U predstavi “Naši dani” igrate ministra. Prilično upečatljiva uloga no da li je bilo zahtjevno pripremiti je?
Nije mi bilo teško odigrati ali nisam radostan što igram predstavu kojom prikazujemo stvarno stanje u našem društvu. Sve to mi živimo, gledamo svaki dan oko nas, na televiziji. Volio bih da je drugačije, da nema ovakvih ministara, direktora, ovakvog zapošljavanja sa falsifikovanim i kupljenim diplomama. To je, nažalost, naša stvarnost. Već dvadesetak puta smo odigrali i reakcije su iste i u Banja Luci a i večeras u Brčkom. Tako je i u Beogradu, Zaječaru, gdje god smo igrali. To je problem svih nas na prostorima bivše Jugoslavije. Svugdje je ista situacija, to ljudi prepoznaju i nagrađuju velikim aplauzom našu hrabrost. Predivan tekst Željka Stjepanovića. Po meni Nušić ovog doba. Nije mi bilo teško igrati.
A kako će i biti kad ministara ovakvog kalibra ima na svakom koraku?
Da, na svakom koraku. Drago mi je da publika prepoznaje ministra. U publici je smijeh do zadnje replike koja skoro pa zaledi publiku. Ne čuje se više ni dah. Shvate da je naša surova realnost to što govori taj ministar, tako bezočno i brutalno. Na tu zadnju repliku nema ni aplauza ni smijeha. To sam želio da postignem i uspio sam u tome. To mi je posebno drago. Jer ne treba da bude samo smijeh, treba ljudi i da se zamisle, da se zapitaju dokle smo došli i dokle će više ovako. Hajdemo nešto mijenjati. Vidjet ćemo šta će dalje biti.
Pozorišta i treba da ukazuju na anomalije društva. Da li je korak naprijed i to što publika ovako reaguje?
Mi u zadnje tri godine na repertoaru imamo nekoliko predstava koje tematski nisu slične ali vrlo žestoko, oštrim riječima i pozorišnim znakovima, ukazuju na te anomalije društva. To prepoznaje i naša publika koja puni sale. U Banja Luci mjesečno igramo oko 30 predstava. Igramo skoro svaki dan, nekada i dva puta dnevno jer imamo malu i veliku scenu. Sve su predstave pune. Za ovu koju ste večeras gledali karte za mjesec u kojem igra budu rasprodate u roku dan ili dva. Nagrađeni smo pozivom na Sterijino pozorje, ove godine smo ga otvorili, bili u konkurenciji devet najboljih predstava regiona i dobili dvije Sterijine nagrade. Dakle, u Banja Luci je bogat pozorišni život ali ima dosta kritika. Nije pravo onima koji su na vlasti kada gledaju ovakve predstave. Čak smo dobili kritike zašto tako radimo ali posao pozorišta jeste da ukazuje na te negativnosti, da popravlja svijet koliko može. Ne može ga promijeniti ali bar malo da ga popravi.
Razgovarala: Alma Kajević
Foto: Dejan Đurković