Представу Народног позоришта Сарајево „Балкански шпијун у Сарајеву“ режирао је Сулејман Купусовић, један од највећих умјетника које је Босна и Херцеговина имала. Његов допринос позоришту и култури јасно је видљив и кроз дјела која је оставио и за себе, али и кроз награде које је добио. Сулејман је у Народном позоришту Сарајево провео 40 година.
За Народно позориште Сарајево режирао је представе Краљ Лир, Проперције, Бјеснило, Браћа Карамазови, Велики везир, Хрватски фауст, Југословенска антитеза, Дупло дно, Роман о Лондону, Хасанагиница, Просјачка опера, Мајка, Кидај од своје жене, Дервиш и смрт, Ханка, Тврђава, Легенда о Али-паши, Балада о Омеру и Мерими, Хамлет у селу Мрдуша Доња или Хамлет зна што народ не зна, те оперни пројекти Хасанагиница, Набуко у Сарајеву.
“Народно позориште и сва босанскохерцеговачка позоришта, као и театар у цјелини изгубили су колегу, заљубљеника у умјетност позоришта, великог професионалца и једног од посљедњих позоришних режисера те генерације у БиХ”, саопштено је из Народног позоришта Сарајево након његове смрти.
Осим позоришних представа, режирао је и неколико телевизијских драма и серија, а аутор је и позоришног хита “Женски турбофолк бенд”, који изводи ансамбл сарајевског Камерног театра ‘55.
Режирао је у позориштима широм бивше Југославије, а представе у Купусовићевој режији гостовале су и у Мексику, Гватемали, Француској, Њемачкој, Шпанији, Турској, Мађарској, Румунији, Бугарској, Шведској, Италији, Аустрији.
Добитник је многобројних награда на националним и међународним позоришним и телевизијским фестивалима.
Купусовић је на телевизији реализовао десетак драма, неколико серија, те велики број документарних и музичких програма.
Његове колеге кажу да се Купусовићев одлазак осјети у позориштима, али да, на срећу, сјећање на њега траје кроз представе које је режирао.
Није се устручавао јавно критиковати босанскохерцеговачко друштво, а био је и познат по својим изјавама које су често наизалиле на осуде у јавности.
“Смијешно ми је кад видим да је неко данас министар културе, сутра пољопривреде, а прекосутра директор Дома здравља”, једна је од Купусовићевих изјава које су често изазивале оштре реакције јавности.
Сулејман Купусовић је рођен 7. априла 1951. у Кладњу, преминуо у Сарајеву 15. аугуста 2014. године.
Дипломирао је позоришну, филмску, телевизијску и радио режију на Академији позоришне и филмске умјетности у Загребу 1974. године, а филозофију и компаративну књижевност на загребачком Универзитету. Специјализовао је позоришну режију у Варшави и Кракову 1986. године.
Пише: Дејана Крстић
Фото: azra.ba