друштва и да артикулисано коментарише прошлост која је утицала на формирање свести и хуманизма савременог човека. Све објављене драме у овој четворотомној  Антологији избориле су се за пристојно место у позориштима Б и Х.

Ето, није лако, али како је Антологија ту, прирeђивачи присутни – ево ПРЕДСТАВЉАЊА. Пред нама/вама је Антологија у 4 књиге. У овој Антологији, толико потребној за позориште, обухвата четири тома у којима су уврштени целовити драмски текстови. Драме су у Aнтологији поређане по годинама извођења на Сусретима позоришта/ kazališta.

ПРВИ ТОМ: Алија Исаковић: ТО; Неџад Ибришимовић: НОСАЧ КАРАБЕГ; Енвер Чолаковић: ЛЕГЕНДА О АЛИ–ПАШИ (драматизација романа Сулејман Купусовић) и Абдулах Сидран: У ЗВОРНИКУ  ЈА САМ ОСТАВИО СВОЈЕ СРЦЕ.

ДРУГИ ТОМ: Абдурахман Наметак: БЛАГДАН ЖИВОТА; Ахмед Мурадбеговић: ПОМРЧИНА КРВИ; Дервиш Сушић: ВЕЛИКИ ВЕЗИР и Ферид Соколовић: БАЛАДА О ОМЕРУ И МЕРИМИ.

ТРЕЋИ ТОМ: Мирсад Синановић: КУЛИН (драматизација романа Војислав Вујановић); Зилхад Кључанин: ШВЕДСКО СРЦЕ МОЈЕ; Алмир Имширевић: MOUSEFUCKERS и Скендер Куленовић: ДЈЕЛИДБА.

ЧЕТВРТИ ТОМ: Дервиш Сушић: ТЕФЕРИЧ; Аднан Лугонић: КАД БИ НАГЛАС ГОВОРИЛИ; Дервиш Сушић: ПОСЛЕДЊА ЉУБАВ ХАСАНА КАИМИЈЕ и Ћамил Сијарић: РАШКА ЗЕМЉА РАСЦИЈА (драматизација истоименог романа Здравко Мартиновић).

Аутори чије драме су се у овом издању Антологије у сваком погледу заслужују пажњу с обзиром на њихов знатно богатији опус. Антологија бошњачке драме позоришних/kazališnih сусрета коју су приредили Јаков Амиџић и Срђан Вукадиновић је вредност сама по себи због ширења драматуршке писмености и доношењу основне информације.

У овом тексту, не желеим да препричавам садржај или да улазим у театролошку анализу сваког драмског дела, него само да назначим важност и чињеницу да оваква Антологија има важност и значај у нашем духовном простору. И не треба претеривати у захтевима. Театролошке студије о свако делу и приређивачима треба оставити за неке друге прилике. Антологија драмских текстова награђених и играних на Сусретима позоришта/казалишта је вредност сама по себи због ширења драматуршке писмености и доношењу основне информације.

Није лоше подсетити на то да се ради о изузетно вредним ауторима, о драмама које су позоришно занимљиве за наше позорнице, које су нама ближе јер то значи више прилика за постављање. Дакле, желело се да буде што мање културолошких објашњења у белешкама, односно упознати нас с оним драмама које јесу награђене и значајне, али разумљиве и нама, о основним људским проблемима и сукобима. Добро је што ће се ове четири књиге јединствене Антологије наћи пред позориштницима. У њима су заступљени само добри и квалитетни драмски текстови те да би било добро да се њима врате театарски уметници региона, а можда добију и инспирацију да неке од њих поставе на сцену.

На крају, али не последње по важности су моје честитке приређивачима Срђану Вукадиновићу и Јакову Амиџићу, али и издавачу ВЛАДИ БРЧКО ДИСТРИКТА, Одјелу за привредни развој, културу и спорт, да људима из театра предоче један значајан сегмент издаваштва драмског стваралаштва са вишим степеном позоришне уметности. Да нас упознају са именима аутора драмске литературе и њховим драмским остварењима.

Четворотомна АНТОЛОГИЈА БОШЊАЧКЕ ДРАМЕ ПОЗОРИШНИХ/KAZALIŠNIH СУСРЕТА  I – IV је врло вредан издавачко–културолошки подухват за витализам Сусрета позоришта/ kazališta. Сегмент издаваштва Сусрета позоришта/ kazališta наставља континуитет и квалитативни раст и показује развојну линију. Антологије које су до сада урађене (биле су две) представљају блистави бисер у нашем издаваштву. Као баштиник и интертекстуални дијалог који је посвећен театру и драмском списатељству, за позориште и позориштнике је права посластица…

ЧЕСТИТАМ!

Пише: Предраг НЕШОВИЋ

Фото: Дејан Ђурковић