Razgovor sa glumicom Ivanom V. Jovanović

„Kad bi Sombor bio Holivud“ predstava je bez riječi. Da sam pokret tijela može da ispriča više od bilo kakvog teksta pokazali su glumci Narodnog pozorišta Sombor, među kojima je i glumica Ivana V. Jovanović.

Kakva je bila Vaša prva reakcija kad ste čuli da ćete igrati u nijemoj predstavi?

Prvo moram da se zahvalim publici na divnoj reakciji na kraju predstave. To mi je lep utisak sa ovog Festivala. A inače, kad je Kokan Mladenović došao i rekao nam šta ćemo da radimo, u kom pravcu će ići taj rad, svi smo se malo zabrinuli. Jer morate priznati da glumiti bez reči, samo sa telom, nije baš potpuni izraz glumca. Rekao je da ćemo slavno da propadnemo ili ćemo da napravimo nešto dobro. Međutim, meni se čini da po reakciji publike i nekim našim utiscima da smo napravili jednu vrlo atraktivnu i zanimljivu stvar sa suštinom,  a ne samo formu. Ta priča o Ernestu Bošnjaku nije samo priča lokalnog tipa već zaista to prevazilazi. Prosto može svako da se prepozna u tom zaboravu nekog velikog umetnika, nekog čoveka entuzijaste, strasnog čoveka koji je voleo film koji je sve u to uložio i na kraju pao u zaborav. To smo probali da ispričamo, a publika je divno reagovala.

 Kakav je za Vas bio izazov glumiti bez teksta? Rekli ste da bez teksta glumac nije potpun. Je li Vam bilo teško, da li Vam je muzika bila vodilja, da li je bilo improvizacije?

Sve te stvari smo radili kroz veliki broj improvizacija. Imali smo izuzetnu koreografkinju Andreu Kulešević, i Irenu Popović Dragović koja je radila muziku. Uz to koreografije su nastajale. To je neki čudni žanr i Kokan kaže da smo ga mi izmislili. Ne znate šta je ovo. Zahtevno je jer morate stalno da ste u formi. Morate da ispričate jednu priču potpuno bez teksta samo telom i mimikom.

Dešava li se da iz izvedbe u izvedbu ti pokreti nisu isti?

Ne, oni su potpuno isti jer je to vrsta zadate koreografije. Energetski možemo da budemo manje ili više ubedljivi.

Da li je teško zapamtiti koreografiju s obzirom da nema teksta?

 To su već urađene koreografije koje vam telo upamti. Naravo, pred svako izvođenje imamo probu jer ovo nije laka predstava. Srećna sam što publika prepoznaje tu našu energiju.

Je li Vam se desilo, u toku igranja, da Vam neka reč krene iz usta?

Pa krene naravno, čujemo se mi. Evo i večeras čini mi se u Hororu da je neko ispustio glas. Nadam se da publika to nije čula. Jako je stresno sve to uraditi bez glasa.

Predstava je igrana i u drugim mjestima. Kakve su reakcije publike bile na ostalim Vašim izvođenjima?

Igrali smo na Užičkom festivalu i moram da se pohvalim da smo bili po oceni publike najbolja predstava. Bili smo i na Mećavniku, u Tivtu smo bili pobednici Festivala. Lepo je kad ljudi prepoznaju trud i rad.

Piše: Sanita Jerković Ibrahimović

Foto: Dejan Đurković