Ако не сазнаш за живота шта је разлог твога постојања,
смрт неминовно постаје смешна
О задатку улоге, Гутовић каже:
Задатак ове улоге је да направим везу између публике и онога што ћете видети на сцени, да објасним везу између смрти саме и вас као гледалаца. Сва та објашњења су наравно непотпуна и употпуне се тек онда када умремо, али ова површна сазнања која имамо ми, обични људи или позоришни ствараоци, то смо уписали у ових неколико страна текста које ја играм.
У представи” Арзамас”, рађеној по роману Иване Димић играте лик Смрти. Ту се сударају савршено познати живот и апсолутно непозната смрт. Постоји ли нека врста суживота живота и смрти?
Наравно да постоји. У ствари, ја и не играм смрт, него само део живота, а смрт нико није нити видео, нити играо.
Може ли смрт бити и смијешна?
Зависи од концепта живота. Ако не сазнаш за живота шта је разлог твога постојања, смрт неминовно постаје смешна.
Бескрајно много непознатог и недокучивог је у краљици тајни, каква је смрт. Колико Ви својом улогом разоткривате ту тајновитост?
Ништа не откривам. Све што кажем свако зна, али му је само тешко то да изговори.
Да ли се смрт може схватити и као саставни дио живота? У роману и у представи то баш тако изгледа.
То и није неки догађај у суштини … Само чин који се свакога дана после одигране представе догоди у позоришту; завеса се спусти.
“Арзамас” је роман о љубави, срећи и смрти које се сударају кроз свакодневни живот. Па добро, може ли љубав побиједити смрт?
Смрт нема разлога побеђивати јер представља суштину свих твојих напора да и после тог важног догађаја будеш присутан. То присуство људу зову бесмртност. За то вреди живети, али тога нема ако не умреш.
Једном сте рекли да је глумац онолико добар колико добро изговара туђе ријечи. Да ли је тешко добро изговарати ријечи које припадају Смрти?
Не знам да ли ми је тешко, али уживам док говорим ово што и ја и публика добро знамо, али се плашимо да то изговоримо или чујемо.
Разговарала: Миљана Ђурђевић
Фото: www.kurir.rs