Босанско народно позориште /БНП/ Зеница на Сусретима позоришта у Брчком два пута је освојило награду за најбољу представу, а прошле године и за најбољи текст. Поносан на успјех свог театра је директор Мирољуб Мијатовић, на ту функцију дошао је у марту ове године, у вријеме пандемије, али и када ово бх позориште обиљежава 70 година свог постојања.
Колико Вам је важно учешће на фестивалу као што је овај у Брчком?
Фестивал у Брчком је, у сваком случају, за БНП Зеница веома значајан управо због награда, али и због тога што БНП Зеница има добре представе које треба показивати и приказивати на фестивалима. Они и служе томе да би позориште видјело како је позиционирано у односу на остала позоришта и њихове репертоарске политике.
У најнезахвалнијем периоду сте преузели функцију директора БНП-а. Колико је то Вама био изазов, а колико је била отежавајућа околност с обзиром на то да сте имали свезане руке за много тога?
Оне су везане и дан данас. На ову позицију, дошао сам почетком марта не знајући шта ће се дешавати, не само у БНП-у Зеница, него у цијелом свијету. Промишљање о репертоару прије и сад је јако тешко. Наша представа ꞌПробаꞌ и говори о нашим страховима, о стресу свих нас који стварамо у позоришту, о нашим обичним свакодневним животима, до оних наших живота које публика очекује да види у ликовима у представама које правимо. Све оно што сада радимо и стварамо је у сваком дану и сату пробе велики изазов. Право да Вам кажем, сви смо у великом страху.
Ово је и година јубилеја за БНП Зеница. Почели сте то на најбољи начин премијером представе „Укулеле Џем“, у режији Дине Мустафића, а по тексту Алена Мешковића. Међутим, и тај јубилеј је остао у сјени ове пандемије.
Наш 70. рођендан обиљежили смо 25. фебруара. Представа „Укулеле Џем“ је једна од наших највећих у посљедњих двадесетак година. И тај наш јубилеј јесте остао у сјени, али опет, обиљежили смо га у том тренутку, мада нам је цијела сезона требала бити посвећена том јубилеју. Али, ето, кренули смо у нову позоришну сезону представом ꞌПробаꞌ.
Овом јубулеју посветили сте и фестивал драме који сте организовали онлајн, у мају.
„Два три дана пред почетак фестивала смо осмислили да иде онлајн и да буде посвећен бх писцима, првенствено драмским писцима. Концепутално га је уредила ове године наша редитељка Лајла Каичкија. Нисмо хтјели да прекидамо фестивал.
Радите на новој представи „Сакати Били“, Мартина Магдоне. На њој ради и гост из Србије. Шта још припремате?
Да, гост је Предраг Штрбац. Већ 15 дана трају пробе, тако да половином децембра, ако све буде у реду, очекујемо премијеру. Припремамо још једну омладинску представу, а од јануара би се на репертоару требала да нађе и једна комедија.
Имате ли поруку за крај овог разговора?
Кулутра нам треба. Кулутра ће опстати све док постоје они који стварају културу, док постоје креативни сарадници, као што су, првенствено у позоришту глумци, редитељи, драматурзи, сценографи, костимографи, сви они који су најзаслужнији да публика види једну позоришну представу.“
Разговарала: Маја Ковачевић
Фото: Маја Ковачевић