Na regionalnim 35. Susretima BiH pozorišta/ kazališta u Brčkom Miodrag Krivokapić fascinatno je odigrao ulogu Oca u Matešićevom komadu “Ničiji sin”, u izvedbi Beogradskog dramskog pozorišta. Na moju molbu da uradimo razgovor za Bilten Susreta, pred brojnim novinarima uoči održavanja Okruglog stola, Krivokapić, jedan od najvećih glumaca u regionu, samo je uz prijateljski osmijeh kazao … pitaj, pa ćemo vidjeti šta će ispasti …
Vaš lik u predstavi je onaj koji nosi, žargonski rečeno, ali taj lik je simbol cijelog tog društva o kome se u predstavi govori, našeg današnjeg društva koje živimo već tri decenije. Lik je u suštini negativac i savršeno je pogođena metafora onih ljudi kojih su puni ovi naši prostori. Otac je maher manipulacije?
Nisam igrao dugo vremena jer sam mislio da sam završio sa kazalištem, pozorištem. I onda se pojavio ovaj tekst Matišića. Marko Misirača mi je ponudio ulogu, mada sam ja prije toga vidio film koji mi se jako dopao mada je film nešto drugačije. Više je koncentriran na momka i na njegovu sudbinu, a s pravom. Ali mislim da je ovaj komad izvanredno sastavljen, da je Matišić to sjajno napisao, to može da se prati na više nivoa. Ako hoće neko krimi-priču da prati, može da je prati, i to raslojavanje jedne familije, cepanje. Stvarno ima tu momenata kao u Strindbergu, Ibzenu, a meni je stvarno bila velika glumačka provokacija ovo da radim jer je taj Izidor neviđeni (osmijeh) manipulator. To je čovek, mislim, nek političari oproste, ali to je paradigma političara, ja mislim. Čovek koji koristi svaku mogućnost, to je preletač, prevrtač koji je kad je trebalo kao mlad biti u Partiji to i bio, pa onda naiđe MASPOK, pa valjda pod uticajem te žene građanke on se preobrati u jednog nacionalistu velikog, pa onda i robijaš, što mu kasnije dobro dođe. Naravno, to je izuzetno inteligentan i obrazovan čovjek, inače budala ne može to da radi, a on se stvarno fantastično ponaša u svakoj situaciji. On čak pristaje uz sve to što mu se dešava, oni koji su videli komad znaju to, on pređe preko svega toga, preko neverstva žene, čak i stradanja tog Sina za kog misli da mu je sin, čak zloupotrebljava to što je on ratni invalid. Jednostavno ništa mu nije sveto ne bi li se dokopao komada vlasti svoje. Meni je bilo neverovatno zanimljivo studiozno se baviti takvim jednom karakterom. Nisam nešto slično nikad igrao, možda i jesam ali ne mogu da se setim, tako da mi je ovo bilo baš onako izazovno i mislim da smo napravili jednu vrlo čvrstu predstavu koju, vidim, i ovde su je fino primili. To isto fino prolazi i u Begradu. I drago mi je zbog tog jer mislim da je važno da se ova priča čuje, da publika dođe, da bar na tih 300-400 ljudi predstava ostavi utisak. Ja znam tamo ima i suza, i tako, nije trud bio uzaludan.
Bez ikakvog podilaženja i patetike može se izreći kvalifikativ da ste Vi jedan od najvećih glumaca na ovim prostorima, nemate slabe uloge ili slabe tačke u lancu vaše višedecenijske uspješne i zapažene karijere, mnogi teatrolozi, a i ja lično to mislim – vi imate glumačku harizmu i onda, kako se glumac vašeg kalibra priprema za uloge ovakvih likova, glavnih uloga?
Znate šta ću da vam kažem, meni je najbitnije da me neki komad inspiriše. Da u meni probudi entuzijazam i želju da dođem, da stanem na scenu. Nije jednostavno stati na scenu, tu je 400 ljudi. Čovek što je stariji to nekako mu teže pada i ja to nisam ranije razumevao moje kolege starije glumce. Pa sam shvatio nekako to i ja sad. To je nekako kao da se pojačava taj osećaj odogovornosti, ali … Ovaj komad me je potakao, eto, da posle pet godina pauze imam premijeru, da sam poželeo da ispričamo tu priču i da pomognem tom mladom reditelju odličnom Marku Misirači. Meni je bilo zadovljstvo da radim ovo. Čak sam ovaj komad pretpostavio jednoj televiziji, čak i jedan film je otpao zbog ovoga, jer znate … u teatru se desi da se pomakne termin i onda vam se sruše tako te neke kockice okolo. Ali nije mi žao, nije mi žao, drago mi je.
Biografija
Glumac Miodrag Krivokapić, rođen je 22. 04. 1949. godine u Peći, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Akademiju za kazališnu i filmsku umjetnost (AKFU) – odsjek glume, upisao je u Zagrebu, i diplomirao 1975. godine. Iste godine postao je član dramskog kazališta Gavella, gde je ostao dvije godine, a potom prelazi u Hrvatsko narodno kazalište (“HNK)” u Zagrebu i ostaje do 1986. godine. Od te godine je slobodan dramski umjetnik. Pored Gavelle i HNK igrao je u teatru “&TD” u Zagrebu, festivalima: Dubrovačke ljetnje igre, Splitsko ljeto, a kasnije na Subotičkom festivalu, festivalu Budva – grad teatar.
U Beogradu je igrao u Narodnom pozorištu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Beogradskom dramskom pozorištu, Atelje-u 212, Centru za kulturnu dekontaminaciju, Zvezdara teatru. Dugo godina je igrao u okviru projekta teatra KPGT na scenama u Splitu, Subotici, Banja Luci, Kruševcu …
U Italiji (Ðenova) u “Teatro di Ðenova” ostvario je ulogu Kuvara u Brehtovoj predstavi “Majka hrabrost”.
Najčešće je igrao klasični repertoar: Šekspir: “Otelo” (Otelo), “Kralj Lir” (Kralj Lir), “Hamlet” (Klaudije), “Ukroćena goropadnica” (Petrućo), “Tit Andronik” (Aron), “Ričard III” (Bakingem),… Molijer: “Don Žuan” (Zganarel), “Tartif” (Orgon), Sofokle: “Antigona” (Kreont) ; Alfred Žari: “Kralj Ibi” (Kralj Ibi) ; Beket: “Čekajući Godoa” (Poco) ; Kalderon de la Barka: “Život je san” (Bazilije) ; Čehov: “Ivanov” (Ivanov)…Igrao je u mnogim predstavama rađenim po Dostojevskom, Brehtu, Vebsteru, Fordu…
Igrao je u brojnim predstavama po tekstovima domaćih autora:
– Dušan Kovačević: “Lari Tompson-tragedija jedne mladosti” (Stefan Nos),
– “Doktor Šuster” (Branko Bezdan)
-Aleksandar Popović “Baš bunar” (Manasije Vrcelj)
– Dušan Jovanović “Karamazovi”
– M. Krleža: “1918 ili pijana novembarska noć”
– “Kristofor Kolumbo” (Kristofor Kolumbo)
– “Banket u blitvi” (Barutanski)
– Slobodan Šnajder: “Kamov smrtopis” (Kamov)
– Držić: “Dundo Maroje” (Dundo Maroje, Tripče.
Snimio je oko dvadesetak igranih filmova, oko trideset TV drama, desetak TV serija.
Ovjenčan je nagradama:
– “Sterijina nagrada” za ulogu Kamova u predstavi “Kamov smrtopis”
– Nagrada “Car Konstantin” za ulogu u filmu “Virđina”
– Nagrada za najbolje glumačko ostvarenje za ulogu Karla na festivalu “Joakimfest” u Kragujevcu 2007. godine.
Živi i radi u Beogradu.
Razgovarao: Suvad Alagić
Foto: Dejan Đurković