На репертоарима позоришта Босне и Херцеговине данас су веома ретка дела босанско-херцеговачке драмске књижевности настала између два светска рата. Тешко је данас доћи и до оно мало штампаних драмских текстова из овог раздобља. Је ли то због њихове мање вредности (тврдим да није истина!), или нашег оскудног знања о овим ауторима и делима, то јест истраживачког занимања и инертности наших „позориштника” према позоришној традицији.
Желећи да бар делимионо одговорим и да подсетим на ово питање одлучио сам да, из обимнијег рада, објавим у овој вредној публикацији фестивала Инренационалних театарских сусрета Брчко дистрикта БиХ овај сажет, непретенциозан и информативан избор о значају драмских босанско-херцеговачких стваралаца и њихових дела насталих од 1918. до 1945. године.
Зато се мој избор свео на то да што прецизније (консултујући релевантне материлане и нематеријалне изворе) дам што тачнији списак писаца и њихових драмслих дела, и информације о мање и више познатим драмским делима из овог периода. Одлучио сам се да, слêдећи постојећу хронологију настанка, за ова дела проверим и исправим све нетачности. Мерено европским критеријумима, ваља нагласити, да дела босанско–херцеговачке драматургије између ратова имају своју значајну вредност. Моја намера је нека врста „разбијања” злобних намерника да докажу да немају довољне вредности и шири значај домаће баштине. Разуме се, намера ми је је да поново „откријем” оно што је већ откривено и за чим постоји нада да ће то бити подстицај за нове театарске експерименте. То би могло да буде оправдање за прецизан списак који следи у овој панорами аутора босанско–херцеговачке драмске књижевности и дела насталих између два светска рата.
Драма међуратног периода, грађанска драма, или како је Радован Вучковић класификује „нова друштвено–критичка драма” [Радован Вучковић, Модерна драма, ИРО Веселин Маслеша, Сарајево, 1982, стр. 632.] између два рата обухвата значајан број дела. Заједничко јој је приказивање тривијалног породичног начина живота грађанског, узбуђено тематизовање брачних скандала, клишеизиран приказ борбе добра и зла, стереотипни прикази сукоба генерација. Често постоји подела на грађане са манирима, школоване у Европи, отмене; и оне са села, простодушне, који држе до народних обичаја. Ова врста комада може се подвести под Сарсејеву дефиницију драме „као квинтесенције романа–фељтона”, па тако по свом наративу личи на дневну штампу [Мирјана Миочиновић, Драма између два рата, Нолит, Београд, 1987, стр. 13.]. Намера им је да дочарају друштво на прелому два времена, да прикажу судар два принципа – традиционалног и модерног. Као и у свим драмским делима која по свом жанровском одређењу припадају комедији, тежња и у овом типу комада који су често били комедије је усмерена ка изругивању негативним особинама. Најчешће исмеване карактеристике јесту „покондиреност”, претварање да се припада вишем и богатијем слоју друштва, похлепа и грамзивост. Често је присутна „артифицијална и патолошка идеализација обичног народа” како би Набоков описао однос Достојевског према руском народу [Мирјана Миочиновић, Драма између два рата, Нолит, Београд, 1987, стр. 14.].
И видимо да су они, драматичари, спремно одговорили на постављен задатак. То су комади који су досегли велике уметничке висине, открили људске суштине или екпериментом створили нове стилове. Шта више, они су у неком свом микрокосмосу који се одатле ширио подигли глас и скренули пажњу на психологију лица у драмама. Стидљиво, под утицајем васпитања и образовања које су могли у условима ратне ситуације да стекну у патријархалном свету у којем су живели (и у којем ми данас читамо њихове комаде) потпуно природно, посматрајући друштвене односе око себе, инстинктивно су уочавали и преносили глас који не следи баш увек пут који су прокрчили за себе. Они су се трудили да осликају социјални миље једног доба. Због тога би било интересантно и корисно поново поставити њихове комаде, тумачећи их са историјским отклоном и новим сазнањима.
Ипак, међуратна драматуршка мисао се надаље развијала. Како не би ламентирали над сопственом судбином, а и како би привукли публику у позориште, тридесетих година минулог века, драматичари (мушког и женског пола) определили су се за комедију у којој ће приказати страхове савременог човека, његову бојазан од урушавања сопственог брачног и породичног живота и тако га прочистити од датих афеката, а уједно и забавити. Као и у сваком предратном, међуратном и ратном добу, комедија и смех били су најпожељнији међу публиком. А како би Пирандело рекао: нема ништа озбиљније од комедије. Те у том смислу ваља сагледати драматуршки рад босанско-херцеговаких списатеља грађанске комедије.
Крајња намера грађанских комада била је да модернизују друштвену драму па се тако њена генеза састојала у „примени искуства експресионистичко-констуктивистичке сцене или повратком појединих аутора основима психолошке драме, у којој се проблематизује морална ситуација човека у етички дезорјентисаном друштву пред Други светски рат” [Радован Вучковић, Модерна драма, ИРО Веселин Маслеша, Сарајево, 1982, стр. 632.]. Мотивација за писање била је и у потреби да се посведочи о летаргији младих интелектуалаца, дубоком разочарењу људи који су увидели страхоте рата, узалудност губитака живота и последично губљење утопистичких идеала. Нарочито занимљив идејно-тематски оквир и плодно психолошко-филозофско тло уочено је у чињеници распада интимног, породичног живота који је настао страдањем војника на ратишту или траумама оних преживелих. Стабилност брака се изгубила, етичких принцпи су били уздрмани, а лажи и преваре све чешће. Све ово је уочљиво код свих аутора овог међуратног периода.
Па бих тако, пре свих, издвоио Боривоја Јевтића са својим драмама чија је драматика грађена на босанском менталитету и даље делује пријемчиво за публику, а универзалне вредности које се пропагирају су остале исте током деценија. Из онога што је „предисторија” драмама драмских писаца, оних који су се афирмисали између два рата, дао би се увидети почетак стварања континуитета списатељског рада за који нам је сада јасно да представља важан део драмске традиције.
ХРОНОЛОГИЈА, БИБЛИОГРАФИЈА, ТЕАТРОГРАФИЈА
АФАНАСИЈЕВ ДИМИТРИЈЕ
КЛАСНА ЛУТРИЈА, радио–комедија у два чина. Народно позориште Сарајево, 16. В 1940, ред. Лидија Мансвјетова.
АЛЕЧКОВИЋ СУЛЕЈМАН – СУЛЕ
АЛИЈИНА ЖЕНИДБА, шала у једном чину. Нови Бехар, 9/1934–35, 17–19, 258–261.
ОПРОСТИТЕ МУ – драма у једном чину. Гајретова позорница, Сарајево, 1935, бр. 16.
МОЗАК ГРАДА, шала у три чина. Календар Народне узданице за 1936. годину, Сарајево, 1935, 33–40.
НЕВЈЕСТА У ПИЏАМИ, шала у једном чину. Гајрет, 19/1938, 1, 8–11.
ЗУЛФАГИНЕ ПОХОДЕ, комедија у три чина с пјевањем. Народно позориште Сарајево, 25. X 1942, ред. Хинко Томашић.
ИЗА МУШЕБАКА, драма с пјевањем у четири чина. Народно позориште Сарајево, 11. XII 1943, ред. Хинко Томашић. Народно позориште Бањалука, 29. IV 1944, ред. Абдурахман Наметак.
АЛИКАЛФИЋ МУСТАФА – ИМАМОВИЋ ВЕХБИЈА
ЕМАНЦИПОВАНА ЖЕНА, комад у једном чину. Гајретова Мала позорница, бр. 11, Сараијево, 1932; друго издање 1941.
БЈЕЛОВУК П. СТЕВАН
ВРБАШАНКА, комад у четири чина с певањем. Бања Лука, 1933. Народно позориште Бањалука, 28. XII 1932, ред. Јован Јеремић (у сезони 1934/35. комад је обновио Васо Косић).
БРКИЋ ИБРО
ГРИВНА БИСЕРА, драмска радња у једном чину с пјевањем. Гајрет, 19/1938, 13, 226—231.
НА УРАНКУ, шала са села у једном чину с пјевањем. Гајрет, 20/1939, 1, 28–31; 4, 72–74,
АЛИ–ХОЏИНИ ЗАПИСИ, драмска слика. Гајрет, 21/1940, 12, 248—251.
ОД КАМЕНА ДО КАМЕНА, драма у пет слика. Гајрет, 20/1939, 14, 260–261 (објављен је само фрагмент).
БУРИНА САФЕТ – ДИЗДАР ХАМИД
ИГРА СРЕЋЕ, актовка. Гајрет, 10/1929, 18, 280–284.
ВАРУНЕК ФРАЊО
СЕЉАЧКА БУНА, недовршена трагедија у пет чинова. Бањалука, 1939.
ВЕЉАЧИЋ ЗВОНКО
МАЛА ЗВИЈЕЗДА, комедија у пет слика. Народно позориште Сарајево, 5. IV 1944, ред. Ђуро Кармелић.
ВЕСЕЛИНОВИЋ ВЛАДИСЛАВ ТМУША
ШЕФКА ХАСАНОВА, драма у четири чина. Сарајево, 1920.
НЕБОЈША, драмска слика из прошлих ратова у три дела. Сарајево, 1920.
МОНА ВАНА, актовка. Листлћи, 10. IX 1920. Сарајево, бр. 37.
ПОСЛИЈЕ »ПЉУСКА« ПРАВИ ПЉУСАК, једно трагикомично збитије иза кулиса једног позоришта. Листићи, од 13. XI 1920, бр. 46, Сарајево.
СТРАХ ОД ПУНИЦЕ, шала у једном чину. Палангар оса, 3/1921, од 24. VI, бр. 30.
СЈАШИ МИ С ИвОЛА, шала у једном чину. Палангар оса, 3/1921, бр. 32, 33 и 34.
АХ, ТЕ ПУНИЦЕ! – скеч. Забавник, седмични лист за забаву и поуку. Сарајево. 1/1923, 21, 2–3.
ПОЉУБИТЕ СЕ! – шала у једном чину. Забавник (»Илустроваваиног листа«), 2/1923, 17.
СВАСТИКА, комедија у једном чину. Забавник, Сарајево, 1/1923, 16, 1–3.
ХАСАНАГИНИЦА, драма у четири чина. (Нова обрада драме ШЕФКА ХАСАНОВА). Сарајево, 1929. Нови Бехар, 3/1929, 2–10. оцл 15. V до 19. IX 1929. (под настово–м Нови Бехар, 3/19–29. 2–10, од 15. V до 19. IX 1929. (под наслoвом
СМРТ ПЛЕМЕНИТЕ ХАСАНАГИНИЦЕ). Народтно позориште Сарајево, 23. В 1926, ред. Фран Новаковић. Народно позориште Сарајево, 28. I 1969. ред. Владо Јаблан (у комбинација са Огризовићевом и Шантићевом ХАСАНАГИНИЦОМ).
СУЗЕ У ВЕТАР, шала у једном чину. Сарајево. 1926. (»Народна позорница«).
ТРИ ЗЕЛЕНА КРИНА, драмска слика у једном чину из истарије Босне. Гајрет, 11/1927, 18, 273—276; 19, 293—297.
ОМЕРБЕГ ЉУБОВИЋ, драмска слика у једном чину. Сарајево, 1927. (»Народна позорница«). Сарајево, 1933. (друго издање).
СВЕТИ САВА НА МЕЉАКУ, драмски фрагменит у једином чину. Сарајево,, 1927. (»Народна позорница«).
ОН И ЊИХ ДВЕ, комедија у једном чину. Сарајево, 1928. (»Народна позориница«).
КОМЕДИЈАНТИ ПОД МАСКАМА, комедија у једном чину. Народно позориште Сарајево, 5. V 1933, ред. Лидија Мансвјетова и Раде Прегарц.
ТЕЛАЛ ВИЧЕ ОД ЈУТРА ДО МРАКА, комад у једном чину с пјевањем из старе Босне. Сарајево, 1933, (Рукописна библиотека Драмског аматерског клуба).
У КОЛУ БРАТСТВА, народни комад у два чина из соколског живота на селу. Сарајево, 1934.
СОКОЛБЕГ, комад у два чина (четири слике) с пјевањем из муслиманског соколског живота на селу. Сарајево, 1936. (Продаје се као рукопис Савеза Сокола Југославије).
ДВИЈЕ МАЈКЕ, драмски фрагмент у једном чину. Народно позориште Сарајево. 7. II 1940. ред. Боривоје Jевтић.
ВУКОТИЋ ЈОВАН
HOMO SAPIENS , драма у четири чина. Млада Босна, 2/1929, 0–7, 89–98; Ц. 129–140; 9–10, 153–171.
ДЕЛИБАШИЋ МИХАЈЛО
ПОД ТОЧКОВИМА, драма. Народно позориште Сарајево, 7. II 1940, ред. Боривоје Јевтић (приказао је само други чин).
ДИЗДАРЕВИЋ АТИФ
ГРИЈЕШНИЦИ, жалоисна игра у три чина.
Нови Бехар, 11/1928–29. 4, 53–54; 5, 70–71; 6, 84–85; 107–108; 8, 120–121.
ЂОГО ХУСЕИН ДУБРАВИЋ
БЕРБЕР КАРА МУЈО, шала у три чина. Сарајево, 1929. Нови Бехар, 2/1928/29, 19. 297–299; 20, 313–315; 21–22, 330–334; 23. 380–363; 24. 379–382.
МУЈАГА БАТАЛ, СТАРИ БАКАЛ, шала у једртом чину. Нови Бехар, 4/1930–31, 10, 153–155; 11, 168–171; 12, 185–187.
ЈУТАРЊИ РАЗГОВОР, шала у једном чину. Нови Бехар, 9/1935, 1–3, 12–18; 4, 43–45.
КОНФЕРЕНЦИЈА У СТАРОМ МОСТУ, актовка. Нови Бехар, 9/1935. 14–16. 181–188.
ЧЕСТИТАМ, САЖАЉУЈЕМ, актовка. Народна узданица, календар за 1937. годину.
ЗЛАТНА ЈАБУКА, драма из турског доба у три чина. Нови Бехар 10/1936–37, 15–16, 200–204;17–19, 224–228; 20–22, 263–288; 3–24, 322–327.
КАД СОЈТАРИЈА ДОЂЕ У НАШЕ СЕЛО, весела игра у једном чину. Нови Бехар, 12/1938—39, 20—21, 256—265.
МАЈКА ПЛАЧЕ А ОТАЦ СЕ СМЕЈЕ, друма у једном чину. Нови Бехар, 13/1939—40, 13—18. 199—206. (Ова једночинка је награђена на 10. конкурсу Хрватских казалишних добровољаца 1940. и приказана је на Радио–Загребу, 28. V 1940).
ТАЈНА ЈЕДНЕ НОЋИ, актовка. (Прииказана на Радио–Загребу од стране Матицe хиватских казалишних добровољаца, 28. XI 1940).
НАЧЕЛНИКОВА ТИКВА, шала. Нови Бехар, 14/1941–42, 6, 178–180.
ЋОРИЋ ВОЈИМИР
ГОСПОДИН ЗОВЕ, глума из босанске прцшлостл и живота блаженог Ни – Загреб, 1939.
ЂУКИЋ ДУШАН
СТИХИЈЕ, драма у три чина. Књижевна крајина, Бањалука, 1/1931, 1, 11–20; 7, 279–284.
ЗОРИЋ ДУБАН – ДРАГОШ
ЈАЗАВАЦ ПРЕД СТРАШНИМ СУДОМ, комедија. Бихаћ. 1919. (Исте године је изишло и друго издање)
ИЛИЈИЋ ШКУРЛА ВЕРА
НА ТАНКОМ ЛЕДУ, драма у три чина с прологоМ и епилогом. Сарајево, 1931, (Група сарајевских књижевника, број 7, са предговором Боривоја Јевтића). Преглед, 5/1931, VI, 85, 18–21; 86, 71–81; 87,137–154; 88, 221–227; 89, 287–295; 90, 362–367. Хрватско народно казалиште Загреб, 9, VI 1932, ред. Хинко Томашић.
ИМАМОВИЋ ДЕРВИШ
ДЕКРЕТ, комад у једном чину. Гајретова библиотека, 3, Сарајево, 1932.
ДРАМЕ (ДЕКРЕТ, ЖРТВА ТРАДИЦИЈЕ, СВЈЕТСКИ ЧОВЈЕК) Дервента, 1935. (Властита наклада).
ЈАКОВЉЕВИЋ ИЛИЈА
НА СТАКЛЕНИМ НОАГА, драма у тири чина.
Хрватска просвјета, Загреб, 10/1923, 209–219, (Објављен је само други чин и садржај првог и трећег чина).
ЈЕВТИЋ БОРИВОЈ
ДАНИ ДЕЛОТВОРАЦА, три чина једне родољубиве историље. Средина, Тузла, 11.1/1927, 2, 8–14. (Објављен је само други чин. Ру–копис драме, 86, чува се у Музеју књижевности БиХ, под бројем I 5912).
ЦАРСКЕ КОХОРТЕ, шест слика једне трагикомедије с интермецом. Београд, 1928. Слобода, Сарајево, 2/1927, 284, 10 (објављен је само Интермецо и Чтец). Мисао, 10/1928, 1–1928, 1–2, 30–49; 3–4, 175–192, 5–6, 271–298. (Објављена је комплетна драма) . Изабрана дјела, Сарајево, 1982, књ. II. Народииио позориште Сарајево, 4. Х 1928, ред. Виктор Бек и Боривоје Јевтић, музика Алфред Пордес.
ДЕЧКО НА СНУ, драма. Мисао, 11/1929, XXIX/7–8, 409–430; XXX/1–2, 37–57; 3–8, 220–226. Народно позориште Скопље, 22. XI 1938, ред. Фердо Делак.
ПОЛИП, један чин ноћне маште. Мисао, 9/1927, 24/177–178, 24–37. Народно позориште Сарајево, 2. V 1931, ред. Раде Прегарц.
БУДАЛИНА ТАЛЕ, романтична историја у пет сиика. Преглед, 5/1931, VII/96, 333–342. (Објављена прва слика).
ФРА ЈУКИЋЕВО ЗНАМЕЊЕ, драмска хроника у пет чинова (8 слика). Сарајево, 1934, (Предговор Виктор Рубичић), Изабрана дјела, књ. II, Сарајево, 1982. Мисао, 14/1932. 301–304, 286–295 (Четврти чин). Фрањевачки вјесник, 39/1932, 12, 355–361. (Пети чин – Јукићева смрт). Венац, 1932—33, XVIII/6, 393. (Фратар Јукић у Зиндану). Хрватско народно казалиште Загреб, 1. XII 1932, ред. Калман Месарић. Народно позориште Сарајево, 18. III 1833, ред. Раде Прегaрц. Народно позориште Бањалука, 23. I 1935, ред. Васо Косић. Народнo пцзориште Ниш, 26. IX 1935.
АМЕРИКА ПО СЕБИ, драма у једном чину. Мисао, 15/1933, XLII/321, 1–4, 77–90. Народно позориште Сарајево, 5. V 1933, ред. Лидија Мансвјетова.
ПРОДАВНИЦА ВАЗДУХА, савремена трагикомедија у четири чина. Српски књижевни гласнлк (НС), 1935, XLIV/4, 261–274. (Објављен је само трећи чин). Народно позориште Београд, 6. II 1935, ред. Велимир Живојиновић Massuka. Народно позориште, Ниш, 14. XI 1935.
ЗЕЛЕНО ПОЉЕ, драмски нацрт једне страсти. Јужни преглед, 10/1933, 1, 17–33.
ОБЕЋАНА ЗЕМЉА (ПРИНЦИП), драмски триптихон. Пролог и 11 слика. Идеја, 1/1935, 14, 4–5. (Драма једног нараштаја. Трећа слика). Сарајево, 1937. Просвета, 21/1937, 308–314. (Четврта слика првог дела триптихона). Јужни преглед, 11/1937, 4–5, 145–146. (Завршна слика. Принципово умирање). Снко на Јадрану, Сплот, 1939, 11–12, 183–184. (»Искупљење«). Живот, 3/1954, ИВ/21. 401–408. (Из друге редакције драмског триптихона »Обећана земља« – под насловом ГЛАД, са напоменама аутора). Изабрана. дјела, књига II, Сарајево, 1982. Народно позориште Сарајево, 5. XII 1936, ред. Виктор Бек. Народно позориште Бањалука, 14. IV 1937, ред. Васо Косић. Народно позориште Скопље, 13, IV 1937, ред. Виктор Бек. Народно позориште Ниш. 14. IX 1939, ред. Боривоје С. Стојковић. Народно позориште Шабац, 16. II 1952,
ПОДВИГ НА СУХОДОЛИНИ, историјиска слика. Сарајево, 1939. Гласник друштва Просвета, 17/1939. 3/4, 45–52; 8/9, 119–125; 10/12, 143–148. Народно позориште Сарајево, 27. IV 1939, ред. Васо Косић.
ЦРВЕНИ ХАФИЗ, историјска трагиикомедија. Календар Гајрет 1941, 108124 (Смрт Мухамеда Хаџијамаковића. Трећа и четврта слика петог чина.) Живот, 5/1956, VIII/3, 113–123 (Почетак гозбе. Друга слика првог чина). Живот, 7/1958, X/лл–12, 835–839. (Јуриш на Конак. Друга слика.) Народно позориште Сарајево, 8. III 1941, ред. Никола Хајдушковић (приказане су трећа и четврта слика петог чина).
ПОСМРТНЕ ПОЧАСТИ, један чин српске историје. Забава »Просвета«, 27. I 1941.
ХЛЕБ ОД ПЕПЕЛА, позоришна игра у пет чинова. Живот, 3/1954, В/27, 273—293, (Кратак садржај драме као увод у III чин.)
ГНЕВ, предустаничка рапсодија. Живот, 4/1955, ВИ/6,– 342–358 (СКЕЛА НА ДРИНИ, друга слика, »опис неких лица«, и подаци о главним протагонистима.) Живот, 5/1956, IX/12. 809; 6/1957, X/1–2, 12–20. (ПУТ У ВЕЧНОСТ, пета – завршна – слика).
ЈОВИЋ ФРАЊО
БОШЊАЦИ, пучка глума у три чина. Народно позониште Бањалука, децембар 1942.
ЈУНГИЋ БЕЛУШ
НА СТРУГА ДУКЈАН ДА ИМАМ, весела игра у једном чину. Народно позориште Сарајево, 15. XII 1932, ред. Раде Прегарц. Народно позориште Сарајево, 27. XI 1937, ред. Васо Косић (верзија у три чина).
АЛМАСА, комад у два чина с пјевањем и играњем. Народно позориште Сарајево, 21. IV 1925, ред. Бориивоје Јевтић, музика Белуш Јунгић (као коаутор се јавља Јован Палавестра). Народно позориште Сарајево, 15. XII 1932, ред. Раде Прегарц (као аутор се јавља само Белуш Јунгић, а комад је у једноим чину). Народно позориште Бањалука, 27. IX 1939, ред. Милош Рајчевић (верзија у три чина с пјевањем, аутор је Белуш Јунгић).
КАД ЈА ПОЂОХ НА БЕНТБАШУ НА ВОДУ, фолклорна игра из муслиманског живота у три чина с пјевањем. Народно позориште Сараијево, 22. X 1943, ред. Васо Косић.
КАФЕЏИЋ САФЕТ
ЏАФЕРБЕГОВ ЈЕМИН (ЕМИНА ЏАФЕРБЕГОВА), фолклорна драма у три чина из муслиманског живота с пјевањем и игром. Народно позориште Сарајево, 28. II 1944, ред. Васо Косић.
ЦАРШИЈСКА ПОСЛА (»из тефтера у зембиљ – из зембиља у тефтер«), лакрдија из савремеиног чаршијског живота с пјевањем у три чина. Народино позориште Сарајево, 26. IХ 1945, ред. Васо Косић.
КАЛАЦАНОВИЋ ЈЕЛИСИЈЕ
ВЈЕЧИТИ БОЛ, комад у пет чинова из живота старог Сарајева. Народно позориште Сарајево, 12. XI 1932. ред. Раде Прегарц.
КАЗАЗОВИЋ ЕСАД
ТРИ САВРЕМЕНЕ КОМЕДИЈЕ (ПРЕМИЈА, ЛАЛА МЕЂУ БЕОГРАДСКИМ ГАНГСТЕРИМА, ШТО МОЖЕШ ДА УРАДИШ ДАНАС, НЕ ОСТАВЉАЈ ЗА СУТРА). Година издања 1937 (осталих библиографиских података нема).
КОСТИЋ МИЛОРАД
ИЗ НАШЕГ ВИЛАЈЕТА, позоришна игра из старе Бањалуке у четири слике с балетом и муслиманским севдалинкама. Развитак, Бањалука, 3/1936, 7, 231–238. Одломак из првог чина, под насловом КАРАСЕВДАХ, а поднасловом ЛАТАС У БАЊАЛУЦИ). Народно позориште Бањалука, 30. X 1936, ред. Васо Косић.
КУЛИЈЕР АНДРИЈА
БАКАРУШЕ, поизоришна игра у осам позорја. Календар св. АНТЕ за годину 1932, 123–129.
КУШАН ЈАКША
СМРТ МЛАДОСТИ, актовка. Сарајево, 1929. Преглед, 111/1929, 136–142, 198, 205. Народно позориште Сарајево, 13. VI 1928, прво Уметничко вече Групе сарајевских књижевника.
АНТИФЕМИНИСТ, комедија у једном чину. Сарајево, 1932.
ДВА МОРИЋА, ДВА ПАШИЋА, драма у четири чина. Гајрет, 14/1933, 12, 196–198; 19, 299–302 (Верзија у једном чину). Народно позориште Сарајево, 18. I 1933. ред. Раде Прегарц (Верзија у иједном чину). Народно позориште Сарајево, 10. X 1941, ред. Васо Косић (верзија у. четири чина).
МЕЛЕЋ–ХАНУМИН ГРИЈЕХ, драма у једном чину. Матица хрватских казалишних добровољаца Загреб, 20. VI 1939.
ЗАПЛАКАЛА СТАРА МАЈКА ЏАФЕРБЕГОВА, драма. Загреб, 1942. Народна узданица. Календар за 1940. годину, Сарајево, 1939, 52–71, Народно ипозориште Бањалука, 10. ИВ 1942, ред. Милан Орловић. Народно казалиште Осијек, 25. XI 1943.
ДР КРСТИЋ И ЊЕГОВ СЛУЧАЈ, драма у четири чина. Народно казалиште Осијек, 20. III 1943. (Прву верзију ове драме под насловом ПАЦИЈЕНТ БР. 1313, извео је 16. XII 1937, у режији др W. Јakše, Драмски Аматерски клуб у Сарајеву, чиjи је оснивач био Јакша Кушан).
ЛОЗО ЂОРЂЕ
ЕМИНА, драма у четири чина са пјевањем из муслиманског живота у Босни. Сарајево, 1924.
МИЋЕВИЋ ЉУБО
ПОВРАТАК, драма у три чина. Сарајево, 1920.
МИЛАКОВИЋ ЈОСИП
ДРАШКО И ВиРАШКО, дјечја игра у девет призора, Сарајево, 1919. Сарајево, 1919. (Друго издање, али у осам призора).
МАЈКА, доигађај у три слике по народној пјесми »Сирота мајка«, Сарајево, 1919.
МАЛИ ГЛУМЦИ, Руковет шаиљивих игара. (Сарајево, 1919.
МИРОН МИХАЈЛО
АРСЛАНБЕГ, драма у пет чинова, Сиарајево, 1923.
СТАРИНА НОВАК, драма у пет чинова, осам слика. Народно позориште Сарајево, 26. XI 1927, ред. Никола Хајдушковић, музиика П. Маћејовски.
ХЕРЦЕГ СТЈЕПАН, иисторијска трагедија у пет чинова с пјевањем. Народно позориште Сарајево, 27. XI 1930, ред. Јован Јеремић.
ЛОВЦИ, трагикомедија у пет чинова. Народно позориште Сарајево, 12. XII 1935, ред. Раде Прегарц.
МИРОН МИЛИЦА
СНЕЖАНА, бајка у пет чинова. Сарајево, 1930. Друштво »Цвијета Зузорић«, Сарајево, 1. IV 1929, ред. Александар Верешчагин.
МАЧАК У ЧИЗМАМА, бајка у четири чина. Народно позориште Сарајево, 5. ИИИ 1930.
ЧУДОТВОРНИ ЧИРАК, бајка у пет чинова. Сарајево, Свјетлост, 1957. »Друштво Цвијета Зузорић«, Сарајево, 2. V 1932, ред. Лидија Мансвјетова.
ВОДЕНИ ЖЕНИК, бајка у три чина. Народно позориште Сарајево, 10. V 1933, ред. Лидија Мансвјетова.
МУЛАБДИЋ ЕДХЕМ
ТЕШКА ВРЕМЕНА, комад из народног живота у једном чину. Догађа се у Сарајеву 1877. Нови Бехар, 5/1931–32, 21, 314–317; 22–23, 331–334. Народно позориште Сарајево, 18. I 1933, ред. Раде Пергарц. Народно позориште Сарајево, 17. IX 1944, ред. Никола Хајдушковић,
МУЛАЛИЋ МУСТАФА
ЗБОГ ЕВЛАДА, актовка из босанскоиг живота с пјевањем. Гајрет, 11/1930, 22, 553–555; 23, 575; 24, 595–596; 12/1931, 1, 8–9; 2, 32–33; 57–59; 4, 89–91; 5, 112–114; 6, 143–144; 7, 183–184, 8, 210–211.
ЧАР РАМАЗАНСКЕ НОЋИ, актовка из муслиманског живота у Босни. Гајрет, 12/1931, 22, 500–504; 13/1932, 1, 4–7; 2, 21–24, 3, 40–44.
МУЛИЋ ХАМДИЈА
БРАТАЦ И СЕСТРИЦА, игроказ из дјечијег живота. Млађан. Лист обласног одбора Подмладка Црвеног крста, Сарајево, 1929, 3, 38–40.
БОЖЕ, ДАЈ НАМ СВЈЕТЛА, игроказ у двије слике с пјевањем. Гајрет, 10/1930, 8, 176–178.
БРАЦА И СЕСТРЕ, игроказ из дјечијег живота у двије слике с пјевањем. Гајрет, 13/1932, 89–91
МУРАДБЕГОВИЋ АХМЕД
ПОМРЧИНА КРВИ, драма из босанског муслиманског живота у три чина. Вијенац, 1/1923, књ. Х, 1, 4–11; 2, 41–50; 3, 68–74. Изабрана дјела, Сарајево, књ. II, 1987.
НЕВИДЉИВИ ЖРВАЊ, прво поглавље једне драмске приповијести.
Вијенац, 3/1924, 11, 349–358.
БИЈЕСНО ПСЕТО, драма у шест сиика, Вијенац, 4–5/1925, 211, 262, 295, 318, 352. Загреб, 1969, Пет стољећа хрватске књижевности, књ. 108 (Мурадбеговић, Кушан, Деан, Наметак). Изабрана дјела, књ. II, Сарајево, 1987. Народно казалиште Загреб, 2. VI 1926, ред. Тито Ситроци. (Драма је награђена Деметровом наградом).
СРЏБА ПОДЗЕМНОГ КРАЉА, дјечја игра у четири слике. Хрватско народно казалиште Загреб, 8. V 1927. Народно позориште Сарајево 7. XII 1941.
УНЕСИТЕ МРТВАЦА, драма из муслиманског живота у три чина. Нови Бехар, 2/1928–29, 10, 151–153; 11, 166–169; 12, 182–185; 13, 199–200; 14, 212; 15, 235–236; 16, 247; 17–18, 272–275. Сарајево, 1928.
ПРОТИВНИЦИ, драма у једном чину с пјевањем. Гајрет, 9/1928, 11, 209–213.
ЗЛАТНИ БАРДАК, комедија у једном чиину. Гајрет, 9/1928, 22, 337–342,
МУХАЏИРИ, игра у једном чину. Гајрет, 9/1928, 23–24, 356–362.
СУСЈЕДИ, игра у једном чину. Гајрет, 10/1929,1, 1–6.
НА БАЈРАМ, слика, из муслиманског живота. Гајрет, 10/1929, 2, 17–23.
ХАЈДУК, слика из хајдучког живота у Босни. Гајрет, 10/1929, 19, 295–300.
МЛИНАР АНДРИЈА, драма у три чина с епилогом. Хрватско народно казалиште Загреб, 23. IV 1930, ред. Јосип Павић.
РАСЕМИН СЕВДАХ, драма из муслиманског живота с пјевањем и играњем у три чина (нова верзија драме УНЕСИТЕ МРТВАЦА). Народно позориште Сарајево, 15. I 1942, ред. Васо Косић. Народно пиозориште Бањалука, у сезони 1942/3, ред. Милан Орловић. Народно позоириште Тузла, 12. I 1952, ред. Ахимед Мурадбеговић. Народино позориште Зеница, 6. XИ 1954, ред. Света Милутиновић.
ЈУНАЦИ ИЗ КАСАБЕ, игра за дјецу у четири чина.
Народно позориште Сарајево, 7. II 1942, ред. Хинко Томашић.
ЉУБАВ У ПЛАНИНИ, драма из народног живота с пјевањем и народним плесом, у три чиина (Драма је написана на основу ауторовог либрета за пучку оперу МОРАНА Јакова Готовца – приказану на сцени Хрватског народног казалишта у Загребу, 3. VI 1931).
Саирајево, 1944 (прештампано из Освита).
Народно позориште Сарајево, 18. XII 1943, ред. Лидија Мансвјетова.
ХУСЕИН БЕГ ГРАДАШЧЕВИЋ, драма у три чина. Сарајево, 1942, Изабрана дјела, књ. II, Сарајево, 1907 (нова верзиjа под насловом ХУСЕИН–КАПЕТАН ГРАДАШЧЕВИЋ). Хрватско народно казалиште Загреб, 23. V 1942, ред. Бранко Гавела. (Драма је добила Деметаову награду за 1942. годину). Народно позоришиле Сарајево, 3. III 1943, ред. Васо Косић.
НА ТЕФЕРИЧУ, драма у једном чину. Календар Народне узданице, за 1943. годину.
НАМЕТАК АБДУРАХМАН
СЕВДАХ, актовка из нашег иза окупационог живота. Новии Бехар, 4/1930–31, 24, 349–353.
АГА, актовка. Календар Народне узданице за 1938. годиму, 128–144, Драма је награђена на драмском конкурсу Народне узданице за 1937. годину.
БЛАГДАН ЖИВОТА, драма у три чина из муслиманског живота. Сарајево, 1943 (Прештампано из Освита). Народно позориште Сарајево, 29. V 1943, ред. Васо Косић. Народно позориште Бањалука, 27. X 1943, ред. Милан Орловић; Народно казалиште Осијек, 11. XI 1944.
ЖЕНИДБА БЕГА ЉУБОВИЋА, романтична драма у три чина из наше славне прошлости с пјевањем и играњем. Мостар, 1966 (Нова верзија, под насловом ЛЕГЕНДА О ЈЕДНОЈ ЉУБАВИ). Народно позориште Сарајево, 6. XI 1944, ред. Васо Косић. Народно позориште Мoстар, 24. IX 1966, ред.. Д. Кјостаров (нова верзија – ЛЕГЕНДА О ЈЕДНОЈ ЉУБАВИ).
НАМЕТАК АЛИЈА
НАРОДНА ВЛАДА, један чин. Догађа се 28. VII 1878. у Сарајеву.
Нови Бехар, 11/1938, 13–16, 218–221. Глумци сарајевског позоришта на забави »Народне узданице«, у режији Милана Орловића – 1939. године.
ОМЕР ЗА НАЋВАМА, пучки игроказ из сеоског живота у Босни с пјевањем у три чина. Сарајево. 1942. Сарајево, 1969. Народно позориште Сарајево, 16. I 1942, ред. Васо Косић. Народно позориште Бањалука, 1. XII 1943, ред. Абдурахман Наметак.
ПАЛАВЕСТРА ЈОВАН
ЂАВОЛОВ ОГРТАЧ, гротеска у једном чину. Преглед, 2/1928, 60, 357–361.
САВЕСТИ НА ВЕТРУ, драма из сарајевског живота. Изабрана дјела, Сарајево, 1971, 83–127. Народно позориште Сарајево. 16. II 1929. ред. Боривоје Јевтић. –304; 20, 313–316; 21, 330–331; 22, 352–353; 23–24, 376–381.
ВЕЛИКИ СКАНДАЛ, гротеска у три низа призора са предигром. Преглед, 4/1930, 79, 452–459 (Предигра). Ријеч, 26/1930, 48, 84–89 (један призор). Стожер, 2/1931, 1, 20–25 (призор из гротеске). Изабрана дјела, Сарајево, 1971, 144–153. (Предигра гротеске). Народно позордсте Сарајево, 20. XII 1930, ред. Раде Прегарц.
СПАС У НЕВОЉИ, комад у једном чину. Гајретова библиотека бр. 6, Сарајево, 1932. (Награђен на Гајретовом драмском конкурсу, под псеудонимом: Исмет Бајгорић).
ТИТАНИ НА ПОСЛУ, сатирична актовка. Преглед, 7/1933, 114, 338–348. Изабрана дјела, Сарајево, 1971, 128–143. Народно позориште Сарајево, 5. V 1933, ред. Лидија Мансвјетова и Раде Прегарц.
НЕВИДЉИВИ КРИВАЦ, комад у три чина. Народно позориште Сарајево, 5. II 1938, ред. Васо Косић.
ПОД СТРАШНИМ КРСТОМ, драмско збивање у три слике из живота Девeтсточетрнаесите. Календар Просвете за 1941, Сарајево, 23/1940, 40–51.
ПЕШИЋ НЕНАД
ЖРТВЕ, трагедија у пет слика. Сарајево, 1933.
ПЕТЕЛИНОВА РУЖА ЛУЦИЈА
ПРВА КРУНА (ТОМИСЛАВ), драма у три чина, четиири слике. Народно позориште Бањалука, 5. XI 1941, Фердо Делак.
ЖАРОМИЛ, бајка за велике и мале у четири чина. Народно позориште, Бањалука, 23. XI 1941, ред. Ружа Луција Петелинова.
ПЕТРА, драма у три чина, Хрватско народно казалиште. Загреб, 19. V 1943, ред, Хинко Нучић. (Деметрова награда за сезону 1942/43).
ПEТРОВИЋ ЕМИЛ
ЉУДИ ИЗ СУТЕРЕНА, комитрагедија у три чина. Сарајево, 1951. Народно позориште Сарајево, 7. V 19343, ред. Милан Орловић.
ПОПОВИЋ МАРКО
НЕВЕСИЊСКА ПУШКА ИЛИ КРВ ЗА СЛОБОДУ, позоришна радња у пет слиика. Мостар, 1925.
ПРЕМУЖИЋ КОСТА
СПАСИТЕЉ СВИЈЕТА, трагедија из асирско–бабилонских времена. Загреб, 1930.
РЕСУЛОВИЋ НАЗИФ (Н. Р. ТРАВУЊАНИН)
КМЕТОВИ, савремена драмсика слика. Брчко, 1920.
РОЦА СТЈЕПАН
НОВИ ЧОВЈЕК, драматска радња у двије слике. Сарајево, 1926.
ИСТИНА ПОБЈЕЂУЈЕ, драматска слика у једном чину. За соколске позорнице. Сплит, 1933.
САМОКОВЛИЈА ИСАК
ХАНКА, драма у три чина. Сараијево, 1931. Преглед, V/1931, 91, 11–24; 92, 90–101; 93, 171–183. Сабрана дјела, књ. II, Сарајево, 1967. Народно позориште Сарајево, 2. V 1931, ред. Никола Хајдушковић (верзија у једном чину). Народно позариште Сарајево, 10. X 1931, ред. Раде Прегарц (верзија у три чина – четири слике). Народно позориште Ниш, 5. XII 1935. Народно позориште Сарајево, 23. III 1940, ред. В.асо Косић. Народно позониште Бањалука, 24. II 1962, ред. Јоланда Ђачић. Народно позориште Зеница, 4. XII 1965, ред. Јоланда Ђачић.
ПЛАВА ЈЕВРЕЈКА, драма у четири чина с предигром. Сабрана дјела, књ. IХ, Сарајево, 1967. Народно позоришите Сарајево, 26. XI 1932, ред. Раде Прегарц. Камерни театар 55 Сарајево, II 1988, ред. Мира Ерцег.
ОН ЈЕ ЛУД, комад у три чина. Сабрана дјела, књ. III, Сарајево, 1967. Народно позориште Сарајево, 19. I 1935, ред. Лидија Мансвјетова.
ФУЗИЈА, љубавна гротеска у три чина. Сабрана дјела, .књ. III, Сарајево, 1967. Народно позориште Сараијево, 6. XI 1937, ред. Лидија Мансвјетова. Народно позориште Скопљље, 24. X 1939, ред. Јосип Срдановић.
СТАНИМИРОВИЋ ЈОВАН
ТОСКА, скеч. Народно позориште Сарајево, 16. V 1940, ред. Јован Танић,
СТЕВАНОВ ЈОВАН
РОДОЉУБ, епизода из жавота Петра Кочића у једном чину. Развитак, Бањалука, .8/1941, 4, 115–125 (недовршено).
СТЕВОВИЋ ДУШАН – ЈАЗМИН
»ГАЈРЕТ«, водвиљ у једном чину. Сарајево, 1932. (Гајретова Мала позорниица, бр. 4. Водвиљ је награђен другом наградом на Гајретовом конкурсу за 1932. годину).
СУЛЕЈМАНОВИЋ ЏЕВАД
ЗЕЛЕНИ ЧОВЈЕК, комедија из муслиманског живота. Сарајевио, 1932. (Гајретова Мала позоимица, бр. 2. (Комедија је награђена првом наградом на Гајретовом драмском конкурсу за 1932. годину).
ТУРИНА ГАВРОВ ИВО
ВИХОР, игроказ у четири чина из приморског живота. Сарајево, 1927. Народно позоришите Сарајево, 12. III 1927, ред. Војисав Турински.
ЋУРЧИЋ МИЛАН
ЦЕО СВЕТ ТРАЖИ ОЦА, аранжман у једној слици. Народно позориште Сарајево, 20. XI 1924, ред, Никола Хајдушковић.
НАСРУДИН–ХОЏИНА ЧУДЕСА, прича хиљаду друге ноћи, уз пролог и епилог, с пјевањем и играњем. Народно позцриште Сарајево, 31. XII 1927, ред. Виктор Бек, музика Алфред Пордес.
НАСРУДИН ХОЏИНИ ХРШУМИ И РУСВАЈИ, гротеска у три чина с музиком и пјевањем. Народно позориште Сарајево, 6. II 1930, ред. Александар Верешчагин, музика Белуш Јунгић.
ОНО НЕВИДЉИВО. комад у једном чину (једна сатирична слика). Народно позориште Саирајево, 2. V 1931, ред. Јован Јеремић.
САТ УДЕСА, драмска слика у једном чину.
Пресрлед, 5/1931, 94–95. 248–259.
ОЛИВЕРА, драмска пјесма у три слике. Народно позориште Сарајево, 2. IV 1932, ред. Раде Прегарц.
ВАМПИР, драма у једном чину. Народно позориште Сарајево, 5. V 1933. ред. Лидија Мансвјетова.
НАПОЛЕОН (СНЕГ), други дио трилогије, портрет човека у шест слика. Народно позориште Сарајево, 11. XИ 1933, ред. Лидија Мансвјетова.
ЗЕМБИЉ, гротескна сатира у три слике с пјевањем. По шали и маскари Саве Скарића – Џумбушчије. Народно позориште Сарајево, 13. Х 1936, ред. Никола Хајдушковић.
ЉУБАВНИК СВИХ ЖЕНА, гротеска у три чина с предигром. Народно позориште Сарајево, 23 IX 1939, ред. Васо Косић.
ФИЛИПОВИЋ РАСИМ
ТАКО ЈЕ СУЂЕНО, игроказ из муслиманског живота – у три чина са пјевањем и играњем. Нови Бехар, 3/1929—30, 22, 359.
СИРОЧАД. пригодна слика из дјечијег живота с пјевањем. Нови Бехар, 4/1932–33, 6, 79–81.
НА. СИЈЕЛУ, комад из савременог муслиманског живота у једном чину с пјевањем. Нови Бехар, 6/1932–33, 9, 119–121; 10–11, 138–140; 12–13, 159–162.
ЗЕЛЕНИ ДЕМОН, драма у једном чину. Сарајево, 1932.
ПРИКАЗА, комад из живота у Босни у једном чину с пјевањем. Нови Бехар, 9/1935, 5–6, 72–77; 7–8, 100–102. Сарајево, 1936. Народно позориште Сарајево, 20. XII 1935, ред. Јован Јеремћ.
РАСПАДАЊЕ (ПОРОДИЦА ШУРКИЋ), драма у три чина. Сарајево, 1937 (са предговором Јована Танића). Календар Напредак, Сарајево, 25/1937, 147–150 (објављен је одломак драме).
Народно позориште Сарајево, 14. XI 1937, ред. Млилан Орловић. Народно позориште Бањалулка, 2–9. XII 1937, ред. Боривоје Недић (драма је играна под насловом ДОМ ШУРКИЋА).
ОД КАКО ЈЕ БАЊАЛУКА ПОСТАЛА, љубавна игра у два дијела с пјевањем. Хрватски Kњижевни глаисник, Загреб, 1940.Народно позориште Сарајево, 9. XI 1939, ред. Јован Танић, музика Јанко Плецити. Наиродно позориште Бањалука, 14. II 1940, ред. Драган Јовановић (обновљена у сезони 1942/43).
ТРГОВИНА МЈЕШОВИТЕ РОБЕ, драма у три чина. Сарајево, 1941. Нови Бехар, 14/1941ʻ42, 1–2,. 26–35; 2–3, 70–85.
Награђена Фрејденрајховом наградом. Драма је послије рата прерађена са измијењеним расплетом и насловом – ПАУК.
МОШТАНИЦЕ, ВОДО ПЛЕМЕНИТА, комад из сарајевског живота у три чина с пјевањем.
Двије комедије (ОД КАКО ЈЕ БАЊАЛУКА ПОСТАЛА и МОШТАНИЦЕ, ВОДО ПЛЕМЕНИТА), Загреб, Мала драмска библиотека, свезатк 8). Народно позариште Сарајево, 17. X 1940, ред. Јован Танић. Народно позориште Бањалука, 7. И 1942, ред. Милан Орловић. Народно позориште Зеница, 12. IV 1952, ред. Хасан Хасановић.
ПРОШЕТАЛА ХАНА ПЕХЛИВАНА, романтична комедија у три чина с пјевањем. Народно позориште Бањалука, сезона 1942/43, ред. Милан Орловић.
ФЛИКЕР АДЕЛА
ПОМОЗИ СИ САМ, ПА ЋЕ ТИ И БОГ ПОМОЋИ, цртица са села у два чина. Просвета, Сарајево, 16/1932, 2, 39–44; 3, 63–87.
ДИОБА, позоришна слика са села у једном чину. Просавета, Сарајево, 17/1933, 1, 8–10; 2. 36–38; 3, 63–65; 6, 140–142.
ДИОБА – ПОМОЗИ СИ САМ, ПА ЋЕ ТИ И БОГ ПОМОЋИ, позоришни комади. Слике са села. Сарајево, 193–3,
КВИТАЊЕ, слика са села у једном чину. Просвета, Сараијево, 17/1933, 12, 265.
ХАМОВИЋ ВАСКО
ВУКОДЛАЦИ, комедија у једном чину. Гајретова мала позонница, св. 5, Сарајево, 1932. (Награђена на Гајретовом конкурсу трећом наградом, 1932).
HONDREY GJURO
СТРАЖМЕШТАР КЛИШАНИН, трагедија у два чина. Сарајево, 1933. (Мала позорница, 4).
ХРГИЋ ЉУБО (псеудоним Хрвоје Бор)
РАЗГОВОР ГЕНИЈА И ЧОВЈЕКА, један призор. Хрватска просвјета, Загреб, 24/1937, 178–179.
АНЂЕО И ЧОВЈЕК. АНЂЕО И ПЈЕСНИК. Призори. Хрватска происвјета, Загреб, 25/1938, 110–115.
ЧЕНГИЋ ХУСНИЈА
27 НОЋА РАМАЗАНА, драма у три чина с пјевањем. Хрватска ревија, 5/1932, 2. 93–103. (Објављен је само први чин).
ЧОЛАКОВИЋ ЕНВЕР
МОЈА ЖЕНА КРПИ ЧАРАПЕ, брачна комедија у четири чина. Народно позоришле Сарајево, 17. III 1943, ред. Хинко Томашић. Народно позориште Бањалука, 15. IV 1944, ред. Људевит Црнобори.
ЏАЕН САБЕТАЈ
ЕФТАХ, драма. Басанско-херцеговачко народно позориште у Сарајеву, 15. XI 1919. Јеврејска омладина у Бихаћу, 1924.
ШАХИНОВИЋ МУНИР – ЕКРЕМОВ
ДОБРИ БОШЊАНИ, хисторична драма. Слободна ријеч, Сарајево, 2/1932, 38, 11–12. (Објављен је само фрагмент под насловом СУЛТАН ФАТИХ ПРЕД САРАЈЕВОМ).
ШУБИЋ ЗВОНИМИР
СЕОСКА СВАДБА У ОКОЛИЦИ БАЊАЛУКЕ, народни обичај обрађен у облику актовке. Развитак, Бањалука, 5/1938, 11, 340–350.
Пишe: Предраг НЕШОВИЋ