Nešović o “Umjetničkoj eksploziji duha”: (S)misao kritičke reči

Juče se dogodila u okviru Pratećeg programa Susreta pozorišta/kazališta značajna promocija knjige plodotvornog autora Nikole Šimića Tonina pod nazivom UMJETNIČKA EKSPLOZIJA DUHA. Predstavljajući ovu knjigu prisutnima su se obratili Predrag Nešović u ulozi jednog od recenzenat i autor knjige Nikola Šimić Tonin, a u ulozi moderatora sjano se snašla mlada Aleksandra Simić.

Kazališni, filmski i glazbeni: ogledi, osvrti, kritike i … smešteni u korice, jesu kvalitetne skice, svakodnevne impresije nesvakidašnjeg autora, iskrenog zanesenjaka, zaljubljenika u dobar, obećavajući sadržaj. Voli da razmišlja, ali i da te svoje misli zapisuje kao snažne kritičke opservacije nastale u trenutku kada su autorove ideje bile ispinjene svežinom i stvaralačkim duhom. A ideja, ma kakvo skromna, postaje kritička reč. Kritička reč, tako izvrsna u svojoj potcenjenosti i staromodnosti, jedina je vrednost ove knjige. Dakako, vrednosti koje se mogu jasno izmeriti oštrinom uma budućeg čitaoca. Osnovni cilj autora jeste da kroz tekstove o pozorištu/kazalištu, filmu i muzici/glazbi obaveštava, podučava i polemiše sa čitaocem. Tako i sam čitalac ima zadatak da uspostavi dijalog sa knjigom čineći je boljom, otvorenijom i, nadasve, kvalitetnijom. Takav čvrst međusoban odnos jedino može doneti nove ideje, poglede i razmišljanja o svetu u kojem živimo.

U ovoj knjizi sabrani su kriztički prikazi tokom poslednjih godina koje je autor redovno objavljivao na portalima i u kulturnim rublikama listova i časopisa. Oni nužno nose karakter neposrednih impresija jer su pisani u posebnim okolnostima, počev od trke sa vremenom do borbe da se dobiju prostor za objavljivanje. Ali razumljivo je, da nastojanje da se bude samo prvi u informisanju, nikako nije potisnulo neophodnu potrebu i nužnost da se bude kritičniji u sudovima. A sve u cilju kreiranja umetničke budućnosti sredine u kojoj autor živi i o kojoj neprestano razmišlja.

Te impresije ustvari dolaze od istog gledaoca koji je, po svom htenju i po dužnosti, javno i kritički razmišlja o vrednostima pozorišnih, filmskih i muzičkih dela, pružajući publici (sada čitaocima) osnovu za proveravanje sopstvenih utisaka i kritičkih sudova a umetničkim akterima eventualnu potvrdu ili sumnju u opravdanost realizacije. Knjiga je mudro podeljena na tri celine: pozorišne, filmske i muzičke oglede, osvrte, kritike i …, u kojoj su sve one u svezi i jedinstvu tvoreću knjigu UMJETNIČKA EKSPLOZIJA DUHA.

Najobimniji je pozorišni deo koji, takođe, čine tri celine. Onaj koji govori o domaćim predstavama izvođenim u Zadru; onaj koji govori o gostujućim predstavama iz drugih gradova u Zadru; i treći semgnet prati Tonina kao kritičara na značajnom XXXIV Festivalu pozorišta/kazališta Brčko distrikt 2017.

Na samom početku čitamo o „umetničkoj eksploziji duha”, o predstavi Kazališta lutaka u Šibeniku, o izvođenju „zahtjevnih tekstova dvadesetpetogodišnjeg Miroslava Krleže”, odnosno, njegovih ranih drama. Predstava naslovljena Michelangelo Buonarroti prikazana mladim Zadra, tema je ovg centralnog kritičkog osvrta po kome je i knjiga dobila naziv.

Tema Hasanaginice je inspiracija autoru u dva kritička osvrta. Nekoliko ogleda su o pričanju „strašno strašnih” priča, o „Igrokazima za nemalu djecu i djetinjaste odrasle”.

Nikola Šimić Tonin je pratio je i aktivno kritičarski učestvovao na XXXIV Festivalu pozorišta/kazališta Brčko distrikt 2017. i svoje prve impresije beležio na stranicama publikacije koja je svake večeri informisala gledaoce o svim zbivanajima na ovom Festivalu. Te iste oštre i objektivne sudove izrečene u publikaciji Festivala preneo je u knjigu. Ne mali broj. U fokusu njegovog kritičarskog opažanja su sedam pozorišnih/kazališnih predstva iz takmičarskog programa  Festivala:  „Sve se nekako preživi, osim smrti” (Sarajevo), „Čuvari tvog poštenja” (Podgorica), „Mirna Bosna”, Sarajevo), „Hipnoza jedne ljubavi” (Beograd), “Sabirni centar” (Banja Luka), „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” (Mostar) i „Moja fabrika” (Zenica). Nažalost, ne dostaje kritičarski presede za najbplju predstavu na ovom Festivalu, o kazališnoj predstavi Satiričnog kazališta Kerempuh iz Zagreba: Ustav Republike Hrvatske.

Drug celina tretira filmske oglede, osvrte, kritike i …, daje opservacije autora na neka vrlo bitna i važna filmska ostvarenja iz dalje (1959.) i najbliže prošlosti (2018.). U ovoj celini imamo i jedan veoma setno intonirani intervju „Junak našega djetinjstva” gde se svog filmskog puta prisećao Slavko Štimac. U žiži kritičarskog obrađivanja naššli su se takvi filmovi kao Ben Hur, Konan Varvarin, Veliki bijeg, Svemirska bajka, Osvetnici: Rat beskonačnosti (Avengers: Infinity War). Dragocena su dva osvrta na prikazivanje fantastike na filmskom platnu kao i značaj crtaća na odrastanje svih generacija.

Za sâm završetak knjige, autor je predvideo ono što nas uveseljava kao što nas veseli i pojavljivanje ove knjige, celina o muzici. Po broju priloga ne toliko opširna ali nikako nebitnija od ostale dve celine. Počinje najnovijim prilogom o  poznatom hrvatskom „glazbeniku riječi – pjesniku nota” Davoru Jašeku. Nastavlja o Duetu Željka Samarđića s Jelenom Rozgom, prikazom krune stvaralačkog rada „zadarskih skladatelji Branimir Čakić i Nikole Špralja” koji su predstavili tri svoje „skladbe”: „The other side of nowhere”, „Inside a broken toy” i „Argitula”.

I sjana zavšnica i celeine i knjige: smrt velikog kantautora, koji traje dugo, dugo na prostorima Regiona, legende iza koga su ostali kao ostavština za budućnost na stotine pesama, tekstova i predivnih trenutaka koje je priređivao svim ljudima koji su ga voleli. Poslednji let dalmatinskog „galeba”. Njegova smrt je život. „U glazbenome sazviježđu zvijezda, u zvjezdanome beskraju sada svijetli vjerojatno najsjajnija zvijezda među njima – Oliver Dragojević. – Za sva vrimena trag u beskraju” – završne su rečenice autora knjige Nikole Šimića Tonina.

Moram sa poštovanjem na kraju spomenuti da uz autora Tonina uspeh ove knjige dele i koautori pojedinih ogleda, osvrta, kritika i … Žaklina Glibo, Žaklina Kutija i Branimir Čakić. Respekt za zajedničko stvaranje, pisanje u čeiri ruke, što je jako teško u ovom iščašenom vremenu.

To je sve što ova knjiga nudi, Fejsbuk rečnikom rečeno, svojim prijateljima. Pa i ostalima. Biće najviše od koristi hroničarima koji se, proučavajući kulturne okolnosti jednog vremena i jedne sredine, posebo interesuju za njegove konkretne rezultate i društvene okolnosti u čemu se iscrpljuje i osnovna namera izdavača. Ono što neće odneti naredni dan, nedelja ili mesec. Knjiga će ostati na policama vavilonske biblioteke, te će, s vremena na vreme, sa ovih korica neko obrisati prašinu.

Zato, nema razloga da svojski ne proslavimo pojavljivanje „knjige za sva vremena i trag u beskraju”, rođene u slatkom koktelu od muke i zadovljstva. I još nešto o ovoj knjizi: Pro(e)sudite sami.

Čaše u ruke.

Živeli!

Piše: Predrag Nešović

Foto: Dejan Đurković