Разговор са глумцем Домагојем Иванковићем: Ова представа ће бити актуелна и за десет година

Представа „ГоспОУдинНОУбади“ загребачког „Егзит Театра“ била је посљедња представа овогодишњих 37. Позоришних сусрета у Брчком. Представа која се бави малим човјеком у окрутном бирократском систему, уклопила се у овогодишњи мото сурета „Позориште и ми у временима кризе – настанак театра, положај глумца, нестанак човјека“. Глумац Домагој Иванковић, у представи, игра више улога, а сви су они лице бирократског система.

Играте неколико улога у представи, да ли је захтјевно извести све то?

Карло је једини константан лик, док професор и ја играмо по десет улога. То су ликови бирократског система. Било је тешких ствари, јер су брзе промјене и пресвлачења, а много је костима. Све у свему, било је јако занимљиво радити, јер је текст стварно духовит. Било је и тешких, али и једноставник тренутака, све у зависности шта која улога захтјева.

Како се ликови у представи понашају према главном лику, гостподину „Нико“?

Јако грозно. То су неке ситуације са којима се ми у правом животу сусрећемо свакодневно, на шалтерима, у студентским службама, константно смо у неким ситуацијама, гдје требамо извадити неки папир, па нас шаљу по шалтерима, тако да господин „Нико“ на крају више ни сам не зна гдје да оде.

Какве су реакције публике на представу?

Реакције публике су одличне. Они супер реагују на ову представу и јако је лијепо прате. Нама је то веома драго и то је заиста успјех за представу, јер се људи препознају у ликовима. Представа је свевременска и толико актуелна да мислим да ће бити актуелна и за десет година, због чега и добијамо тако позитивне реакције.

Представа говори о нечему што је веома присутно на Балкану, да ли упућује и неку поруку како то промијенити?

То можемо промијенити тако што ћемо сви навијати једни за друге. У овој се представи људи често препознају, па се надамо да тако препознају и све те негативне околности које их могу задесити. Проналазе се и људи који раде у бирократском систему. Доста мојих пријатеља правника, па и моја мама која ради на шалтеру у банци препознала се у представи и то је добро. Ви имате свакаквих људи, не понашају се сви тако према вама, али опет већина да, тако да се надамо да ће се препознати кроз ову преставу.

Разговарала: Дејана Крстић

Фото: Дејан Ђурковић