Филип Детелић: Уживам у овој представи

Јесмо ли сви на истом броду?

Јесмо, јесмо, сви осим господина Харпагона. Ту је најзанимљивије када неко открије некакву ситуацију или шансу да се ухвати за задњу сламку, а као што смо видјели овдје, сви то до задњега искористе.

Шкртац, мало другачији од оног из Молијеровог времена, али још увијек актуелан?

И да нисмо убацивали ове савремене форе и пошалице, да је био онај оригинални текст, мислим да би то било довољно актуелно и да би изазвало исто толико смијеха и забринутости и запитаност и над самим собом и над својим ближњима.

Ово је прича и о шкртости, и о љубави и о лицемјерју ….

Да, то једно без другога не иде: једно вуче друго. Мора се догодити нека љубав да би неко био љубоморан да би овај био шкрт око давања своје љубави или новаца. Увијек се тако заплете прича.

Евергрини у дијалозима?

То нам је изгледало згодно. Мислим да сваки има неки свој смисао и да је добро дошао као један додатни коментар на ситуацију на сцени. Све скупа то је добро сјело.

Сатира, колико год изгледала лагана за игру, изазов је за сваког глумца?

Ја волим такав изричај. Ми смо доста млада екипа, брза, забавна, волимо се међусобно, и та енергија се види када смо скупа на сцени.

Брчанска публика је очигледно вечерас осјетила ту вашу енергију…

Јако су нас лијепо подржали, и био нам је гушт да вечерас одиграмо, и надам се да ћемо доћи опет.

Играте слугу…

Да, ја се ту додворавам газди шкртцу због његове кћери. Ту заправо и започиње цијела прича око шкртца. Онда се нађем у далеко већим проблемима него што је он сам мислио.

Колико има импровизације?

Наравно да има мало импровизације, али се доста, доста држимо те добре зацементиране зграде коју смо изградили, па онда ако се нешто ту и тамо догоди, брзо се вратимо на прави пут.

Кажете да уживате у својој улози. Колико је било тешко, од прве пробе па до премијере ући у одијело слуге?

Ми то већ дуго играмо. Пробе су биле јако угодне. Милина је радити са нашом редитељком, од прве пробе до премијере дуго нисмо имали тако угодан процес. Заиста уживамо да играмо ову представу.

Пише: Миљана Ђурђевић

Фото: Дејан Ђурковић