Predstavu ”Mirna Bosna” Borisa Lalića u režiji Saše Peševskog u izvođenju sarajevskog Kamernog teatra gledali smo treće festivalske večeri.
Glumci Feđa Štukan, Vanesa Glođo, Gordana Boban i Davor Golubović doneli su nam igru dobro usklađenu, timsku u najboljem smislu te reči. Svako svoj lik kreira živo, sa puno spontanosti, duhovito u pravoj meri.
Dve sestre i dva brata su naši junaci. Dve porodice. Komšiluk. Rizo Solić ima 40 godina, nezaposlen je i živi sa starijom sestrom Šapkom koja ga je odgojila pošto su im roditelji rano umrli. U komšiluku su im Aleksa Aleksić i njen mlađi brat Boki koji je mladić sa specijalnim potrebanama, pomalo jurodiv, a sestra o njemu brine. Porodice pripadaju socijalnoj margini, no u njima još uvek tinja duh koji ih želi izvući iz bede. Oni žive ono što živi većina stanovništva na prostorima bivše Jugoslavije – getoiziran život. Izolovano, bez prave prilike za pristojan život. Elem, oni dobijaju priliku da se izvuku iz tavorenja kada Rizo reši da počnu da diluju marihuanu ta avantura im najzad donosi bolji život, onaj dostojan življenja i pruža im priliku da ispune svoje snove.
Nakon predstave pisac Boris Lalić naglašava da njegova drama uporište nalazi u stvarnosti. Likovi su građeni tako da su bliski svima nama koji delimo ovu tranzicijsku stvarnost. Lako se identifikovati sa pričom u kojoj je čovek kadar stvoriti prostor za ispunjenje želja. Ima tu fine čežnje i oštrog humora.
Marihuana koju pisac uzima kao moćno oružje koje izbavlja naše junake iz bede jeste simbol izmenjenih stanja svesti koja se društveno razmenjuju i predstavljaju polje slobode u kojem se sme biti drugačiji u društvu.
Reditelj Saša Peševski kaže da se ”Mirna Bosna” nalazi na granici između kriminala i poštenja, između tragedije i komedije, a da je najbolje opisuje podnaslov ”komedija preživljavanja”. On smešta dramu u taj međuprostor negde između svetova, režija je fokusirana na igru, okretna, poput muzike u predstavi – reditelj negde smelo džezira komad. Akcenat stavlja na igru. Dramaturgija Vedrana Frajkovića je precizna i bez ičeg suvišnog što bi teretilo predstavu.
Scenografija Adise Vatreš Selimović je vrlo jednostavna i efektna – sve se dešava za jednim stolom, sto je mesto okupljanja, a ovaj je nemi svedok bede i uspona naših junaka.
”Mirna Bosna” je, kako je napomenuo selektor Almir Bašović nakon predstave, komad o empatiji.
Pred nama se otvara polje u kojoj nesmetano deluju kroz naše junake empatija, podrška i solidarnost. Nužne i zaboravljene sile. Fino ukazivanje ove predstave na upravo te vrednosti jeste jedna od njenih dragocenosti. Predstava je poziv da se bude drugačiji, podseća nas da su moguće druge realnosti. Ukazivanje na to i jeste zadatak umetnosti.
Piše: Nataša Gvozdenović