У оквиру ПРАТЕЋЕГ ПРОГРАМА Сусрета позоришта/pozorišta/казалишта Брчко дистрикта БиХ одржана је значајна промоција још значајнијег часописа СУСРЕТИ. У новим околностима, у празном телевизијском студију промотери су износили своје импресије, оцене и вредносне судове о овој значајној публикацији.
ЧАСОПИС Сусрети је једина публикацијаje те врсте у Босни и Херцеговини и једна од ретких у земљама Региона. ПРВИ БРОЈ је угледао светлост дана 2018. године као легитимна публикација чији је основни циљ представљање пресека актуелног стваралаштва, како на домаћој тако и на светској театарскoj и књижевној и театарској сцени и од тада до данас из штампе су изашла 12 бројeva. Часопис је пројекат Сусрета позоришта/казалишта Брчко дистрикта Б и Х, али по својој уређивачкој концепцији он је регионалног заначаја, будући да афирмише босанскохерцеговачко културно стваралаштво и уједно га баштини и чува као једину живу уметност.
Концептуално, часопис представља штампану рефлексију Сусрета позоришта/казалишта, и свега онога што су они значили од почетка свог постојања до тренутка штампања овог броја 3–4/2020. Дакле, промоција литературе у свим њеним облицима, представљање домаћих локалних и регионалних писаца и проучавалаца позоришта и књижевности, и увођење младих читалаца у воде креативног стваралаштва били су и остали основни постулати, које ће на достојан начин да промовише часопис Сусрети који је пред вама. Овај двоброј има своју значајност више зато што се појављује у години 20 година Брчко дистрикта. Оно што је култура за ових година успела да помити и да постави на своја права (политичка) места ни једна политичка опција у Федерацији није. О томе је све забелећено у најзначајнијем раду у овом броју аутора Срђана Вукадиновића и Јакова Амиџића: СУСРЕТИ ПОЗОРИШТА/КАЗАЛИШТА КАО МЕТАФОРА БРЧКО ДИСТРИКТА.
Издавачки концепт се темељи на подразумевању веома високих естетских критеријума када је у питању домаћа и преведена белетристика. Један од главних циљева било је и остало настојање да се подстакне промишљање на другачији начин од онога на који се то углавном чинило у не тако далекој прошлости. Генерално узев, у перцепцији домаћег стваралаштва околности су се на том пољу поприлично измениле: књижевна критика је отворенија, рецепције прозе објављују се у високом тиражу, готово без изузетка, прате се светски трендови, и често у најкраћим роковима објављују преводи наслова који су на светском или бар западном тржишту стекли најбоље критике, изразиту популарност или неку од престижних награда. Најважније је то што већина тих великих часописа (или готово сви) отворила своја врата делима домаћих писаца. Много се тога на босанско-херцеговачком културном небу променило набоље, а изгледа да ће се напредак у том смислу наставити и у временима која су пред нама.
Уређивачка концепција ове периодичне публикације (четири броја годишње), почива на информативној, афирмативној и едукативној улози. Кроз информативни сегмент, часопис редовно информише читаоце о свим важним позоришним струјањима у светској драмској и књижевнпј продукцији кроз објавлјиња теоријских текстова. Његов афирмативан значај огледа се у томе што афирмише стваралаштво драмских уметника, али и стваралаца других видова уметничког изражавања, чија дела позориште субилимира кроз своју продукцију. Афирматвност ове значајне публикације видљива је и из сегмента „Драма”, у оквиру којег се објављују драмски текстови драмских писаца светске литерарне сцене а и оних мање афирмисаних. Посебно се води рачуна оних талентованих и вредних драмских аутора из Брчког, који су захваљући објављеним драмама у часопису Сусрети изашли из анонимности и на себе скренули пажњу.
Едукатвна карактеристика часописа произилази из наслова у којима се објављују ставови књижевник стваралаца, критичара, театролога, академских професора и других универзитетских центара региона и света. Едукативност часописа видљива је и у делу његовог садржаја који је у континуитету резервисан за приказе, са акцентима о новим издањима њ значајним за тај део публике. У први план истиче сегмент посвећен сценским, прозним делима насталих између два броја, али нарочито рецепцију актуелних дела локалних стваралаца из Брчког, преплитању књижевности са другим уметностима и науком…
Часописом руководи Редакција на челу са Главним и одговорним уердником Јаковом Амиџићем а најважнију улогу у стратешком промишљању и усмеравању рада има Уредник Жарко Миленић и Редакција часописа у којој се налазе компетентни представници домаће и иностране уметничке заједнице. Посебно истичемо амбицију усмерену ка остваривању већег степена интеракције између часописа и заинтересованих јавности. Проверена чињеница је да Редакција, самим тим и СУСРЕТИ, у свом исходишту имају импликације на свет стваралаштва. Охрабриваће и подстицати све појединце који у нама виде достојне партнере, или могућности да сарађујемо, да нам се јаве. Отворени за сарадњу која доприноси остваривању заједничких циљева а тиме и креативном стваралаштву које нам је у овом времену веома потребно. Верујући да се напредак укупног стваралаштва темељи, између осталог, и на иновацијама и учењу, наш допринос уграђујемо управо у те вредности.
Као посебно важан сегмент у раду редакције Сусрета и његове уређивачке концепције је реализација зацртане идеје о информативном умрежавању институција културе, а све у циљу међуинституционалне, односно продукцијске сарадње, чиме се поспешује бржа размена програма, зближавање стваралаца преко преведених радова, њихово упознавање, размена мишљења, идеја и ставова.
Часопис Сусрети је значајан јер се један део садржаја сваког броја односи на наслове из театрологије и театрографије, чиме доприноси научно–публицистичкој презентацији позоришне уметности. Кроз сарадњу са театролозима и универзитетским професорима већих центара са простора некадашње Југославије, часопис објављује театролошке ставове, есеје, осврте и коментаре на актуелну продукцију, а бежи се његовања култура сјећања, наслови о драмским умјетницима и другим ствараоцима који су својим опусом обележили време и епоху у којем су живели и стварали.
Захваљујући часопису Сусрети, односно Издавачкој делатности манифестације Сусрети позоришта/казалишта, иста се придружила оним значајним институцијама у афирмисању културно–уметничког стваралаштвана на овим просторима. Пројекти издавачке делатности Сусрета позоришта/казалишта значајни су не само због своје афирмације, већ и чувању богате позоришне традиције у овом граду, будући да још увијек нема специјализоване установе за културу, односно позоришни музеј или институт. На тај начин, са једне стране, културно стваралаштво чува се од заборава и протока времена, а са друге – на најбољи начин оно се приближава публици, што је крајни циљ сваке уметности.
***
Немогуће је у једну релевантну свеску сажети непрегледно поље позоришног и књижевног стваралаштва, а не имати осећај да су изостављени бројни значајни аутори и њихова дела, па чак и ако та свеска броји 515 страница; ако се састојала од 16 тематских целина, са чак 77 литерарно вредних прилога. Ипак, ма колико се немогућим овакви напори чинили, они свакако нису узалудни јер сваки допринос расветљавању било којег дела тог непрегледног поља открива његове нове и актуелне просторе, или подсећа на незаборавна имена захваљујући чијем креативном потпису генерације заљубљеника у стваралаштво откривају пространство уметничке дисциплине или пак изнова ишчитавају и тумаче њене вредности.
Највећи део овог броја часописа Сусрети у сегменту БРЧКО, посвећен је управо именима без којих би пејзажи позоришне и књижевне уметности данас били другачији и, несумњиво, сиромашнији. Новим бројем часописа наставља се тежња доприносу уклањању истрајних предрасуда о појму „провинције” као културне категорије а не географске категорије (како ја то лично доживљавам). Неправедно потцењивање квалитетног стваралаштва насталог из љубави у мањој средини могло би се окарактерисати и широм тежњом ка оштром раздвајању главног и споредног. Међутим, управо су главно и споредно у непрестаном животном колоплету, ако никако другачије, онда у оном основном и непорецивом облику у коме се смењују снови и јава. Јер важно и мање важно једно без другога не постоје и сагледавање само једнога од њих, искључивањем оног другог, даје непотпуну, недовршену и осиромашену слику света. И то занемарити значи унапред порећи читаву једну димензију људског искуства. Добра култура је саставни део људског бића, и у великом граду и у мање великом граду, а нераздвојиви је део и стваралаштва, дословно од њених прапочетака па до данашњих дана.
Тако у сегменту БРЧКО посебно се истичу сви објављени прилози: Аугуста ХЕИМЕРА: БРЧКО 1903. ГОДИНЕ; Бошка ЛОМОВИЋА: МОСТ и ДРАГО КУЂИЋ; Мирјане ЂАПО: ЧУВАР ВАТРЕ; Суада БИЛАЛОВИЋА: ЗИДОВИ; Петра РАЈИН ВАСИЋА: САБУРЛИ ЖИВОТ; Исмете МУЈАЧИЋ: ДВИЈЕ ПРИЧЕ ИЗ ИСМЕТИНЕ СЕХАРЕ; Хасибе МУЈАЧИЋ: ПЈЕСМОМ НА ПЈЕСМУ; Џемиле МУКИЋ: ПЛАЦ С УЛАЗОМ, БЕЗ ИЗЛАЗА; Барбаре НОВАКОВИЋ: ШТА ОСИМ и Слађане ЈОВИЧИЋ: СТЕЋАН РОЂЕНДАН.
На крају, у секцији ПРИКАЗИ, часопис је покушао да представи велики број најзначајнијих дела која су настала под босанско-херцеговачким књижевним небом објављених током претходних годину дана. Приказе о књигама Саве ИЛИЋА, Јосе ЖИВКОВИЋА, Милана РУПЧИЋА, Жељке АВРИЋ, Лане БАСТАШИЋ, Ибрахима КАЈАНА, Лидије ПАВЛОВИЋ-ГРГИЋ, Цвијетина РИСТАНОВИЋА, Армина ПОХАРЕ, Сеада ХУСИЋА, Иване ИВИЋ, Маријане МАРТИНЧИЋ, Сувада АЛАГИЋА, Данице ВЛАШИЋ и Зијада КОЊИЋА.
Часописа је ликовно опремљен на високом дизајнерском нивоу. Посебан допринос су одабране фотографијама Марка Матолића које се уклапају у атмосферу комплетног садржаја.
Овај часопис Сусрети, број 3–4 раскошног и разноврсног садржаја одиста оправдано заузима репрезентативну улогу и представља веродостојану вивисекцију домаће и светске сцене, како њеног сценског и списатељског, тако и теоријског сегмента.
Пише: Предраг Нешовић
Фото: Дејан Ђурковић