Срђан ВУКАДИНОВИЋ – Јаков АМИЏИЋ
АНТОЛОГИЈA јужнословенске драме Сусрета позоришта/kazališta I–IV
Издавач: ВЛАДА БРЧКО ДИСТРИКТА
Одјел за привредни развој, културу и спорт
Брчко, 2020.
Драма као књижевна врста се ствара најтеже, квалитетан ДРАМСКИ комад – још и теже. То је аксиом који је, може бити, кодиран још у Аристотеловим књигама.
Да би драмски текст као „уметност опстао у царству метафора и имагинарног света”, он се мора хранити стварношћу. А онда чујемо зле духове да је наш тренутак бивствовања сувише мален, обичан ничим заслужен да буде „наметљив” драмској мисли. Реч је ипак о предрасудама, а не о ставовима. Наш еминентни социолог културе Ратко Божовић пише: „Уметник као рушилац поретка баналности тежи вишем нивоу индивидуалног сензибилитета и вишем нивоу свести. А да би стигао до стваралачке самопотврде, он мора бити слободно биће”. Драмско дело снагом свог стварања, воље и критике колективног мишљења успева да пронађе пут до богате „усамљености” одабраних.
Томе посебно доприносе промоције позоришне литературе. На промоцијама говоре аутори, а и други аутори који имају слуха не само за драмску књижевност, говоре о ауторима. Овакве промоције треба да буду углавном живе, комплексне и непосредне. То је врло практично. Није фора бити конвенционалан, јер то одбија читаоца од литературе. А ради се о литератури посебног слуха, која је недостајућа, о литератури која не наилази одмах на очекивања. За позоришне људе, рецимо, јако је важно како литерарни предложак утиче на оно што се зове позоришна инсценација. Литература је основа театра. Веза литературе и театра је нераздвојива. За театар је литератур оно што је изван облика, увек најбитније …
Издавачка делатност за театар је нешто што произилази из природе литерарног стваралаштва, начина и концепта којим се мисли. Отвaрa комуникацију. Објављени наслови имају уметничку вредност, универзалну и вековну. У томе је успех! У том смислу треба посматрати ствари, јер све има потребу да се прожима. Драмска уметност је јако повезана са свим видовима других уметности. Ако сте драмски стваралац не можете затворити очи пред оним што се ствара у другој области уметности што театарска литература и потврђује. Просто, кад читате, имате пред собом филмску монтажу тог дела.
Можда се о тој литератури код нас мало говори. Због тога су важне и значајне овакве промоције позоришне литературе. Моја прва вокација је театарска и ја желим све што се напише и објави да добије неку другу димензију. Треба препознати ту врсту делатности, у смислу промоције, дати подршку у оном односу колико су ти аутори нама важни за театар. Управо у томе је сврха и смисао. То је и основна замисао у овом послу.
Представљање неке књиге – у овом случају Антологије – оставља се за крај, када je књига одштампана. Зашто? Зато што се најтеже обично оставља за крај. На представљању се мора одбранити Антологија – њена сврха и избор. То често само по себи није проблем јер свако ко приређује зна који су разлози и какав је имао избор. Антологичар зна и како је успео да увери издавача да књигу објави, а сам излазак књиге потврђује његове доказе о сврси таквог издања. Приређивачи АНТОЛОГИЈЕ јужнословенске драме Сусрета позоришта/kazališta Срђан Вукадиновић и Јаков Амиџић су имали овом приликом мало олакшан посао јер услов за одабир је био награђено дрсмско дело на Сусретима позоришта/казалишта. Дакле, није проблем садржај. Проблем је, као и обично, форма. Задовољити неколико нивоа: стручњацима с подручја драме научно утемељити зашто такав одабир, оне „обичне” читаоце уверити да ће им се управо тај одабир доиста свидети, а паметњаковићима доказати зашто само тај одабир. Представљање дежурним злобницима треба одузети све уобичајене аргументе напада, а на крају, али не најмање важно, евентуалним рецензентима, извештавачима, итд… дати довољно корисних података за њихове написе јер им природа посла онемогућује дедуктивни приступ који је пролазио приређивач антологије. Ето, није лако, али како је Антологија ту, прирeђивачи присутни – ево ПРЕДСТАВЉАЊА.
Пред нама/вама је Антологија у 4 књиге – пресек, вивисекција босанскохерцеговачког драмског стваралаштва. У овој Антологији, толико потребној за позориште, нашла су се репрезентативна драмска дела аутора из Босне и Херцеговине, награђена на Сусретима позоришта/казалишта у периоду настајања и почетака овог Фестивала, од 1974. године па до његовог престанка 1991. године због ратних дешавања на овим просторима.
На питање зашто објавити АНТОЛОГИЈУ јужнословенске драме Сусрета позоришта/kazališta I – IV најтачнији и најкраћи одговор гласи: зато што постоји интерес, зато што постоји театар који користи драмски текст за свој рад. Зато што су литература и театар нераздвојиви. И зато што су то писци и ствараоци босанскохерцеговачке драматургије. То значи да позориште овог дела Региона је занимала драма ових аутора. Ова драмска дела су овенчана наградом, ови драматичари су се потврдили извођењем на сцени (неки и више пута) широм Босне и Херцеговине. Интерес је остао несмањен.
Упркос оних који мисле да се драме само изводе а не читају, па их дакле није потребно објављивати, пре сваког постављања драме претходи не само читање него и избор. Управо стога је објављивање драмских текстова упоређивања и избора неопходно и ради драматуршке писмености једног простора. А драматуршка је писменост не само о себи него и о другима – предуслов доброг позоришта.
Дакле, ово је Антологија награђених текстова и није тешко доказати важност оваквог одабира управо зато што су приређивачи само желели да нас упознају не само са новим драмама него и са развојем самих Сусрета позоришта/казалишта. Никако им није била намера да направе антологију потпуно непознате драме или неки „слободно лебдећи” ауторски избор који би био по њиховом тренутном расположењу или доступности драмског материјала. Такви приступи нису незанимљиви сами по себи, али мислим да су корисни једино у ситуацији кад имамо постављену норму.
АНТОЛОГИЈА јужнословенске драме Сусрета позоришта/kazališta која је пред нама, обухвата четири тома у којима су уврштени целовити победнички драмски текстови. Драме су у Aнтологији поређане по годинама добијених награда за најбољи драмски текст.
ПРВИ ТОМ: Дервиш Сушић: ХОЏА СТРАХ, Мирослав Јанчић: БУНЏИЈА, Душко Анђић: ОМЕР–ПАША ЛАТАС и Велимир Стојановић: НИЈЕ ЧОВЈЕК КО НЕ УМРЕ.
ДРУГИ ТОМ: Алија Исаковић: ГЕНЕРАЛИЈУМ, Руди Шалиго: ЛИЈЕПА ВИДА, Горан Стефановски: ЛЕТ У МЕСТУ и Слободан Шнајдер: ХРВАТСКИ ФАУС.
ТРЕЋИ ТОМ: Душан Ковачевић: БАЛКАНСКИ ШПИЈУН, Миодраг Жалица: НЕПРИЈАТНО ИНТЕРЕСОВАЊЕ, Иво Брешан: АНЕРА и Љубомир Симовић: Путујуће позориште ШОПАЛОВИЋ.
ЧЕТВРТИ ТОМ: Душан Ковачевић: КЛАУСТРОФОБИЧНА КОМЕДИЈА, Александар Поповић: МРЕШЋЕНЈЕ ШАРАНА, Душан Ковачевић: ПРОФЕСИОНАЛАЦ и Дарко Лукић: БАШЕСКИЈА, САН О САРАЈЕВУ.
У овом тексту, не желим да препричавам садржај или да улазим у театролошку анализу сваког драмског дела, него само да назначим важност и чињеницу да оваква Антологија има важност и значај у нашем духовном простору. И не треба претеривати у захтевима. Театролошке студије о свако делу и приређивачима треба оставити за неке друге прилике. Антологија драмских текстова награђених и играних на Сусретима позоришта/казалишта је вредност сама по себи због ширења драматуршке писмености и доношењу основне информације.
Није лоше подсетити на то да се ради о изузетно вредним ауторима, о драмама које су позоришно занимљиве за наше позорнице, које су нама ближе јер то значи више прилика за постављање. Дакле, желело се да буде што мање културолошких објашњења у белешкама, односно упознати нас с оним драмама које јесу награђене и значајне, али разумљиве и нама, о основним људским проблемима и сукобима.
Добро је што ће се ове четири књиге јединствене Антологије наћи пред позориштницима. У њима су заступљени само добри и квалитетни драмски текстови те да би било добро да се њима врате театарски уметници региона, а можда добију и инспирацију да неке од њих поставе на сцену.
На крају, али не последње по важности су моје честитке приређивачима Срђану Вукадиновићу и Јакову Амиџићу, али и издавачу ВЛАДИ БРЧКО ДИСТРИКТА, Одјелу за привредни развој, културу и спорт, да људима из театра предоче један значајан сегмент драмског стваралаштва са вишим степеном позоришне уметности. Да нас упознају са именима аутора драмске литературе и њховим награђеним остварењима.
Четворотомна АНТОЛОГИЈА јужнословенске драме Сусрета позоришта/kazališta је врло вредан издавачко–културолошки подухват за витализам Сусрета позоришта/казалиштаза. Као баштиник и интертекстуални дијалог који је посвећен театру и драмском списатељству, за позориште и позориштнике је права посластица …
БРАВО!
Пише: Предраг Нешовић
Фото: Дејан Ђурковић