SUSRETI – Visok nivo pozorišnog čina van svih okvira

XXXIV Susreti pozorišta / kazališta BiH Brčko distrikt, svojevrsni praznik pozorišta, su za nama. Izvođenjem predsatve pozorišta iz Zenice „Moja fabrika” okončan je jedan reprezentativni festival u ovom delu Evrope. Koristim ovaj prostor da se osvrnem na ono što smo u ovih osam dana, iz večeri u veče, posmatrali na pozornici. U ovom tekstu, čiji je cilj da predstavi aspekte značenja angažovanosti prikazanih predstava prikazanih na ovim Susretima.

Kao i uvek, standardno dobro. Susreti su uvek bili nešto više od festivala – (hiper)aktivni festival, festival sa tezom, festival kao autorski čin. Susreti i brčanska publika zajedno su, međusobno gravitirajuću jedno oko drugog, postakli odgovorno promišljanje pozorišta, savremene umetnosti i kulture u najširem smislu: uvek podstičući pozorišno događanje, a ne događanje pozorišta.

Danas kada se savremeno pozorište nalazi između nekog post i nekog neo, između prošlosti koja će biti budućnost i budućnosti koja se već desila, ali pod nekim drugim imenom, naša odgovornost, pitanja i zadaci koji nas okupiraju menjaju se i produbljuju. Stalna je potraga za novim formama, definicijama, konceptima; strah od gubitka koraka, potonuća u dogmatsko, u jezivo passe, u pakao anahronizma, koji je ovom prostoru itekako poznat.

Međutim, ako nas je nečemu naučila istorija pozorišta, to je da ona pulsira u pravilnim razmacima ka drami i od drame. Uprkos svim trendovima, pravcima, strujama i uticajima uvereni smo da smo se i ove godine okupili iz istih onih razloga zbog kojih se oko Sureta okuplja publika već četrdeset godina. (Priču o diskontinuitetu ćemo ostaviti za drugu priliku). A ti razlozi su: da pratimo priču, budemo omađijani iluzijom, ali i da se suočimo sa stvarnošću, da osetimo i sreću i tugu i empatiju i akciju i provokaciju, na koncu, i katarzu.

Pojmovi društveno-angažovanog teatra su danas vrlo složeni, praćeni brojnim diskusijama i sumnjama, a razumevani i tretirani u zavisnosti od lokalnih konteksta u kojima nastaju. U slučaju programa, odnosno izvođača koji su na njemu nastupili, pojam društvene angažovanosti se prevashodno vezuje za njihovo bavljenje osetljivim temama koje se tiču samih gradova u kojima su nastali. To je, očito, iznudilo u selekciji, jedan jedinstveni moto Susreta Grad u teatru, teatar u gradu, što čini okosnicu čitavog festivala. Takođe, ovi autori preovlađujuće deluju van svih okvira, oni stvaraju sopstvenu poetiku, što najčešće podrazumeva i samu problematizaciju marginalizovanih, više ili manje obespravljenih društvenih grupa (pripadnike gej populacije).

Festival je sa ogromnom tradicijom, ozbiljnim godinama i ozbiljne istorije, što jasno govori da je stabilan i dobro pozicioniran. Nije bilo ni jedne predstave za koju bi čovek rekao da je tu zalutala. Naravno, tu su raznolike rediteljske i glumačke estetike, predstave koje govore i o pomeranjima u pozorišnom izrazu… Ali jedna usmerenost ka visokim standardima je neupitna. Jer toliko je neukusa i nekulture iz medija i sa svih strana u kojima se davimo. Svakako jedan od najznačajnijih festivala u Regionu. A ljudi su željni i gladni kulture. Bogato nasleđe je ono odakle crpi, a i što ga na jedan način može obavezivati, ali i biti vetar u jedrima u vremenu koja dolazi.

Festivali su izuzetno dragoceni za sredine u kojima se odvijaju, za kulturu zemlje, ali i za glumce i umetnike. Jer tu se sreću, razmenjuju iskustva, sagledavaju i dele probleme. Pa se poneki i rešavaju. U ovo vreme kada je mrziteljstvo uzelo toliko maha, Susreti pozorišta kazališta BiH Brčko distrikt donose radost. Poseban utisak ostavlja to što se na svakom koraku vidi da je ceo grad svestan da ima festival. Živi to!

Ohrabruje odnos koji Brčko distrikt ima prema svom Festivalu. Ta sigurnost i podrška koju daje Festivalu je nemerljivo dragocena. Jer, zapravo samo tako se može temeljno raditi, razvijati postojeće potencijale. Gradonačelnik Siniša Milić rekao je prilikom zvaničnog otvaranja manifestacije, pored ostalog: „Brčko istrajava u organizaciji regionalnih Susreta pozorišta i to je za svaku pohvalu”. Brčko i brčanska publika, zahvaljujući kojoj su za samo par dana planule sve karte, zaslužuju takav festival.

Kada je selekcija u pitanju, kvalitet predstava koje su izvedene, izdvojile su i zadovoljavaju kriterijum selekcije, a to je visok nivo u svim elementima pozorišnog čina. One nude mladim ljudima nešto drugo naspram svog ovog užasa neukusa i poraza pameti kojim su preplavljeni jer ko krene tim putem užasa neukusa, koliko god da je to postalo mejnstrim, ne može završiti dobro. I Brčko je krenuo.

Prateći program ovog festivala osnovnim i srednjim školama, mališanima i tinejdžerima nudi kontinuirano predstave, prave predstave, vodi ih u pozorište, otkriva svet pozorišta njihovom dobu… Sem pomenutih tu su i druge aktivnosti… Sve je to „borba za minimum kulture!” Jer, „bez kulture nema napretka ni na jednom planu. Ona stvara čoveka koji na svet gleda svojim očima, koji razložno donosi odluke“.

Predstave igrane na festivalu pod motom Festivala Grad u teatru, teatar u gradu su vrlo pažljivo birane i naišle su na pozitivnu kritiku stručne javnosti. Gledano sveukupno ne izdvaja se ni jedan segment programa – da li je to Takmičarski ili Prateći program. Posebno je dragocena atmosfera; glumci se druže, razmenjuju se iskustva, o predstavama se govori i razgovara… Kao i činjenica da su ovogodišnji Stručni žiri činili relevantni ljudi koji su iz drugih država, odnosno doskorašnjih republika (Ljiljana Blagojević – Srbija, Anja Šovagović Despot – Hrvatska i Almir Imširević – BiH), tako da „kultura popravlja ono što političari pokvare”.

U okviru pratećeg dela festivala pre otvaranja i prve odigrane predstave upriličene su četiri značajne pozorišno/kazališne izložbe: Dramska priča Safeta Pašalića, Velikan na sceni – Vladan Desnica u kazalištu, Kreacija teatarske scene i Alija Isaković kao i Scensko čitanje Maka Dizdara. Značajn i su SUSRET(I) SA – druženja sa značajnim glumcima s prostora bivše Jugoslavije, od kojih su na ovim Susretima bili prisutni: Izudin Bajrović, Olivera Katarina, Slavko Štimac i Anja Šovagović.

Dobro organizovane promocije dva značajna časopisa RIJEČI iz Brčkog i ŽIVOT iz Sarajeva.

Promovisana je monografija posvećena značajnom Brčaku SAFETU PAŠALIĆU – Scenske mnogostranosti Safeta Pašalića.

Osigrane su nekolike predstave za decu u brčanskim Osnovnim školama.

Svake večeri publika, gosti i izvođači su iscrpno informisani o događanjima na prethodnoj festivalskoj večeri putem publikacije (neću je nikada nazvati Bilten, jer je više od toga) koja je redovno stizala pred predstavu. Osam brojeva estetski dizajniranih i kvalitetno uređenih (urednik Žarko Milenić) sa kvalitetnim tekstualnim prilozima nastalim angažovanošću svih saradnika redakcije (Nikola Šimić Tonin, Mladen Bićanić, Ivana Pirić, Danijela Regoje, prof. dr Srđan Vukadinović, Suvad Alagić i drugi).

Ono što je ostalo kao utisak koji ću dugo da pamtim jeste otvorenost, predanost i posvećenost svih učesnika u organizaciji – kako ja to volim da kažem – kreativnost, i spremnost da daju svoj maksimum u svom sopstvenom umetničkom i kreativnom promišljanju.

Srećno do sledećih XXXV Susreta pozorišta/kazališta Brčko distrikta 2018!

Piše: Predrag Nešović