Amater (muški rod) Od latinske reči amo, amare što znači voleti, tako da u doslovnom prevodu znači ljubitelj; (fr. Amateur: koji voli) osoba koja se bavi nekom delatnošću bez namere sticanja materijalne koristi, iz ljubavi, a ne profesionalno; ljubitelj. Reč se obično koristi za one delatnosti koje se mogu obavljati i profesionalno.
Amaterizam (franc. amateurisme, od amateur: ljubitelj), bavljenje sportom, književnošću, nekom umetnošću ili kojim drugim poslom neprofesionalno i besplatno, iz ljubavi, zabave ili zbog izvesnog smisla za taj posao.
ISTORIJA svake kulture bila bi drugačija, što znači siromašnija, ako bismo izostavili kulturni amaterizam. Učešće amatera u ukupnim kulturnim dostignućima jedne sredine veoma je značajno. Amaterizam – to je osobena hronika o oduševljenom stvaralaštvu u svim područjima kulture i umetnosti.
Zato amaterizam, kao čin slobodnog izbora i kreativnog potvrđivanja pojedinaca i grupa u društvu, kao stav prema životu, zaslužuje najširu pažnju istoričara i sociologa kulture, pogotovo stoga što se u okvirima amaterskog pokreta nalazio i nalazi veliki broj izrazitih talenata. U tom smislu, kulturni amaterizam ne iskazuje se kao zaseban i sebi dovoljan kulturni aktivitet, već kao komplementarna delatnost koja nalazi svoje mesto uz profesionalizam i predstavlja dragocen izvor stvaralačkih snaga kulture i umetnosti uopšte.
Za istoričara amaterizma, tek u 19. veku stvoreni su uslovi za nesmetan razvoj kulture, u koju se uključuju i amateri. Amaterske aktivnosti oslanjaju se na autentične izvore narodne kulture i stvaralaštva. Stvara se širok krug budućih stvaralaca.
Usponi i padovi amaterizma mogu ostati zabeleženi ili neprimećeni od savremenika, ali i biti netačno protumačeni i nepravedno zaboravljeni. Amaterizam često ostaje samo u pamćenju slušalaca i u malo zabeleženih reči. Tekstovi o nastupanjima amatera jedini su dokaz njihovog rada. Oni su, međutim, svojom delatnošću i doprinosima učinili mnogo više – pokazali su se neophodnim i dragocenim u srpskoj kulturi.
Iako je amaterizam u kulturi deklarativno priznat kao značajna društvena vrednost, ko želi njime da se bavi mora duboko da zavuče ruku u sopstveni džep.
Pozorišni amaterizam organizovano se neguje od pre mnogo stoleća u okrilju krovnih kulturnih organizacija koje i danas nadziru rad više od stotinu seoskih i gradskih amaterskih družina i priređuju godišnje pozorišne amaterske smotre takmičarskog karaktera. U mnogim je sredinama još uvek jedina zamena za delatnost stalnih profesionalnih pozorišnih ansambala te, neretko, i dragocen faktor pozorišne revitalizacije. Kasnih 1970-ih i 1980-ih u okviru pozorišnog amaterizma nastaju mnoge alternativne družine koje stiču i međunarodni ugled.
Uprkos teškoćama, AP „Vaso Pelagić iz Brčkog je steklo reputaciju kvalitetnog teatra, sa bogatim repertoarom i produkcijom od nekoliko premijera godišnje. To je uticalo i na našu želju da se stalno sećamo tog plodnog kolektiva. Ovoga puta pokušajmo da se setimo i pobrojimo ono za šta se svaki pozorišni stvaralac trudi: osvojene nagrade na prestižnim Festivalima.
FESTIVALI AMATERSKIH POZORIŠTABOSNE i HERCEGOVINE NA KOJIMA JE UČESTVOVALO AMATERSKO POZORIŠTE „VASO PELAGIĆ” – BRČKO, SA SVOJIM PREDSTAVAMA
III FESTIVAL AMATRSKIH POZORIŠTA BiH, 10 – 10. VI 1961, VISOKO, (8 pozorišta u komkurenciji)
Volfgang Borhet – Vani, pred vratima
Nagrade:
Predstava proglašena najboljom u selekciji na Festivalu.
Dragomir Pajić nagrađen prvom nagradom za epizodnu ulogu.
Šuhreta Mehić i Milenko Vidović dobili angažman u Narodnom pozorištu u Tuzli.
Dramska sekcija KUD-a dobila status Amaterskog pozorišta „Vaso Pelagić“ – Brčko, decembra 1961. g.
IV FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 20. – 29. VI 1962, TEŠANJ, (9 pozorišta u konkurenciji)
Aleksandar Obrenović – Klim–Klem
Nagrade:
Najbolja predstava: učešće na Festivalu dramskih amatera Jugoslavije (FDAJ) na Hvaru.
Nagrada za režiju: Muhamed Mehmedović.
V FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 20. – 30. VI 1963, BRČKO, (10 pozorišta u konkurenciji)
Oto Bihalji Merin – Nevidljiva kapija
Nagrade:
Za glumu – Šuhreta Mehić.
Za epizodnu ulogu – Hrusto Begović.
Za dikciju – Hrusto Begović.
Za režiju – Muhamed Mehmedović.
VI FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 19. – 30. VI 1964, BIJELJINA, (11 pozorišta u konkurenciji)
Aleksandar Obradović – Đorđe Lebović – Cirkus
Nagrade:
Za glumačko ostvarenje – Đordano Pelajić.
Za scenografiju – Muhamed Mehmedović.
Posebna nagrada za režiju – Muhamed Mehmedović.
VII FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 20. VI – 1. VII 1965, TEŠANJ, (12 pozorišta u konkurenciji)
Đorđe Lebović – Groteske
VIII FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 11. – 20. VI 1966, BUGOJNO, (10 pozorišta u konkurenciji)
Rasim Filipović – Mošćenice, vodo plemenita
IX FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 17. – 25. VI 1967, DERVENTA, (9 pozorišta u konkurenciji)
Derviš Sušić – Ne čekajući Mijata
Nagrade:
Drugo mesto u konkurenciji – učešće na „Večerima bratstva“ u Prizrenu.
Nagrada za glumačko ostvarenje: Šuhreta Mehić, Resul Bečić i Dragan Radaković
X FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 12. – 23. VI 1968, TRAVNIK, (12 pozorišta u konkurenciji)
Irvin Šo – Pokopajmo mrtve
XI FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 13. – 22. VI 1969. BIJELJINA, (11 pozorišta u konkurenciji)
Derviš Sušić – Jesenji cvat
Nagrade:
Drugo mesto u konkurenciji – učešće na „Večerima bratstva“ u Prizrenu.
Nagrada za glumačko ostvarenje: Hrusto Begović i Marko Filipović.
XII FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 19. – 28. VI 1970, DERVENTA, (11 pozorišta u konkurenciji)
Poklen Batist de Molijer – Škola za žene
XIII FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 25. V – 3. VI 1971, TEŠANJ, (10 pozorištau konkurenciji)
Branko Ćopić – Doživljaji Nikoletine Bursaća
XIV FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 24. V – 4. VI 1972, KONJIC, (13 pozorišta u konkurenciji)
Rodoljub Čolaković – Kuća oplakana
XV FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 24. V – 6. VI 1973, TRAVNIK, (11 pozorišta u konkurenciji)
Miroslav Jančić – Ko živ, ko mrtav
Nagrade:
Pohvala za glumačko ostvarenje: Resul Bečić i Ljubiša Jović.
XVI FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 25. V – 4. VI 1974, BRČKO, (12 pozorišta u konkurenciji)
Pero Budak – Zaboravljeni
XVII FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 23. V – 6. VII 1975, KONJIC, (15 pozorišta u konkurenciji)
Giljerme Figejredo – Lisica i grozd
XVIII FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 21. – 30. V 1976, SRBAC, (12 pozorišta u konkurenciji)
Artur Miler – Svi moji sinovi
Nagrade:
Za glumačko ostvarenje: Faruk Pekić.
XIX FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 20. V – 3. VI 1977, ŽIVINICE
Ivo Brešan – Nezapamćena predstava Hamleta iz Mrduše Donje
XX FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 13. –27. V 1978, BANOVIĆI
Amatersko pozorište „Vaso Pelagić” Brčko nije učestvovalo na Festivalu.
(Članovi Amaterskog pozorišta izveli su premijerno veoma dobru predstavu „Gospođa Ministarka“ Branislava Nušića u režiji Spasoja Mitrića, sa Ivankom Senjić u glavnoj ulozi.)
XXI FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 26. – 31. V 1979, GRAČANICA, (16 pozorišta u konkurenciji)
Mihajlo Lalić „Pramen tame”
Nagrade:
Za glumačko ostvarenje: Ljubiša Jović.
XXII FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 29. V – 17. VI 1980, VLASENICA (17 pozorišta u konkurenciji)
Aleksandar Obrenović – Klim–Klem
Nagrade:
Diploma za glumačko ostvarenje: Resul Bečić.
XXIII FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 26. V – 3. VI 1981, BUGOJNO, (20 pozorišta u konkurenciji)
Jovan Sterija Popović – Pokondirena tikva
Nagrade:
Za glavnu žensku ulogu – Ljubica Horvat
XXIV FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 26. V – 2. VI 1982, TEŠANJ, (20 pozorišta u konkurenciji)
Fadil Hadžić – Češalj
XXV FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 6. – 11. V 1983, MRKONJIĆ GRAD, (23 pozorišta u konkurenciji)
Novica Savić – Spomenik za druga Danila
XXVI FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 12. – 22. V 1984, BUGOJNO, (21 pozorište u konkurenciji)
Dušan Kovačević – Balkanski špijun
Nagrade:
Za glumačko ostvarenje: Ljubiša Jović i Marko Filipović
XXVII FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 11. – 31. V 1985, VLASENICA, (24 pozorišta u konkurenciji)
Fadil Hadžić – Gospoda i drugovi
Nagrade:
Za glumačka ostvarenja: Azra Muharemagić i Hrusto Begović
XXVIII FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 14. V – 27. V – 1. VI 1986, ŽIVINICE (23 pozorišta u konkurenciji)
Tone Partljič – Moj tata, socijalistički kulak
Nagrade:
Za glumačko ostvarenje: Azra Muharemagić.
XXIX FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 14. – 21. V 1987, SRBAC (19 pozorišta u konkurenciji)
Ivo Brešan – Hidrocentrala u Suhom dolu
Nagrade:
Za glumačko ostvarenje: Ljubica Horvat.
Posebna pohvala za plakat predstave: Petar Knežević.
XXX FESTIVAL AMATERSKIH POZORIŠTA BiH, 21. V – 2. VI 1988, TEŠANJ, (14 pozorišta u konkurenciji)
Dušan Kovačević- „Klaustrofobična komedija“
Nagrade:
Drugo mjesto za predstavu – učešće na „Večerima Bratstva“ u Prizrenu.
Za glumačko ostvarenje: Azra Muharemagić.
Kao što i ZNAMO, ovi su festivali sa jako dugom tradicijom. Započeti su sa idejom da se mladim umetnicima pruži prilika da svoj talenat podele sa drugima. Oni nisu samo „još jedan u nizu” takmičarskih festivala koji služe za podelu „nekih” nagrada, ovde se stvaraju prijateljske veze, velika dela i salve osmeha, suza i aplauza. Na njima se pokazuju neverovatne želje svakog učesnika da publici podari svaku iskru svog bića kroz kreaciju svog lika. Jedino „amatersko” što se uočava na ovde jeste samo naziv, ali svi njegovi učesnici i te kako ne zaslužuju taj naziv.
Svakog dana publiku očekuje potpuno nova i neverovatna pozorišna trupa, koja uz pomoć „štapa i kanapa“ stvara neka od najvećih dela pozorišne istorije. Ovo su mladi borci za kulturu koji su neumorni u konstantnoj borbi sa „ulicom”. Oni su svoje „utočište“ našli na daskama koje život znače i sada tu svoju ljubav nesebično dele sa dragom publikom. To vreme koje provedu na sceni iscrpi svaki atom snage iz njih ali osmesi i aplauzi publike nakon odigrane predstave upumpa novi vazduh u njihova „pluća” i daje im snagu da svoju „borbu” nastave dalje.
Zato se sva Amaterska pozorišta bore da zaluže odlazak na Festival i svojim prisustvom pokažu da njihova borba za kulturu i širenje pravih vrednosti nije uzaludna.
AMATERSKO POZORIŠTE „VASO PELAGIĆ“ iz Brčkog u svojoj bogatoj istoriji je nebrojeno puta bilo izabrano i nastupalo na takvim festivalima. A uspeh je uvek i redovno bio krunisan sa jednom ili sa više nagrada. U ovom radu skrećem pažnju na taj period. Znam da ovo nije u potpunosti sve, znam da je bilo još nagrada, ali okolnosti mi ne dozvoljavaju – ratni vihor 90-tih je uništio dokumentaciju o delatnosti. Na sreću ne manjka sećanje danas vitalnih članova Pozorišta. Veliki napor njihov je danas da rekonstruišu što tačnije sve uspehe ovog kolektiva. Ja sam uz njih svojom podrškom (i znanjem) da ne posustanu.
Piše: Predrag Nešović
Foto: https://bosanski-forum.com, by Julia-Klara
Pero Knežević