Nataša Gvozdenović o predstavi ”Jedvanosimsobomakalomistobo”

Predstava ”Jedvanosimsobomakalomistobo” Sarajevskog ratnog teatra donela je jednu gorku kabaretsku atmosferu.

Predstavu je režirao Aleš Kurt, autori teksta su Aleš Kurt i nejra Babić, a u predstavi igraju: Mirela labić, Maja Salkić, Ana Mia Milić, Alban Ukaj, Sead Pandur Jasenko pašić, Adnan Kreso, Davor Sabo, Saša Krmpotić, Anida Isanović. Ansambl igra snažno i harmonično u isti mah. Usresređeno igra zapravo kao jedan čovek, otvoreno prema publici i sa jasnom svešću šta kreiraju.

U osnovi predstave je priča o odlasku ljudi iz Bosne i Hercegovine, nastala je kao deo projekta ”Kofer za sećanja” koji se prvo bavio antropološkim istraživanjem koje je pošlo od činjenice da sve veći broj stanovništva napušta Bosnu i Hercegovinu. Istrživanje se sastojalo od sakupljanja zapisa, komentara na tu temu, razgovora, a posebno je važna anketa sa pitanjem: ako biste išli iz BiH šta biste poneli sa sobom (a da nisu samo materijalne stvari u pitanju).

Dramaturška struktura sastoji se od fraktala koji se prepliću u mešavini ispovednih izjava, apsurdnih situacija, jer živimo u svetu na kojem na mestu Boga stoje institucuje, koje nisu naročito zainteresovane za čoveka, birokratija je danas ono što vas ubija ili oživljava. Jednako se ova priča prepliće sa jednim pogledom unazad u nasleđe, u sopstveni koren kroz igranje i izvođenje narodnih pesama, koji nas podseća da samo onaj koji dobro poznaje svoj koren može ići slobodno dalje. Gorki kabare koji vam izmami i suze i nasmeje vas je najpre predstava, a scenu otvara, naravno Šekspir i hamletovska dilema”Biti ili ne biti” koja jeste pandan sa ”otići ili ostati”. Mada možemo videti duhove Joneska i Žarija kako defiluju scenom.

Tako se i publika drži u jednoj tenziji između smeha i plača, dok prepoznaje jasno stvarnost kojoj pripada . ”Jedvanosimsobomakalomistobo” je višeznačna predstava koja otvara mnoštvo asocijacija, jer govori ne samo o krizi Bh društva nego o krizi koja je zadesila svet, govori o svetu koji je upravo ”izašao iz zgloba”.

Kostim Melise Musić, Ajkunić je sveden i olakšava identifikaciju sa junacima, pokazuje da svako od nas u publici može deliti subinu  junaka predstave.

Muzika Damira Nevesinjca i Basheskie je saborac glumcima, ona podiže inače jak energetski potencijal igre. Odlična je koreografija narodnih kola Kemala Borovca, koja vas przo i lako vrati na početak, koji smo zaboravili zatrpani egzistencijalnim  pritiscima.

Na kraju ostaje – ljubav. Naime, gotovo svi odu na avion, u inostranstvo, u potragu za boljim životom, a ostanu njih dvoje, momak i devojka. Tako da se ovaj gorki kabare ipak završava u otvaranju mogućnosti  jedne ljubavne priče. Što je lepo i pošteno. Na kraju krajeva, kako je rekao nakon predstave reditelj Aleš Kurt: ovo je pank predstava, ona proziva, kritikuje, ruga se … Ali je dobar pank uvek i neizostavno emotivan i ostavlja vam prostora za romansu. Pank romasnu, ali romansu.

Piše: Nataša Gvozdenović

Foto: Dejan Đurković