Tamara Baračkov je ime koje se vezuje za inovativan i promišljen pristup dramaturgiji. Njen rad nije samo beleška na papiru, već živa tkanina pozorišnog izraza koja kroz tekstove uspeva da oživi dinamične i autentične predstave. Baračkov kao dramaturg preispituje granice teatra, koristeći scenu kao prostor za dijalog između stvarnosti i fikcije, prošlosti i sadašnjosti, umetnosti i društva.
Kako je izgledao proces dramaturškog rada na predstavi “Neprijatelj naroda”?
Predstava Narodni neprijatelj je deo većeg međunarodnog projekta The Ways of the Heroes koji je, kroz različite umetničke prakse, istraživao mogućnosti delovanja običnih ljudi koji se zalažu za očuvanje životne sredine. U tom smislu, dramaturški rad bio je usmeren na isticanje ekološkog i aktivističnog aspekta Ibzenove drame, ideja je bila izvući upravo tu liniju koja se bavi borbom upornog idealiste, čoveka koji se vodi najvišim profesionalnim, etičkim i ljudskim principima, u zajednici kojom mediji i vlast lako manipulišu.
Koliko Vam je važno da komunikacijski približite klasik savremenoj publici?
Kada polazite od nekog klasika, obavezno ispitujete kontekst u kom ćete to delo čitati, zašto baš taj tekst danas i šta bi ovdašnjoj publici bilo uzbudljivo. Zbog svoje izražene društvene angažovanosti, Ibzenova drama se duboko tiče svih nas. Iako gubi posao, biva vređan i omalovažavan, pa i fizički napadnut, dr Stokman je čovek koji smatra da je njegova dužnost da se ne povuče. Stokmanov otpor može biti i te kako inspirativan, jer publika u svom okruženju lako prepoznaje situacije kroz koje on prolazi. U našem društvu postojalo je uverenje da se odustalo od svake vrste pobune i borbe, ali vidimo da ipak nije tako- upravo su nas ekološka pitanja udružila, pitanje čiste vode i vazduha, očuvanja prirodnih resursa; ljudi ne pristaju da stave nekakav profit iznad sopstvenog zdravlja.
Kako je izgledala komunikacija sa autorskim timom?
Narodni neprijatelj je bila treća predstava na kojoj sam sarađivala sa Ninom Nikolić. Nina je rediteljka koja u procesu rada poklanja dosta pažnje čitanju teksta, što znači da se mnogo vremena provede za stolom sa glumcima, u iščitavanju teksta. Kada je drama prošla kroz prvu dramaturšku obradu i došla do verzije koja se može naći pred ostatkom ekipe, zajedno smo prolazili kroz tekst, diskutovali i ispitivali kako se u savremenom kontekstu mogu tumačiti određene scene, postupci, replike… Najviše je prostora, logično, bilo dato odgonetanju lika Dr. Stokmana i traženju odgovora na pitanje ko je taj čovek danas i u kakvim ga ljudima prepoznajemo, ali je isto tako bilo važno izoštriti liniju sukoba između njega i njegovog brata- suprotstavljanje ta dva sasvim različita principa i argumenta je nezanemarljiv faktor, značajan pokretač drame.
Šta je glavna tema i ideja ove predstave? Zašto je važno da ona bude na repertoaru nacionalnog teatra u Skoplju?
Narodni neprijatelj kroz sudbinu dr Stokmana prikazuje kako sistem tretira pobunjenog pojedinca – izopštavajući iz društva čoveka koji ukazuje na problem. Princip i matrica po kojoj je Stokman “kažnjavan” zbog istine koju govori toliko su savremeni i aktuelni, Ibzenova drama je u svakom smislu vanvremenska i njeno čitanje i interpretiranje u savremenim okvirima, na sceni jednog nacionalnog teatra je neophodno.
Koliko Vam je važno učešće na festivalima? Šta to donosi jednoj predstavi sem vidljivosti u drugim sredinama?
Osim što festivali pružaju mogućnost sagledavanja predstave u jednom širem, umetničkom kontekstu, uvek je interesantno videti šta publika u toj sredini, gde predstava gostuje, prepoznaje kao blisko, mada verujem da na eks-jugoslovenskom području nema mnogo razlike u percepciji ove predstave, jer su problemi sa kojima se suočavamo istovetni.
Piše: Jelena Paligorić Sinkević
Foto: Tamara Baračkov