Џана Џанић у улози Нине у представи „Неће бити смака свијета“ каже да је изнова, па опет изнова, било утјешно подсјећати се да је човјек ипак веома јак, да може поднијети више него што мисли.
Џана Џанић је рођена 1987. године у Тузли. Дипломирала 2011. године на Академији драмских умјетности Тузла у класи професорице Селме Алиспахић. Чланица глумачког ансамбла Сарајевског ратног театра САРТР постаје јануара 2020. године. Учествовала је на бројним интернационалним театарским фестивалима и добитница је неколико индивидуалних глумачких награда :Најбоља млада глумица на 29. и 30. Сусретима позоришта/казалишта у Брчком, Најбоља млада глумица на 12. Фестивалу бх драме Зеница, Ардалион за најбољу младу глумицу на 18. Југословенском позоришном фестивалу Ужице, Награда београдске Политике «Авдо Мујчиновић», Најбоља млада глумица на 7. Фестивалу глумица у Коњицу, Специјална награда за глумачко остварење Живифест у Живиницама.
И, ево је поново у Брчком у улози Нине у представи “Неће бити смака свијета”.
Прича о породици, али прича прије свега о много бола?
Ово је заиста једна болна прича, првенствено што се ту ради о дугим и болним породичним разговорима. Сигурна сам да смо сви имали те дуге и страствене породичне разговоре гдје се износе све карте на сто, гдје се изрекну потискиване ствари, и у праву сте, неминовно је да то много боли.
Лугоњић каже да су глумци много допринијели овом тексту. На који начин?
Ја вјерујем да сваки живи човјек доприноси, не само свакој изговореној ријечи, него и даје вриједност предметима и оном што је неопипљиво. Текст је изузетно инспиративан. Рекла бих да је ово глумачки текст са јасно издиференцираним карактерима. Ја играм Нину која је дошла да се суочи са својим оцем након дуго година изненађена је са његовом болести и води дуг разговор са сестром у нади да ће пронаћи разлог да остану заједно.
Има ли излаза из таквих ситуација?
Наравно да има. Све док човјек дише нада се. Треба само пронаћи заједнички језик и корак по корак. Ако не предузмемо кораке онда нећемо ни наћи излаз. Човјек мора да буде активан да би пронашао неки излаз. Па и у овој причи.
Свако понаособ у овој породици преживљава своју бол, која је за њих равна смаку свијета?
Десило се по неколико пута сваком од њих. Ове појединачне боли сваком од њих нису једине. Они су доживјели трагедију, изгубили су мајку. Нини је одузето дијете и све је то за њих смак свијета.
У овој причи излаз се назире у породици и јединству и подршци коју само породица може пружити да ли сам у праву?
Да, то је корак ка заједништву.
Сцена је оскудна. Вас троје сте на сцени и сва пажња публике је усмјерена на вас. Ви сте успјели да играјући лик Нине пренесете сву бол коју она осјећа. Када сте прочитали овај текст јесте ли се плашили како ћете изнијети сав терет лика који вам је додијељен?
Морам признати да ми није било једноставно. Доста је терета на леђима карактера којег носим. И негдје је она кроз свој живот морала да такође научи да се носи са њим. Тај карактер је написан и ја сам морала да га оживим. Хватала сам се за заједничко и пуштала сам је да ме води кроз ово што ми је непознато.
Као млада глумица учествовали сте на сусретима у Брчком и добијали сте награде за најбољу младу глумицу и вјероватно вас лијепо искуство веже за овај град.
Волим га због разних ствари, волим га због Саве, волим га због Бекима Серјановића, због Фестивала, због пријатеља и једноставно све ме лијепо веже за Брчко. Овдје ми увијек буде лијепо.
Пишe: Миљана Ђурђевић
Фото: Дејан Ђурковић