Ово је права, пунокрвна, позоришна представа, препуна емоција, која ни у једном тренутку не склизне у патетику
У разговору са актерима представе „Жена Химна“, која је и отворила овогодишње Интернационалне сусрете театара у Брчком, представљени су продуцент представе Јасминка Месарић, првакиња осјечког позоришта Анита Шмит која у представи глуми Ирину, аутор текста Давор Шпишић, а учешће је узела и драматург Јелена Палигорић Синкевић.
Говорећи о томе како је настао овај текст, Давор Шпишић каже да о Паули Прерадовић није знао ништа када му је режисер Роберт Рапоња предложио да напише текст о жени која је написала аустријску химну.
„Знао сам Петра Прерадовића и ту је моје сазнање што се тиче породице Прерадовић престајало. Након што сам се упознао са умјетничким, приватним, друштвеним и интимним животом Пауле Прерадовић, почело се све отварати. Много тога се кроз живот те жене рефлектује, бурни 20. вијек, који је пун свих могућих ратова и свих могућих револуција. То ми је постало јако провокативно, посебно када сам сватио да ту причу могу написати из визура само жена и да сам на трагу, по мени, до сада моје
најбоље драме“, истакао је Шпишић.
Према његовим ријечима толико слојева се ту отварало да је изазов био баш велики.
Анита Шмит, која у представи игра Украјинку, каже да је њен задатак био да у представи одигра све Паулине наде, идеје и идеологије, односно њен алтер его.
„Ја без Пауле не постојим као ни она без мене. Као и она, и ја сам изгубљена, односно нас четири на сцени смо изгубљених идентитета и све четири се траже у овом животу“.
Анита каже да је за градњу свог лика тражила инспирацију кроз игру са својим колегиницама.
„Све четири смо заједно сво вријеме на сцени. Сматрам да смо све четири веома добар тим и да смо добро изнијеле борбу и то тражење жене. Питање које је постављено у цијелом тексту је и дан данас актуелно, јер како се Паула борила за своја права, ми жене се и данас тражимо и боримо за права за која су се наше баке и мајке бориле и избориле. Нама се то поново враћа и ту је била та суигра и тражење идентитета“, појаснила је Анита Шмит.
“Жена химна” рађена је у копродукцији Истарског народног казалишта Градског казалишта Пула, Театра Форт Форно Бале, ХНК Мостар и Удружења Интермецо Сарајево.
Драматург Јелена Палигорић Синкевић је овом приликом истакла да јој је драго да је ова представа отворила фестивал у Брчком.
„Представа се бави кључним питањима како изгледа актуелни социолошко-политички тренутак, како изгледа тренутак у позоришту. Ово није случајно комад у коме играју само жене, а да је уз то и антиратни. То је јако важно и истовремено је филозофска порука коју нам је писац послао – да су жене те које су градитељке, које тај тренутак реконструишу, а рат воде они који га деконструишу.“
Она каже да је веома важно дати прилику младим глумицама да имају овако озбиљне драмске улоге што је веома ријетко.
Када је ријеч о редитељском рукопису ово је права, пунокрвна, позоришна представа, она је препуна емоција, а са друге стране ни у једном тренутку не склизне у патетику. То није ни мало лако јер ми овдје имамо готово читав један вијек и један живот који прати кључне историјске и политичке промјене.
Оно што смо видјели по публици, она веома добро комуницира са младим људима. Ми ту младу публику морамо његовати, морамо јој омогућити и приближити велике теме у позоришту у складу са њиховим опсегом пажње које је данас знатно другачије.
Након прве јутарње конференције за новинаре на овогодишњим Сусретима, јединствен је утисак да је избор да представе „Жена химна“, која је рађена у копродукцији више театара, отвори фестивал био оправдан, јер је представа у пуном театарском сјају публици представила раскош игре, глумачке, редитељске и сваке друге креације.
Пише: Миљана Ђурђевић
Фото: Драган Деановић