Двадесет година Сусрета позоришта/pozorišta/kazališta дистрикта Брчко Б и Х је важан ЈУБИЛЕЈ за културу једног града, свеукупне друштвене заједнице, заслужује огромно поштовање сваког појединца и обележен је онако како то заслужује. Нормално и примерено јубилеју је да буде пропраћен издавањем књиге о 20 година непрекидног трајања обновљених Сусрета… која је припремиљена и угледала светлост дана. У оквиру врло квалитетног Off програма Сусрета позоришта/pozorišza/kazališta дистрикта Брчко Б и Х синоћ (понедељак, 22. новембра 2021. године) у Дому културе, са почетком у 18:00 сати, уприличено и одржано представљање монографије „ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОБНОВЉЕНИХ СУСРЕТА И СРЕТАЊА”. Аутори значајне публикације су Јаков Амиџић и Срђан Вукадиновић, који су уједно и учесници промоције којом је модерирала Данијела Регоје.
Али, кренимо редом.
Залагањем културних и позоришни делатника окупљених око Аматерског позоришта „Васо Пелагић”, једне вечери далеке 1974. године у дворани тог позоришта (којег више и нема) започело је ново раздобље у позоришном животу овог града и ове Републике. Окупљајући професионална позоришта из Босне и Херцеговине и у равноправном надметању, започела су, нов начин позоришне сарадње. Истовремено, повећало се интересовање за позоришну уметност, тако да су се, после одржавања Смотре, све више стекли услови за заснивање позоришних сусрета …
Дилеме и расправе о томе да ли је потребно позориште није ни било. Култура и уметност су темељи сваког друштва које жели да опстане на правим вредностима. Сусрети су од самог почетка представљали свечаности позоришне уметности израстајући у уважавану манифестацију уметничких достигнућа. Одржавали су се сваке године и били суслика материјалног и уметничког стања позоришта у понајпре републици а касније и шире, а данас у Региону. На истим су се одржавали сви падови и узлети појединих БиХ ансамбала у целини. Већ двадесет година селекционисана позоришта вршила су културну мисију на овим својим Сусретима…, сваке године обогаћивали су искуства, проверавала нивое својих достигнућа и критеријуме. Судећи по наградама које су Стручни жирији доделили, полако је брисана линија између „малих” и „великих” ансамбала: сваки је имао свој тренутак надахнућа и узлета, успелим остварењем у целини или изузетним појединачним дометом.
Преостаје ми још обавеза да овде забележим да су ови позоришни сусрети од првих година постојања тежили проширењу сарадње са позориштима из других Република. Све то условљава и селекцију предства које ће се приказивати на Сусретима. Током свог постојања Позоришни сусрети пружали су могућност позоришним колективима да прикажу своје стваралачке могућности и преко награда и признања стекну већу подршку у својим срединама. Па, ако се значај ових првих Сусрета… мери њиховим доприносом позоришној уметности онда се мора рећи да су они, поред свег другог доброг и корисног што су донели, скренули пажњу на многе обдарене глумце, редитеље, сценографе и друге уметнике о којима се пре постојања Сусрета… у широј јавности није много знало.
С друге стране, и поред тога што ансамбли не остају, на жалост, на Сусретима… све време, већ прикажу своју представу и оду, они су сигурно допринели међусобном упознавању и зближавању позоришта из Региона, јер нису бли ту првенствено због одмеравања снаге, већ и прилике за размену искуства, уочавајући заједничких тешкоћа и договора за њихово савладавање.
Сусрети позоришта/pozorišza/kazališta дистрикта Брчко Б и Х после десетогодишње паузе (рат је!) су поново обновљени 2002. године и одмах показују своју тежњу у смеру једног новог и савременог Фестивала. Са великим успехом хитају напред све до данас. Пуне две деценије.
II
Једном речју, Сусрети значе неразлучиви део културног живота града и Регина и сигурно дали велики допринос његовом квалитетном развоју. Брчко има част да ове године, овог новембра, буде домаћин јубиларне смотре, у години када слави 20-тогодишњицу живота и трајања, када је у правом смислу фестивалски град.
Сусрети… славе Јубилеј са једним охрабрењем: укинути све непопуларне мере због епидемије и јубилеј обележен на најбољи начин – правим уметничким резултатима.
Сусрети позоришта/pozorišza/kazališta Брчко дистрикта Б и Х у протеклих двадесет година, као обновљени Фестивал, су изборили високу позицију на мапи позоришних манифестација у Региону. Брчко није одустало од континуитета и јубиларни, 20-ти фестивал биће одржан. С обзиром на повољнију епидемиолошку ситуацију, град је спреман и за редовне 38. Сусрете позоришта/ казалишта. Мото јубиларног фестивала је „Редитељско маштање бољег свијета!”.
Сусрети позоришта/pozorišza/kazališta дистрикта Брчко Б и Х одржавају се ове године по двадесети пут. Јубилеј вредан пажње и традиције која је зацртала видан траг у културном животу овог града.
Чињеница да организатор Влада Брчко дистрикта није одустали од континуитета Сусрета позоришта/казалишта па ево и ове године, имамо Фестивал, најбоље илуструје колико Град држи до ове културне манифестације и уважава реноме који је у протеклих двадесет обновљених година стекла у Региону. Организација једне овакве манифестације захтева великаи труд и иновације како би сам фестивал могао да се развија и оплемењује кроз неке нове форме. И током ове пошасти када се „много умирало и читало”, у условима смрти, болести, страха и других ограничења Сусрети… у овом граду нису замрла. Сусрети позоришта/казалишта се успешно организују и реализују уз стриктно поштовање епидемијских мера. Живот се увек отима и бори да превазиђе потешкоће и не сведе се само на пуко преживљавање. Културни радници у Брчко дистрикту, успели су да обезбеде нормално одвијање ове јубиларне манифестације уз нове садржаје. Ванредна ситуација је изискивала ванредне напоре и евидентно је да то није био само „узалудни љубавни труд” како каже Шекспир у наслову једне своје комедије. Добро је да су Сусрети…, као насушна потреба сваког човека у овом граду, показали сналажљивост да преброде тешко време и буду доступни публици. Брчко је иначе, веома поносно, што је ова културна манифестација, опстала у тешким и сложеним временима, у којима, на жалост, није оскудевала протекле две деценија.
Када се присетимо у којим околностима су свој нови живот започели Сусрети, и ево, као нови, истрајавају 20 година, Организатори имају разлога да буду задовољни. Сигурно је да увек може више и боље, али с обзиром на ситуацију, морамо сви да признамо, морамо да истакнемо, да су Сусрети пронашли меру, постигли и одржали високи уметнички ниво у условима пандемије. Културно су одговорили свим изазовима. Жеље и могућности су у животу често у раскораку. Не постоје увек могућности да се испрате све идеје и пројекти у. Зато Сусрети… пажљивим одмеравањем сваког корака су се опредељивали за онај квалитет који ће донети бенефит за публику. Завређује посебну пажњу приближавањем оних позоришних садржаје грађанима којима позориште није увек на дохват руке. Сви су жељни „нормалног” живота, посебно оног сегмента који се односи на позоришни живот, тако да ће захваљујући даљим организовањем Сусрета, условно речено „опоравак” истих бити најбржи, најбезболнији и најсврсисходнији.
Град и сви који доприносе културној политици града ће увек максимално и даље стајати уз своје Сусрете…, са жељом да, у временима која долазе, омогуће неометано одвијање овог изузетно важаног сегмента као дела живота. Овај Фестивал је познат по посебној атмосфери, због које је јединсвен у Региону и ове године, она ће бити другачија, али то не значи да неће формирати нешто ново. Прошле године, неки фестивали су безуспешно покушавали да понуде „нову нормалност”. Сусрети… у Брчком су то постигли и они су успешно одржани. Уверен сам у то да ће на овогодишњим Сусретима бити више од тога, јер се боре да се врате на осведочену „стару нормалност”. У овој мини јубиларној атмосфери Сусрети… са радошћу дочекују позоришне стараоце. Радују се унапред њиховим уметничким бравурама и надају се да ће, бар на кратко, уживати у потврђеном гостопримству. Брчанска публика је зрела, промишљена и сигурно ће умети да препозна и аплаузом награди врхунске уметничке домете. Брчанска публика је велика тајна. Потребно је да сви будемо бољи људи. Баш због тога град Брчко и влада Брчко дистрикта препознају значај једне овакве културне манифестације која је од свог оснивања у функцији зближавања и повезивања људи и простора који се могу разумети. Верујем да ће и у будућности, без обзира на околности, то бити пресудно да Сусрети позоришта у Брчком опстану и остану на месту на коме се ствара један свет наде и сарадње отвореног срца.
Фестивал је за 20 година постојање приказао око 160 представа, угостио преко 40 позоришних институција са неколико хиљада уметника и сарадника који су радили на стварању представа које је публика Брчког имала прилике да погледа овде у овом граду и у овом Дому културе.
У оквиру Сусрета… покретута је и реализована богата издавачка делатност: око 30 мнографија о Сусретима… и ауторима, више од стотину публикација о протагонистима из Региона, 12 књига антологијских драмских текстова, 160 примерака врсне публикације зване Билтен (по 8 бројева за сваку манифестацију)…
Сваке Сусрете… отвориле су позоришно-документарне изложбе (више од 50).
Пратећи програм који је израстао у озбиљну конкуренцију такмичарском прораму приказан је публици нешто више од 56 пута. Приближно толико пута је за округлим столом до дубоко у ноћ вођена стручна анализа оног што је виђено на позорници.
Жири који је одлучивао о додељеним наградама увек су представљала најеминентнија театарска имена из Босне и Херцеговине и из Региона.
Двадесет година за један фестивал није ни много, али није ни мало. Међутим, довољно је да се избруси профил фестивала. Круна овог јубилеја је издавање књиге „ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОБНОВЉЕНИХ СУСРЕТА И СРЕТАЊА” која заслужује озбиљније разматрање и критички суд. Добро је да су аутори Јаков Амиџић и Срђан Вукадиновић своју одважност храбро претворили у прави подвиг. А мислим да нису ни имали другог избора већ да зароне у чињенице и подаре нам једно овако капитално дело.
III
Академик Љубомир Симовић, „духовна вертикала културе”, аутор гласовитог дела „Путујуће позориште Шопаловић” написао је чувену поетску „Расправу о позоришту”. Дозвоњавам себи и прилажем је уз овај текст као химну позоришном стваралаштву и најпригоднији допринос свечаном ЈУБИЛЕЈУ: „ДВИЈЕ ДЕЦЕНИЈЕ ОБНОВЉЕНИХ СУСРЕТА ПОЗОРИШТА/KAZALIŠTA”
Љубомир Симовић
РАСПРАВА О ПОЗОРИШТУ
– Шта ће нам позориште,
кад смо боси и голи?
– Шта ће нам глумци,
кад немамо соли?
– Они нам доносе гласове богова,
песме јунака, сијање Златног руна!
– Нама треба гаса,
треба брашна, пасуља и сапуна!
– Они говоре Еврипида и Шекспира!
Може ли тај Шекспир да напуни трбух?
– Шију ли се од тог Еврипида чакшире?
– Пише ли тај Еврипид пропуснице?
– Звецка ли тај Шекспир ко пуна касица?
– Не треба нама Шекспир, већ кобасица!
– Док они глуме, ми гинемо!
– Киснемо пред вешалима! – Кувамо коприву!
– Цвилимо у ступици и ступи!
– Нема нам спаса ни у мишјој рупи!
– Нама су потребне болничарке, а не глумице!
– Куршуми нас стижу и у тврђавама,
у бункерима, у земуницама, под шлемовима…
– А они, Господе…
– Они кроз баражну ватру лете
у мехурима сапунице!
Пише: Предраг НЕШОВИЋ