Сећање је скупо, заборав још скупљи.
Ђорђе Радишић (на Малој трибини Позорја 1974.)
Репертоар позорја
Стеријино позорје је најзначајнији стални позоришни фестивал националне драме и позоришта такмичарског карактера у Србији, установљено је 15. априла 1956. Године који се одражава сваке године у Новом Саду. А развио се из опште југословенске прославе 150-годишњице рођења и 100-годишњице смрти Јована Стерије Поповића, великог српског комедиографа, драмског писца и познатог културног радника XX века. Званично име ове смотре било је Југословенске позоришне игре. У првом Одбору билесу све саме значајне личноси уметности, културе и политике. Они су тада јасно артикулисали и дефинисали програмске циљеве: кроз перманентни фестивал националне драме унапредили позоришну уметност и стимулисали развој драмске књижевности.
Од 1956. до 1991. фестивал носи име Југословенске позоришне игре. Године 1992. устоличује се назив Стеријино позорје, а за свакодневну прилику користи се скраћени назив ПОЗОРЈЕ.
Идеја зачета у кругу угледних новосадских интелектуалаца, прихваћена је у свим културним и позоришним центрима тадашње државе. Од тада сваке године Стеријино позорје организује позоришни фестивал, на којем учествују позоришта из земље и иностранства, са представама рађеним по текстовима југословенских писаца. С друге стране, оснивање Стеријиног позорја имало је и елементе институционализације једног културног , књижевног и позоришног покрета. Можда је то био први прави прекретнички догађај и искорак у култури, нарочито позоришној уметности, читавог југословенског простора… Тада су јасно артикулисани програмски циљеви: кроз стални фестивал националне драме, унапредити позоришну уметност и стимулисати развој драмске књижевности. Све до 90-их година прошлог века и распада земље, у рад Позорја и креирање његових све бројнијих и разноврснијих домаћих и међународних програма, укључивале су се нове генерације стваралаца, уметничка удружења, научне и образовне институције свих република оне бивше земље. Распадом Југославије променио се идентитет фестивала, мада је оно остало отворено према свим срединама које су га стварале и развијале.
Нас у овом раду и овој прилици интригира република Босна и Херцеговина и њени театри.
I
Квалификациони поступак или пријављивање представа
Народно позориште Босанске крајине Бањалука
1957: Драго Мажар, Бура пред зору;
1960: Драго Мажар, Воде се повлаче; Бранко Ћопић, Вера Црвенчанин, Не тугуј, бронзана стражо;
1961: Скендер Куленовић, Свјетло на другом спрату; Бранислав Ђ. Нушић, Борислав Михајловић Михиз, Аутобиографија;
1964: Бранислав Ђ. Нушић, Покојник;
1967: Петар Кочић, Зуко Џумхур, Суданија;
1970: Мирослав Јанчић, Ко жив, ко мртав;
1971: Бранислав Ђ. Нушић, Сумњиво лице;
1973: Брамко Ћопић, Драго Мажар, Глуви барут; Јован Спремо, Вучица; Младен Ољача, Урош Ковачевић, Ноћ поглеђевска; Петар Кочић, Јован Путник, Крајишка легенда;
1974: Борисав Станковић, Коштана; М. Јанчић, Твртко, босан ски краљ; Никола Кољевић, Вечера пред пут;
1975: 1976: Мирослав Крлежа, Микеланђело Буонароти;
1977: Иван Цанкар, Краљ Бетајнове;
1978: Александар Поповић, Увек зелено;
1979: Иво Андрић, Градимир Мирковић, Аникина времена;
1980: Хасан Кикић, Радован Марушић, Кокини;
1981: Бранислав Ђ. Нушић, Ожало шћена породица; Мирослав Крлежа, Аретеј;
1982: Јован Стерија Поповић, Женидба и удадба; Драго Мажар, Развод, услов за брак;
1984: Душан Ковачевић, Балкански шпијун;
1985: Иво Брешан, „Хамлет” у селу Мрдуша Доња;
1986: Драго Јанчар, Велики бриљантни валцер;
1987: Ненад Прокић, Метастабилни граал;
1988: Бранисла Ђ. Нушић, Покојник; Џевад Карахасан, Срећа је тамо;
1990: Мирослав Крлежа, Стево Жигон, У агонији; Јордан Плевнеш, „Р”;
1991: Гојко Бјелац, Ранко Рисојевић, Кочић.
Народно позориште Зеница
1963: Вук Вучо, Хладна гушчија џигерица;
1967: М. Настасијевић, Код вечите славине; Исак Самоковлија, Јован Путник, Пасха носача Самуела;
1968: М. Селимовић, Ј. Путник, Дервиш и смрт;
1969: М. Селимовић, Ј. Путник, Пехливан Шахин;
1971: Неџад Ибришимовић, Угурсуз;
1972: Љубо Јандрић, Зоран Ристовић, Прах и пепео;
1973: Мирослав Крлежа, Кристофор Колумбо; Жарко Команин, Пелиново (Људско месо);
1974: Момо Капор (по идеји), Vox humana; Велимир Лукић, Завера или Дуго праскозорје;
1976: Јуре Франичевић Плочар, Радован Марушић, Вир; Дервиш Сушић, Зоран Ристовић, Хоџа страх;
1977: Јосип Косор, Маске на параграфимa;
1978: Велимир Лукић, Сага о командосима;
1979: Мирослав Крлежа, Легенда;
1980: Мирко Саболовић, Ожиљци; Мирко Ковач, Здравко Мартиновић, Врата од утробе;
1981: Данило Киш, Гробница за Бориса Давидовича;
1982: Миодраг Жалица, Lambethwalk; Иво Андрић, Љубиша Георгијевски, Проклета авлија;
1983: Јован Ћирилов, Борка Павићевић, Неко вријеме у Салцбургу;
1985: Абдулах Сидран, Дјечја болест: Отац на службеном путу; Синиша Ковачевић, Насип; 1986: Ласло Вегел, Борка Павићевић, Дупла експозиција; Мирко Ковач, Увод у други живот;
1987, 1988: Ласло Вегел, Шофери; Шемсудин Гегић, Рухо;
1989: Милорад Павић, Владимир Милчин, Предео сликан чајем;
1990: Синиша Ковачевић, Свети Сава;
1991: Томислав Бакарић, Хасанага.
Народно позориште Мостар
1957: 1958: Скендер Куленовић, Дјелидба;
1960: Миодраг Жалица, Сафет Пашалић, Глумци и роде; Арсен Диклић, На зеленој реци чун (Поздрав шерифу, 1961);
1964: Драгутин Добричанин, Стварање света;
1966: Алекса Шантић, Хасанагиница;
1967: Абдурахман Наметак, Легенда о једној љубави;
1973: Иво Војновић, Еквиноцијо; Светозар Ћоровић, Мирко Милорадовић, Пакао и рај у граду М.; Бранко В. Радичевић, Јован Булајић, Сељаци; Душан Радовић, Соја Јовановић, Женски разговори;
1974: Иво Војновић, Еквиноцијо;
1975,1976: Мирослав Јанчић, Грешни херцег;
1977, 1978: Светозар Ћоровић, Бранко Плеша, Као вихор;
1978: Мирослав Крлежа, Леда;
1979: Мајо Ђуровић, Три живота Јова Милова; Анђелко Вулетић, Зоран Ристовић, Горко сунце;
1980: Марин Држић, Марко Фотез, Дундо Мароје;
1982: С. Ћоровић, Милосав Мариновић, Мајчина султанија Светозара Ћоровића; Алија Исаковић, Хасанагиница;
1984: Милосав Мариновић, Призори из живота и сна једног карактера;
1985: Светозар Ћоровић, Јосип Лешић, Он; Птице у кафезу; Адембег;
1986: Иво Брешан, Анера; Миодраг Жалица, Непријатно интересовање;
1987: Иван Бакмаз, Јахачи апокалипсе;
1988: Душан Ковачевић, Клаустрофобична комедија;
1989: Шемсудин Гегић, Рухо;
1990: М. Селимовић, Дарко Лукић, Тврђава.
Дом културе „Центар” Сарајево
1987: Иво Андрић, Каћа Челан, Веома збуњен у души.
Камерни театар 55 (Мало позориште), Сарајево
1958: Коле Чашуле, Гранчица на ветру;
1963: Мирослав Крлежа, Адам и Ева и Маскерата;
1964: Миодраг Жалица, Европска трава;
1966: Филип Давид, Балада о добрим људима;
1967: Ђорђе Лебовић, Сребрно уже;
1968: Мирко Ковач, Осипате се полако, Ваша висости;
1969: Радослав Дорић, Велеиздајнички процес;
1971: Зоран М. Јовановић, Јесте ли ви написали мој роман?;
1972: Миодраг Жалица, Загрљеници;
1974: Миодраг Жалица, У бескрај;
1978: Иван Фогл, Маске;
1980: Велимир Стоја новић, Није човјек ко не умре; Братислав Петковић, Војин Кајганић, Sporting Life;
1981: Душан Јовановић, Кара мазови; Руди Шелиго, Лепа Вида;
1982: Велимир Стојановић, Воћни дан;
1984: Јордан Плевнеш, Македонско стање; Живојин Павловић, Карантин;
1985: Алија Исаквић, То; Џевад Карахасан, Краљу ипак не свиђа се глума;
1988, 1989: Исак Самоковлија, Плава Јеврејка;
1990: Шемсудин Гегић, Пречицом;
1991: Скендер Куленовић, Дјелидба; Сафет Плакало, Луткино беспуће.
Народно позориште Сарајево
1956: Мирослав Крлежа, У агонији;
1957: Иво Војновић, Дубровачка трилогија; Оскар Давичо, Песма; Јосип Лешић, Жиг издаје;
1958: Славко Грум, Догађај у месту Гоги; Миодраг Жалица, Сафет Пашалић, Рт према мјесечини;
1959: Марин Држић, Дундо Мароје; Јаков Игњатовић, Петар С. Петровић, Вечити младожења (и 1960) Рт према мјесечини;
1960: Јаков Игњатовић, Петар С. Петровић, Вечити младожења;
1961: Арсен Диклић, На зеленој реци чун; Мирко Божић, Праведник; Непознати дубровачки аутор, Љубовници; Братко Крефт, Балада о поручнику и Марјутки;
1962: Миодраг Ђурђевић, Емигранти;
1963: Миодраг Жалица, Сафет Пашалић, Свиће угашени дан; Мирослав Крлежа, Леда;
1964: П. Кочић, Зуко Џумхур, Суданија; Б. Нушић, Протекција;
1966: Момо Капор, Трула кобила;
1967: Ћамил Сијарић, Миодраг Жалица, Сафет Пашалић, Бихорци;
Светозар Ћоровић, Јосип Лешић, У ћелијама;
1968: М. Јанчић, Босански краљ;
1969: А. Поповић, Смртоносна мотористика;
1970: М. Јанчић, Баш Башчаршија;
1971: Меша Селимовић, Јован Путник, Тврђава; 1972: Родољуб Чолаковић, Мирослав Беловић, Слободан Унковски, Кућа оплакана; Мирослав Јанчић, Судњи дан и ноћ; Мак Диздар, Камени спавач; Миодраг Жалица, Мумија зуји;
1974: Јан Беран, Башескија;
1975: Јосип Пејаковић, Ој, животе; Васко Ивановић, Звоно за нашег професора;
1976: Јован Стерија Поповић, Родољупци;
1977: Мирослав Јанчић, Коло; Миодраг Жалица, Римски дан – Проперције;
1978: Душко Анђић, Омер–паша Латас; Мирослав Крлежа, У агонији;
1979: Петар Кочић, Слободо;
1980: Иво Брешан, Смрт предсједника кућног савјета; Бранислав Ђ. Нушић, Пут око света;
1981: Мирослав Крлежа, Вучјак;
1982: Дервиш Сушић, Велики везир Мехмед-паша Соколовић;
1983: Душко Анђић, Принцип Г.; Бранислав Ђ. Нушић, Сумњиво лице;
1984: Горан Стефановски, Дупло дно;
1985: Мирослав Крлежа, Мирослав Беловић, Спровод у Терезијенбургу;
1986: Јордан Плевнеш, ЈУ антитеза;
1987: Слободан Шнајдер, Gamllet; Иво Брешан, Хидроцентрала у Сухом Долу;
1988: Милош Црњански, Петар Марјановић, Роман о Лондону;
1989: Гордан Михић, Последња потера за златом; Алија Исаковић, Хасанагиница; Бранислав Ђ. Нушић, Госпођа министарка, в. к.;
1990: Борисав Станковић, Коштана;
1991: Јосип Косор, Дарко Лукић, Пожар страсти.
Отворена сцена „Обала” Сарајево
1990: Горан Стефановски, Кула вавилонска.
Позориште младих Сарајево
1973: Светозар Радоњић Рас, Ми не знамо законе;
1974: Љубивоје Ршумовић, Милош Шами, Извин’те на сметњи;
1975: Бранислав Ђ. Нушић, Власт;
1978: Весна Парун, Звјездана Ладика, Драган Јовић, Мачак Џингискан и Мики Траси;
1980: Марин Држић, Нове ла од станца;
1984: Лаза Костић, Милош Лазин, Окупација;
1991: Бранислав Ђ. Нушић, Дарко Лукић, И опет Нушић (Аналфабета; Два лопова; Леилеи кадр).
Позориште у покрету Сарајево
1979: Мирослав Јанчић, Кумова слама.
Народно позориште Тузла
1963: Миодраг Митровић, Црвена лента;
1965: Драго Жерве, Каролина Ријечка;
1967: Ћ. Сијарић, С. Пашалић, М. Жалица, Бихорци;
1967: Дервиш Сушић, Јесењи цват;
1970: Д. Сушић, Велики везир;
1974: Д. Сушић, Последња љубав Хасана Каимије;
1975: Р. Маринковић, Глорија;
1979: Јован Христић, Седморица како бисмо их данас читали; Јован Стерија Поповић, Зла жена;
1980: Бранислав Ђ. Нушић, Сумњиво лице; Дервиш Сушић, Последња љубав Хасана Каимије;
1982: Бранислав Ђ. Нушић, Госпођа министарка;
1983: Горан Стефановски, Лет у месту;
1985: Миодраг Жалица, Мамурни голубови;
1986: Тоне Партљич, Мој тата, социјалистички кулак;
1987: Нијаз Алиспахић, Змај од Босне; Бранко Ћопић, Нијаз Алиспахић, Дубравко Бибановић, Одумирање међеда;
1988: Иво Брешан, Свечана вечера у погребном подузећу; Љубомир Симовић, Путујуће позориште „Шопаловић”; Бранислав Ђ. Нушић, Ожалошћена породица;
1989: Меша Селимовић, Нијаз Алиспахић, Дервиш и смрт;
1990: Иво Брешан, Нечастиви на филозофском факултету;
1990: Миодраг Жалица, Миришу ли јорговани у Њујорку?
II
Хронолошки приказ извођења представа босанско–херцеговачких позоришта на Стеријином позорју
- позорје 1956.
До 1964. одабир представа био је у ингеренцији подручних и уметничких комисија. Уметничка комисија доносила је одлуке о Стеријиним наградама.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ САРАЈЕВО
- април 1956.
Представа ван конкуренције
Мирослав Крлежа
У АГОНИЈИ
Редитељ: Васо КОСИЋ, сценограф: Владимир ЖЕДРИНСКИ, музика Слободан СТРАЈНИЋ.
- позорје 1958.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ МОСТАР
- мај 1958.
Скендер Куле новић
ДЈЕЛИДБА
Рд. Васо КОСИЋ, сц., кс. Зуко ЏУМХУР, музика, дир. Алфред ТУ ЧЕК, помрд. Хрвоје НОВАКОВИЋ, лк. Скендер КУЛЕНОВИЋ.
- позорје 1960.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ САРАЈЕВО
- мај 1960.
Јаков Игњатовић
ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Др. Петар С. ПЕТРОВИЋ, рд. Бора ГРИГОРОВИЋ, сц. Страхиња ПЕТРОВИЋ, кс. Хелена УХЛИК–ХОРВАТ, музика Стеван ХРИСТИЋ, музичко вођство Иван БУЗАШ.
- позорје 1964.
Уметнички директор, селектор Миленко ШУВАКОВИЋ, редитељ, Нови Сад.
НАРОДНО ПОЗОРИ ШТЕ САРАЈЕВО
- мај 1964.
Петар Кочић
СУДАНИЈА
Др., сц., кс. Зуко ЏУМХУР, рд. Боро ДРАШКОВИЋ, музика Војислав КОСТИЋ, лк. Мила МАЉУКАНОВИЋ.
- позорје 1966.
Селектор Слободан СЕЛЕНИЋ, позоришни критичар, Београд.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ САРАЈЕВО
- мај 1966.
Момо Капор
ТРУЛА КОБИЛА
Рд. Боро ДРАШКОВИЋ, сц. Ибрахим ЉУБОВИЋ (идеја М. Капора), кс. Момо КАПОР, кор. Нена ПЕТРОВИЋ, избор музике Милорад МИЛИЋ, лк. Мила МАЉУКАНОВИЋ.
- позорје 1967.
Селектор Петар СЕЛЕМ, редитељ, Загреб.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА
- мај 1967.
Момчило Настасијевић
КОД ВЕЧИТЕ СЛАВИНЕ
Рд. Јован ПУТНИК, Зоран РИСТО ВИЋ, сц., кс. Радован МАРУШИЋ, музика Светомир НАСТАСИЈЕВИЋ.
- позорје 1968.
Селектор Смиљан САМЕЦ, књижевник, Љубљана.
НАРОДНО ПОЗОРИ ШТЕ САРАЈЕВО
- мај 1968.
Мирослав Јанчић
БОСАНСКИ КРАЉ
Рд. Бора ГРИГОРОВИЋ, сц. Страхи ња ПЕТРОВИЋ, кс. Хелена УХЛИК–ХОРВАТ, кор. Фрањо ХОРВАТ, избор музике Милорад МИЛИЋ.
*
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА
- јун 1968.
Меша Селимовић
ДЕРВИШ И СМРТ
Др., рд. Јован ПУТНИК, сц., кс. Радован МАРУШИЋ, ритмови Јосип МАРКУШИЋ, лк. Зоран РИСТОВИЋ.
- позорје 1969.
Селектор Матеја МАТЕВСКИ, књижевник, Скопље.
НАРОДНО ПОЗОРИ ШТЕ ЗЕНИЦА
- мај 1969.
Меша Селимовић
ПЕХЛИВАН ШАХИН
по роману Дервиш и смрт
Др., рд. Јован ПУТНИК, сц., кс. Радован МАРУШИЋ, музика Војин КОМАДИНА, ритмови Јосип МАРКУШИЋ.
- позорје 1971.
Селектор Славко ЈАН, редитељ, Љубљана.
НАРОДНО ПОЗОРИ ШТЕ ЗЕНИЦА
- мај 1971.
Неџад Ибришимовић
УГУРСУЗ
Рд. Љубиша ГЕОРГИЈЕВСКИ, сц., кс. Радован МАРУШИЋ, Бошко МАРКОВИЋ, лк. Зоран РИСТОВИЋ.
*
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ САРАЈЕВО
- јун 1971.
Меша Селимовић
ТВРЂАВА
Др., рд. Јован ПУТНИК, сц. Страхи ња ПЕТРОВИЋ, кс. Хелена ВОЛФАРТ–КОЈОВИЋ, избор музике, зв. Ефекти Јован ПУТНИК, Марио МИСМЕР, музика на сазу Мухамед МЕШАНОВИЋ–ХАМИЋ, консултант Жарко ИЛИЋ, ард. Марио МИСМЕР.
- позорје 1972.
Уметнички директор, селектор Георгиј ПАРО, редитељ, Загреб.
.НАРОДНО ПОЗОРИ ШТЕ САРАЈЕВО
- април 1972
Родољуб Чолаковић
КУЋА ОПЛАКАНА
Др. Мирослав БЕЛОВИЋ, Слободан УНКОВСКИ, рд. Мирослав БЕЛОВИЋ, сц. Страхиња ПЕТРОВИЋ, кс. Хелена УХЛИК–ХОРВАТ, музика Војин КОМАДИНА, дир. Крунослав КАЈДИ, ард. Владимир ЈОКАНОВИЋ.
- позорје 1973.
Уметнички директор, селектор Георгиј ПАРО.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА
- април 1973.
Мирослав Крлежа
КРИСТОФОР КОЛУМБО
Рд. Томислав ДУРБЕШИЋ, сц., кс. Радован МАРУШИЋ, Бошко МАРКОВИЋ, музички сар. Неџад ЧАМЏИЋ Џаџо.
- позорје 1974.
Уметнички директор, селектор Георгиј ПАРО.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА
- април 1974.
Велимир Лукић
ЗАВЕРА или ДУГО ПРАСКОЗОРЈЕ
готово истинита и озбиљна фарса у четири слике, а свједок је грађанин римски Тацит
Рд. Петар М. ТЕСЛИЋ, сц. Радован МАРУШИЋ, Бошко МАРКОВИЋ, кс. Живорад КУКИЋ.
*
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА
- април 1974.
Представа у част награђених
Момо Капор
VOX HUMANA
награђена Златним ловором на 14. МЕС-у
Рд. Љубиша ГЕОРГИЈЕВСКИ, сц., кс. Радован МАРУШИЋ, Бошко МАРКОВИЋ.
- позорје 1975.
Уметнички директор, селектор Георгиј ПАРО.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ САРАЈЕВО
- април 1975.
Представа ван конкуренције
Јосип Пејаковић
ОЈ, ЖИВОТЕ
Рд., сц., кс., музика Јосип ПЕЈАКОВИЋ.
Тумач једине улоге: Јосип ПЕЈАКОВИЋ (Човјек).
- позорје 1976.
Селектор Стево ЖИГОН, глумац, Београд.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА
Представа ван конкуренције
- април 1976.
Јуре Франичевић Плочар
ВИР
Др. Радован МАРУШИЋ, рд. Ивица КУНЧЕВИЋ, сц., кс. Радован МАРУШИЋ, Бошко МАРКО ВИЋ.
- позорје 1977.
Уметнички директор, селектор Владимир СТАМЕНКОВИЋ, позоришни критичар, Београд.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ САРАЈЕВО
- април 1978.
Душко Анђић
ОМЕР–ПАША ЛАТАС
Рд. Душко АНЂИЋ, сц. Страхиња ПЕТРОВИЋ, кс. Хела ВОЛФАРТ–КОЈОВИЋ, музика, сонгове пева Јосип ПЕЈАКОВИЋ.
- позорје 1980.
Уметнички директор, селектор Владимир СТАМЕНКОВИЋ.
КАМЕРНИ ТЕАТАР ’55 САРАЈЕВО
- јун 1981.
Душан Јовановић
КАРАМАЗОВИ или ПРЕВАСПИТАЊЕ СРЦА
Рд. Звоне ШЕДЛБАУЕР, сц. Мирослав БИЛАЋ, кс. Озренка МУЈЕЗИНОВИЋ, музика Јосип ПЕЈАКОВИЋ, дм. Славко МИЛАНОВИЋ.
*
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА
- јун 1981.
Данило Киш
ГРОБНИЦА ЗА БОРИСА ДАВИДОВИЧА
Рд. Љубиша ГЕОРГИЈЕВСКИ, сц. Радован МАРУШИЋ, кс. Весна КАРАУС, музика Андреј БЕЉАН.
- позорје 1982.
Селектор Далибор ФОРЕТИЋ, позоришни критичар, Загреб.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ МОСТАР
- јун 1982.
Светозар Ћоровић, Милосав Мариновић
МАЈЧИНА СУЛТАНИЈА СВЕТОЗАРА ЋОРОВИЋА
Др. Милосав МАРИНОВИЋ, рд. Милош ЛАЗИН, сц., кс. Миодраг ТАБАЧКИ, музика Горан БРЕГОВИЋ.
- позорје 1983.
Селектор Љубиша ГЕОРГИЈЕВСКИ, редитељ, Скопље.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА
- мај 1983.
Јован Ћирилов
НЕКО ВРИЈЕМЕ У САЛЦБУРГУ
Др., дм. Борка ПАВИЋЕВИЋ, рд. Златко СВИБЕН, сц. Слободан МАШИЋ, кс. Весна КАРАУС–СУЉИЋ..
- позорје 1984.
Селектор Џевад КАРАХАСАН, театролог, критичар, Сарајево.
НАРОДНО ПОЗОРИ ШТЕ МОСТАР
Представа ван конкуренције
- мај 1984.
Милосав Мариновић
ПРИЗОРИ ИЗ ЖИВОТА И СНА ЈЕДНОГ КАРАКТЕРА
варијације на тему Госпођице И. Андрића
Рд. Милош ЛАЗИН, сц., кс. Миодраг ТАБАЧКИ, музика Енцо ЛЕСИЋ, сп. Драгана ИВАЊИ, лк. Милорад ДЕШИЋ.
- позорје 1985.
Селектор Фабијан ШОВАГОВИЋ, глумац, Загреб.
НАРОДНО ПОЗОРИ ШТЕ САРАЈЕВО
- мај 1985.
Мирослав Крлежа
СПРОВОД У ТЕРЕЗИЈЕНБУРГУ
Др., рд. Мирослав БЕ ЛОВИЋ, сц. Драго ТУРИНА, кс. Хелена УХЛИК–ХОРВАТ, музика Зоран ХРИСТИЋ, кор. Славко ПЕРВАН, стр. сарадник Маријан МАТКОВИЋ, дм. Зехра КРЕХО, лк. Мирослав АВРАМ, Љиљана АВРАМ, Казуко ЦУЗУРАХАРА, Сњежана ЦИГОЈ, ард. Младен ЈЕЛИЧИЋ.
- позорје 1986.
Селектор Васја ПРЕДАН, позоришни критичар, Љубљана.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА
- јун 1986.
Мирко Ковач
УВОД У ДРУГИ ЖИВОТ
Дм. сарадник Јелена ВЛАТКОВИЋ, рд. Јовица ПАВИЋ, сц. Радован МАРУШИЋ, кс. Весна КАРАУС–СУЉИЋ, музика Борис РЕЉА, сп. Ивица КЛЕМЕНЦ, лк. Милорад ТЕЛЕБАК.
- позорје 1987.
Селектор Васја ПРЕДАН, Словенија.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ САРАЈЕВО
- мај 1987.
Слободан Шнајдер
GAMLLET
Рд. Сулејман КУПУСОВИЋ, сц. Мерсад БЕРБЕР, кс. Вања ПОПОВИЋ, дм. Џевад КАРАХАСАН, музика Ранко РИХТМАН, сп. Драган ТИЧИЋ, лк. Милош ОКУКА.
- позорје 1988.
Селектор Феликс ПАШИЋ, позоришни критичар, Београд.
КАМЕР НИ ТЕАТАР 55 САРАЈЕВО
- мај 1989.
Исак Самоковлија
ПЛАВА ЈЕВРЕЈКА
Рд. Мира ЕРЦЕГ, дм. Маир МУСАФИЈА, кор. Антон МАРИНИЋ, сц. Слободан ПЕРИШИЋ, кс. Озренка МУЈЕЗИНОВИЋ, избор музике Нинослав ХОРВАТ, ард. Равијојла ЈОВАНЧИЋ, лк. Ненад ВУКОВИЋ, Рикица ОВАДИЈА.
- позорје 1990.
Селектор Феликс ПАШИЋ, Београд.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ЗЕНИЦА
- мај 1990.
Синиша Ковачевић
СВЕТИ САВА
Рд. Владимир МИЛЧИН, сц. Радован МАРУШИЋ, кс. Бранка ПЕТРОВИЋ, музика Ксенија ЗЕЧЕВИЋ, сп. Ферид КАРАЈИЦА.
- позорје 1991.
Селекторка Мани ГОТОВАЦ, позоришна критичарка, театролошкиња, Загреб.
КАМЕРНИ ТЕАТАР ’55 САРАЈЕВО & ТВ САРАЈЕВО
- јун 1991.
Представа ван конкуренције
Скендер Куленовић
ДЈЕЛИДБА
Рд. Фарук ПИРАГИЋ, дм. Давор КОРИЋ, сц. Мирослав БИЛАЋ, избор кс. Озренка МУЈЕЗИНОВИЋ, музика Вук КУЛЕНОВИЋ, лк. Ненад ВУКОВИЋ, сп. Драган ТИЧИЋ.
***
- позорје 1993.
Селекторка Вида ОГЊЕНОВИЋ.
КРАЈИШКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ, БАЊА ЛУКА (Босна и Херцеговина, Република Српска)
Представа ван конкуренције
- јун 1993.
Мирољуб Недовић
СЕМЕ
Прва позоришна премијера у Републици Српској.
Рд. Јовица ПАВИЋ, сц., кс. Живорад ПЕЋАРИЋ, избор музике Боро ЗУБОВИЋ.
Уследио је распад Југославије и рат у Босни и Херцеговини. Позоришта из других република, сада нових држава, па и из Босне и Херцеговине, осим Републике Српске од 1992. године нису конкурисала нити учествовала на Стеријином позорју. Прво позориште које се појавило на ЈУБИЛАРНОМ ПЕДЕСЕТОМ, коцепцијски новом Стеријином позоришту било НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ САРАЈЕВО.
- позорје 2005.
Уметнички директор, селектор Иван МЕДЕНИЦА.
НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ САРАЈЕВО (Босна и Херцеговина)
- јун 2005.
Међународна селекција „Кругови”.
Харис Пашовић
ПОБУНА У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ
Пишe: Предраг НЕШОВИЋ
Фото: Дејан Ђурковић