Друге вечери 37. Сусрета позоришта одиграна је представа „Идентитлук“ која је ауторски пројекат Хрватског народоног казалишта, Народног позоришта и Студија за изведбене умјетности из Мостара.
Фестивалски разговор са глумцима Ивом Крешићем и Недимом Малкочевићем, модератор Џевдет Тузлић започео је чињеницом да ова представа покушава да исприча о свим подјелама које су у свијету присутне и да се кроз примјер Мостара, из сфере културе, те подјеле желе анулирати на неки начин.
Глумац мостарског Хрватског народног казалишта Иво Крешић каже да представа проговара о једној универзалној људској вриједности, а то је идентитет, за који каже да је слојевит у свима нама, али да, када о њему говоримо, мислимо само на један, зависно од подручја из којег долазимо и чиме је оно оптерећено.
Истиче да људи често у живљењу имају више идентитета и да често заборављају да његују те идентитете, који су и љепши и вриједнији од оних идентитета које прокламирамо.
„Оно што је универзално у овој представи, што би се на Белфасту могло примијенити, је да требамо послушати другог и другачијег, како други и другачији гледа и дише, да оно што је код другог човјека другачије нама не треба да смета, него да нас ти различити идентитети могу зближити“, каже Крешић.
Зато Џевдет Тузлић наводи примјер Тузле као средине у БиХ у којој је највише дошло до зближавања свих идентитета које, како каже, његује не само БиХ, него и овај дио Балкана.
Констатује да је Недим Малкочевић, глумац тузланског позоришта са тавим осјећајем искуства, не случајно, био гост у представи, те да је дао трећи поглед на идентитете.
Малкочевић је био поносан на чињеницу да је Тузла баш таква средина каквом је описао Тузлић, те да је упркос ратним страхотама, Тузла његовала његује мултикулутралност, због чега може бити свијетао примјер наше будућности.
Малкочевић у представи „Идентитлук“ глуми лик темпераментног Србина којег је сам изабрао да брани. Истиче, да су исту слободу у избору ликова имали сви глумци у представи за коју каже да је коауторска свих учесника.
„Заиста сам желио да браним тај начин промишљања кроз тај идентитет који носи сјеме корова који се шири и који се никако не може уништити. Сматрам да у нашој земљи не треба да имамо перцепцију да уништавамо тај коров него да га сузбијамо. Кроз младе људе и будуће генерације требамо такву врсту идентитета сузбијати, а не убијати. Мислим да је то проблем у нашој земљи, јер из визуре другог идентитета желимо да, на један одређени начин, убијамо други идентитет“, каже Малкочевић.
Иво Крешић за лик Ненада Ковачевића којег глуми каже да је дијаметрално супротан од њега због чега му није било лако да га створи.
„Често за себе говоримо да смо нешто што нисмо и он је, као и остали ликови око њега, упао у ту замку, у тај ꞌИдентитлукꞌ и постао је човјек који није требао да постане. Јако је било тешко пронаћи на моменте на који начин он може издоминирати, провоцирати. Драган Комадина ми је пуно помогао у драматургији самог лика“, појашњава Крешић.
Џевдет Тузлић даље констатује да је „Идентитлук“ антибиотик нашег друштва са чим су се сложили глумци. Малкочевићу се то Тузлићево запажање посебно допало и истиче да је радећи на овој представи схватио да у нашој земљи већи проблем од било којег идентитарног обрасца јесте криминал и корупција, јер сви идентитети су наслоњени једни на друге због користи, што су и показали ликови у представи кроз друштене функције које обаваљају.
„Када би се вратили на најобичнијег човјека, када би му пружили шансу да достојанствено живи, видјели би да уопште нема проблема са својим идентитетом“, напомиње Малкочевић.
Малкочевић и Крешић кажу да је публика прихватила представу, да су реакције људи исте у свим срединама у којима су је одиграли, те да је прије вируса корона пунила сале. Истичу да би вољели да „Идентитлук“ значајније утиче на наше друштво и да може да констатује шта су то његови проблеми.
Пише: Маја Ковачевић
Фото: Дејан Ђурковић