У Градској галерији, смјештеној у брчанској Вијећници, уочи званичног почетка 36. позоришних сусрета уприличена је казалишно-позоришно документарна посвећена Светозару Ћоровићу, Иви Војновићу и глумцима Адему Чејвану и Руди Алвађу књижевним и глумачким великанима јужнословенског простора, као и Јосипу Лешићу театрологу и позоришном и филмском режисеру. У ствари, ради се о пет изложби које су постављене на једно мјесто чији су аутори Срђан Вукадиновић и Јаков Амиџић.
Отварајучи изложбу, Срђан Вукадиновић је нагласио да се већ дуги низ година уз Позоришне сусрете у Брчком уприличују сјећања на великане писане ријечи и глумишта који су дали велики допринос театру. Зашто је ове године избор пао на ову петорицу великана, Вукадиновић је појаснио да су поводи за изложбе годишњице ових аутора: вијек је од одласка Светозара Ћоровића, деведесет година од одласка Иве Војновића, деведесет година од рођења Лешића и Алвађа и 30 година од смрти Адема Чејвана.
Имамо два писца – Светозара Ћоровића и Иву Војновића, два глумца – Адема Чејвана и Руди Алвађа и једног зналца теорије и праксе, Јосипа Лешића, који је по вокацији режисер, али је теоретичар и који је повезивао теорију и праксу, појаснио је Вукадиновић и додао:
„Ћоровић је из чувеног мостарског тројца, заједно са Дучићем и Шантићем, који се бавио урбаним животом и приповиједао о херцеговачком крају. Његови текстови су играни у свим позориштима у Региону. Са друге стране Иво Војновић је сентиментално везан за свој Дубровник. Јосип Лешић је значајан и као режисер и као теоретичар и историчар позоришта.
Глумац Адем Чејван иза себе има читав сценски низ улога и остварења, прије свега у Југословенском драмском позоришту у Београду, Крајишком народном позоришту из Бање Луке и Народном позоришту у Сарајеву.
Руди Алвађ је глумац који је скројен по мјери гледалишта. Овај пута имамо одличан спој од два аутора с краја 19. и почетка 20. вијека, два глумца који су дали велики печат театру на овим просторима и једног режисера који је више био теоретичар и историчар театра на чему му морамо бити веома захвални јер спада у малу групу која је поред режије нешто и записала и оставила нам у насљеђе.
„На тај начин“, каже Вукадиновић, „настављамо да документујемо јужнословенски културни простор, јер су Сусрети у Брчком јужнословенски фестивал, или, како то кажемо, домаће драме – а овдје је домаће јужнословенско”.
Изложба докумената о овим великанима, која је постављена у градској вијећници, ће дати снажан печат овогодишњим Сусретима, за које први човјек фестивала, Јаков Амиџић, каже да ће бити сигурно најбољи задњих година и да је селектор Владо Керошевић одлучио да публици у Брчком доведе најбоље представе од којих ће неке по форми бити мало различите од оних из пријашњих година.
Пише: Миљана Ђурђевић
Фото: Дејан Ђурковић