U predstavi „Neprijatelj naroda“ u izvedbi Makedonskog narodnog teatra Skopje, talentovana glumica Darja Rizova utjelovila je lik kćerke dr. Tomasa Stokmana.
Darja, opet si gost na brčanskom Festivalu, ovaj put u predstavi pisanoj po tekstu Henrika Ibzena. Može se reći da je ovaj klasik jako aktuelan i danas, da je toliko dodirnih tačaka iz onoga vremena sa sadašnjošću.
Veoma mi je drago što sam ponovo u Brčkom, po drugi put. Velika je čast učestvovati na ovom Festivalu koji je mnogo lijep. Prije dvije godine ovdje sam dobila nagradu za najbolju mladu glumicu. Stvarno mi je bilo jako drago kada sam čula da ponovo dolazimo u Brčko. U vrijeme pred koronu radila sam u Zenici i Sarajevu, tako da je Bosna moja druga kuća i tako se baš i osjećam kad sam ovdje, kao kod kuće. Na ovom tekstu se počelo raditi negdje 2020. godine pred koronu. Ova tema zagađivanja vazduha, vode i svi ekološki problemi jako je aktuelna ne samo na Balkanu već i šire. Bilo je puno posla na samoj adaptaciji i prevodu teksta, odnosno da se približi današnjem vremenu. Glavna poenta je bila da se prikaže aktuelnost problema iz Ibzenovog vremena, odnosno da su bezvremenski. Ovo je ansambalska predstava naše matične kuće, velika smo ekipa i puno se radilo. Onako kako smo predstavljeni u predstavi, kao familija, tako smo i privatno svi kao porodica. Radili smo mnogo predstava zajedno, mnogo dobro se znamo. Bitno je bilo da ispratimo glavnu tezu i pošaljemo pravu poruku publici. Predstava se dosta igra, bili smo na mnogo festivala i uzeli nagrade što je mnogo lijepo za nas.
Glumiš Petru, kćerku doktora Tomasa Stokmana, čovjeka koji se bori za pravdu a na kraju ispada neprijatelj naroda. Lik ti je mlada nastavnica, slika i prilika svoga oca borca za pravdu koja mu je možda i jedina prava podrška. Ibzenovi ženski likovi su precizni, tačno znaju šta hoće, a šta neće. Kako ti je bilo spremati ovu ulogu?
To je bila ustvari glavna poenta. Rekla sam ovo je copy paste, tatina kćerka zadojena njegovim stavovima i razmišljanjem. Slobodoumlje, da se boriš za istinu i pravdu. Željela sam da donesem na scenu mladu buntovnu djevojku, borca. Ustvari, sve ono što treba da predstavlja mlada generacija koja treba da se bori za svoje stavove i svoje potrebe. To mi je bila neka prva pozicija.
U predstavi smo čuli da je glupost najveći neprijatelj naroda, da narodu fali mentalne higijene. Kakav ti stav imaš na spomenuto kao mlada žena društva u kojem živimo? Da li se možemo izboriti za nešto danas?
Svako od nas je pojedinac i bori se za sebe da nađe svoje mjesto pod suncem.
Kakav je bio proces rada sa kolegama?
Već 11 godina radimo zajedno na raznim projektima, družimo se i privatno i moglo bi se reći da već znamo kako ko diše. Bilo je prekrasno i preradosno što smo uradili zajedno i ovu predstavu.
Da li ima i improvizacije tokom izvođenja predstave na sceni?
Normalno, to je živa materija. Zato i jeste teatar, to je magija. Nije sve striktno tačno, mora biti nekada i improvizacije, slučajne glume.
Ovo je treća godina zaredom kako je festival u Brčkom prerastao u internacionalni. Gostovala si prve godine, i evo sada 2024. godine. Kao glumica šta više preferiraš, savremeni ili klasični tekst?
Predstava s kojom smo bili prve godine je moja druga predstava na savremeni tekst koju sam radila. A sve drugo što sam igrala su klasici. Sada u Skopju radim savremeni tekst makedonske autorke, koja je otprilike moj generacija. Interesantno je kad je tu živi autor da vidimo s njim kako i šta.
Možeš li reći još kakva je energija bila večeras, šta si osjetila, i da nam to uporediš sa prvim svojim nastupom u Brčkom?
Za mene je bilo isto, ako je ekipa dobra i imaš dobru predstavu, vjeruješ u to, onda si radostan i sretan i to je dobro.
Piše: Sanita Jerković Ibrahimović
Foto: Dragan Deanović