Коментар Предрагa Нешовићa: Празник за љубитеље позоришта

Казалиште је данас једино мјесто које је непредвидиво. Осим тога, то је једино мјесто гдје се могу видјети живи људи са својим грешкама, са својом несавршеношћу, сузама и знојем.

Роберт Алфоелди

У мрачним временима, хоће ли бити певања у мрачним временима?

Да, биће певања о мрачним временима.

Бертолд Брехт

 

Позоришни фестивали представљају посебну врсту културних догађаја. Сама реч фестивал на латинском значи празник, а Сусрети позотришта/pozorišta/kazališta свакако су нека врста празника за све љубитеље позоришта.

Сусрети позотришта/pozorišta/kazališta трају већ 45. година са једним прекидом. Ове 2019. године су XXXVI. Идеју и иницијативу за настанак овог фестивала покренули су и реализовали 2002. године Јаков Амиџић и Срђан Вукадиновић уз подршку Владе Брчко дистрикта која је свих ових протеклих година била изузетан и домаћин и организатор. То су сваки пут препознавали гости фестивала, глумци, позоришта из БиХ и са простора бивше Југославије, позоришни критичари, млади – будући позоришни посленици, а пре свега, брчанска публика. Због свог значаја и улоге коју има не само у културном животу града Брчког, већ и ван његових граница. Сигуран сам да ће једног дана постати неком од младих тема истраживања, научних, дипломских, мастер и докторских радова као фестивал од великог културног значаја за град Брчко.

За 36. година одржавања фестивала на сцени Дома културе гостовало је више од 150 представа. То је значајан допринос за културу овог града. Овај фестивал значајан је колико за посетиоце толико и за саме учеснике, јер окупља уметнике са читавог простора бивше Југославије и током осам дана они имају прилику да се опробају пред новом публиком, у другачијем окружењу, прилагоде се и стекну нова искуства.

Са сталном мишљу у глави да брчански позоришни фестивал треба да буде арена доброг театра, у којој ће се надметати врхунска глума и ваљана режија, заједно са мајсторима пера позоришних комада и свим другима који стварају магију позоришне уметности, кренули су организатори, приступили су и ове године избору представа за фестивал. Наравно, кључан критеријум била је и брчанска публика, јер због тог темељног надахнућа које се прелива са позорнице у гледалиште, због чега су људи тако привржени театру, позориште постоји већ хиљадама година. Велики маг светског театра, Robert Wilson, је рекао: Разгрћем, улазим у другу страну стварности, пуштам да ме она удара у леђа, отрага, желим показати да осим добро познатога – један плус један јесу два – може постојати и премиса – два јест једнако један.

Зато, Сусрети… не негује неки посебан жанр и нису ограничени естетским концепцијама, на линији традиционално – модерно, него једино и непрестано покушава да заиста буде добар и да публици пружи сваке вечери два сата племенитог уживања. Знамо. Позориште не може да промени свет, али може гледаоцу да улепша живот. Бар онолико колико траје предства. Зато овај фестивал сваке године има и свој слоган, којим жели да зада интонацију онога шта ће се догађати на позорници и око ње. За овогодишњи фестивал изабрана је премиса ЗАТОЧЕНИ У ПРОШЛОСТИ која се као невидљива нит провлачи кроз многе од изабраних представа.

Оваквим и многобројним другим гестовима, којима смо као гости Фестивала били буквално обасипани, сви из управе показали су се као добри домаћини и изузетни организатори и то не само у оквирима фестивалског дела који се одвијао на позорници.

Велико је било задовољство бити део овог позоришног догађаја иистовремено сведочити о посебностима али и новим тенденцијама једног веома радосног и пријемчивог духа грађанства, тј. публике. Позоришни стручњаци и позоришни посвећеници са којима сам се сретао (говорим у своје име јер сам имао ту привилегију да са њима размењујем ставове и размишљања) истински су део светске позоришне сцене.

У препуној сали Дома културе у Брчком у којој су се свих осам вечери изводиле представе такмичарског програма Сусрета позотришта/pozorišta/kazališta доминирала је млада публика. Преовладававао је ентузијазам као и добре вибрације након сваке изведене представе. То даје наду да су око нас паметни, бистрооки млади људи, одлучни да праве некомформистичке изборе – само се бојим да их друштво, које смо им изградили, не одврати од те намере.

И као што рекох на почетку, да поновим за крај, лепо је било учествовати у овој позоришној свечаности и понети са собом ово као посебно и непоновљиво искуство.

Зато је овај фестивал субверзиван, јача личне капацитете и тиме испуњава мисију античког позоришта.

Не спуштајте завесу…

Пише: Предраг Нешовић

Фото: Дејан Ђурковић