Сурова историја жене и уметнице у време доминантног мушког затвореног друштва. Тако би у најкраћем могли описати тему драме „Жена химна“ која говори о животу књижевнице Пауле Прерадовић.
Добар део јавности никада није имао прилику да чује нешто више о Паули Прерадовић осим што се зна да је унука књижевника Петра Прерадовића, или да је била аутор аустријске химне. Њену биографију преплићу епохе осликане кроз бурне догађаје распада аустроугарског царства, два светска рата и послератног безнађа у Аустрији!
Драма „Жена химна”, аутора Давора Шпишића, посебним нагласком издваја причу о питању идентитета који је Паула у себи носила кроз мултиетничке корене српског и германског порекла. Друштвом у којем је Паула рођена и стасала доминирала је мушка хијерархијска моћ где није било места за жену! Непоколебљиви интегритет жене уметнице препун вере, топлине и људскости који је није напустио ни у најгорим часовима њеног живота.
Феноменалном игром ансамбла, састављеног од само четворо глумаца, осликана је страсна емоција која приказује судбину Пауле Прерадовић коју је енергично донела глумица Моника Дувњак. Прелази у игри од оног наивног дечијег, преко лика девојке, жене и мајке готово маестрално су одиграни без и једне паузе у тексту.
Ништа мање сјајна била је и Селма Алиспахић у улози Паулине мајке и оца! Префињен прелазак из једног лика у други до најситнијег дела је савршено изведен, те је било готово неприметно да жена игра и мушку улогу.
За похвалу су и Катица Шубарић у улози нацисткиње Герде и Анита Шмидт која је коректно донела лик Украјинке Ирине.
Публика је могла да осети добру интеракцију код глумица које су свака на свој начин креирале улоге у овом врхунском тексту, захваљујући сјајним идејама редитеља Роберта Рапоње. Од сасвим лаганог почетка, представа је доживела врхунац у другом делу у којем су протагонистиње стављене пред тешке изазове.
Распад Царства, раст национализма, диктатура комунизма и нацизма, све се то испреплитало кроз судбину једне крхке жене сањалице, која снажно преживљава тортуру људи од којих то најмање очекује.
Драма „Жена химна“ нуди једно креативно читање на позоришној сцени о којој можемо поставити бројна питања, од оног обичног „одакле снага једној жени да се, у то мушко време, бори за права жена до последњег даха“, преко питања „колико смо данас у 21. веку одмакли од таквих борби“, па до оног свакодневног „колико ценимо данашње Пауле којих, засигурно, има у свим друштвеним слојевима“?
„Жена химна“ није само драматуршки вешто изграђена биографска драма о Паули Прерадовић. То је више од драме која приказује колико свет може бити суров и апсурдан да некога волите, затим га уништавате, а потом таквога наградите и величате!
Музику за представу потписује аустријска композиторка Антониа Пацек, која је као мотив који се провлачи кроз драму имала песму „Мируј, мируј срце моје“ Петра Прерадовића.
Представа је настала у продукцији Театра Форт Форно у сарадњи са Истарским народним казалиштем – Градским казалиштем Пула, Хрватским народним казалиштем Мостар, Удружењем “Интермецо” Сарајево и уз подршку Аустријског културног форума Загреб.
Од писца Давора Шпишића је тражено да напише текст на ову тему. Ради се о изузетном тексту што је и Министарство културе Републике Хрватске препознало доделивши Шпишићу државну награду „Марин Држић”.
Да закључимо! Ако се у данашње време окренемо око себе видећемо јако пуно Паула Прерадовић у нашем окружењу. Оне су хероине свакодневице којима морамо дизати споменике, што би редитељ Рапоња рекао, бар у нашим срцима!
Пише: Мирослав Обрадовић
Фото: Драган Деановић