Реална прича која доноси свакодневницу у БиХ. Има ли свјетлије будућности?
Да ли има свјетлије будућности, то знам колико и Ви. Ја вјерујем да ће је бити, али ова представа то не наговјештава. Али послије сваке апокалипсе вријеме иде даље. Тако да ћемо се, вјероватно, снаћи као и до сада. Човјечанство је опстало толике године, па ваљда ће и сада.
Да ли Вам је тешко било унијети се у своју улогу?
Нисам имао потешкоћа зато што је Муха јако сличан мени. Ја сам пробао свашта у животу, па нисам успио, али сам се на крају пронашао у нечему, а Муха још увијек није. Једина разлика између мене и њега је та што је он доста слабији, емотивнији и то га, нажалост, увијек кочи.
Како је било радити са редитељем Сашом Пешевским?
Необично. Он је јако млад, можда и најмлађи редитељ са којим сам до сада радио и никада нисам имао искуство да радим са неким ко је моја генерација, мој истомишљеник. Тако да је у једну руку било јако занимљиво, јер као да радим са пријатељем, а неке друге ствари су биле мало другачије. Било је тешко ући у корак са њим, али је на крају испало добро.
Рекли сте да имате много заједничког са ликом. Да ли се са Мухом поистовјећује много младих у БиХ?
Већина наше генерације слушало је приче о Југославији, о великом Титу, о одласку на море. Тако и Муха. Он је слушао о некој рок сцени која је владала прије рата, тако да он има потребу да се врати у то вријеме, да живи у доба кад је Питер Грин свирао у Дому младих, а свјестан је да се то не може вратити.
Ова представа нам приказује и сукоб генерација.
Ми који долазимо имамо своје идеје, а старији своје и увијек ће бити сукоб генерација. Старији живе у том добу када је све било лијепо, али ја нисам запамтио то вријеме. Ја живим сада.
Док играте представу, какву поруку желите да пренесете публици?
Желим једноставно да испричамо причу која говори о проблему и те старије генерације, а и млађе. Немам неку посебну поруку. Ово је једна од ријетких представа у којој ја уживам. Дешава ми се да публика након представе прилази, посебно она млађа и да ми говори да се препознаје у лику Мухе. Значи да смо постигли неки ефекат.
Пише: Дејана Крстић
Фото: Дејан Ђурковић