Након што су се прошле године, послије једанаестогодишње паузе учешћа на брчанским Сусретима позоришта, појавили са представом „Посљедња љубав Хасана Каимије“ и однијели главну награду, тузланско позориште је представом „Пијана ноћ 1918.“ поново изазвало позитивне реакције публике.
Зашто баш ова представа?
Мислим да одговор на то питање најбоље даје питање које нама публика поставља након представе, а то је да ли смо прилагођавали текст актуелном времену у којем живимо. На жалост, нисмо. Баш попут представе коју смо прошле године представили на Сусретима „Посљедња љубав Хасана Каимије“ у којој се још даље у историји, на жалост, можемо видјети те цикличне историјске моменте који нам се поново дешавају и мислим да то, заправо, и даје оправдање за поставку једног оваквог комада, нарочито, у овако турбулентним временима и глобално и регионално. Важно је да се бавимо историјом, те као позориште имамо обавезу да се бавимо класичним писцима, који долазе са простора Региона. Ако конкретно говоримо о Мирославу Крлежи, његов однос према Босни и Херцеговини, и као књижевника и као једне веома утицајне личности, на неки начин нас и обавезује на то.
С обзиром да сте на прошлогодишњим позоришним сусретима тријумфовали представом „Посљедња љубав Хасана Каимије“, да ли сте ове године имали притисак да донесете нешто још боље и допадљивије?
Притисак у суштини није постојао. Нарочито зато што веома поштујемо Сусрете позоришта у Брчком. Сама чињеница што смо овдје, а то није флоскула, нас чини срећним. И прошле године, када смо се појавили након једанаестогодишње паузе, било је за нас довољна награда. Побједа која се на крају десила била је нешто што заиста нисмо очекивали. Ове године долазимо потпуно растерећено, знајући да имамо квалитетну представу, да смо се врло коректно понијели према једном великом писцу и у том смислу, дошли смо подијелити позоришну радост са нашим драгим Брчацима, а све остало додатно што дође, добро јесте.
На сцени смо видјели и огроман број глумаца који су заиста били на нивоу задатка, а публика је на крају представе овацијама рекла своје. Чини се да тузланско позориште из године у годину постаје све боље и боље. Шта је разглог томе?
Ја као млад директор, могу да кажем да су промјене увијек добре. Фудбалским жаргоном речено, некада и промјена тренера изазове позитиван шок у екипи. Мислим да наше позориште има сјајне глумце, има сјајне људе око сцене и прије или касније тај квалитет изађе на видјело. Срећни смо што смо и другу годину у Брчком и мислим да је и то потврда нашег доброг рада.
Представа има и одређену интеракцију са публиком, да ли сте задовољни реакцијом брчанске публике?
Итекако. Људи препознају неке појаве из свакодневнице у представи и то ову представу чини интересантном и вјероватно зато и реагују позитивно. Могли смо заиста примијетити дивну реакцију након представе, али исто тако и за вријеме представе, која је мало у поставци другачија. Људи не очекују да ће глумци излазити из свих дијелова сале, не само са сцене и изузетно ми је драго што је публика реаговала на овакав начин.
Разговарала: Дејана Крстић
Фото: Дејан Ђурковић