Живот је смијех и театар; научи се или да глумиш
(Глумом озбиљност да гнаш!) – или пак подноси бол.
Палада ,Александријски песник, IV столеће п. н. e.
Синоћ су у сали Дома кулуре, у ванредним условима због вируса COVID–19, без присуства публике, сјајним позоришним трактатом ЗЛАТНО ДОБА у извођењу Народног позоришта Републике Српске отворени 37. Сусрети позоришта/pozorišta/kazališta Брчко дикстрикта БиХ. У нашој тренутној позоришној муци, Брчко представља јединствен пример – како се већ 46 година, тридесет и седми пут, ентузијазмом и посвећеношћу одржава позоришно училиште, са увек постојаним М на почетку те речи! Град од оснивања подржава свој Позоришни фестивал, који увек подсећа да је једино стварно богатство, богатство душе. Истовремено, ово је јединствена прилика да град, као увек до сада, покаже отвореност и гостољубивост Брчака и њихову опредељеност да подрже културу и вредности које су темељ сваке заједнице која жели бољу будућност.
Сусрети казалишта/позоришта БиХ у Брчко дистрикту, традиционално су отворени 19. новембра 2020. године, и организирани су у складу с епидемиолошком ситуацијом и препорукама Кризног стожера за заштиту и спашавање. Биће приказана сва догађања предвиђена у оквиру такмичарског и пратећег програма. Снага Сусрета у Брчко дистрикту је и у ресурсима са којима раполаже (инфраструктурни и људски), али и у верности публике, која је ове године онемогућена због епидемиолошке ситуације да га верно прати и подржава.
Важно је да се фестивал одржи и то не само због континуитета и традиције, чињенице да он постоји већ 46 година, већ због једне суштинске ствари, једног ужасавајућег термина „нова нормалност” јер он ништа не значи. Не постоји нова нормалност, постоје само нормалност и ненормалност. Ми живимо у свету ненормалности и морамо учинити све да се вратимо у нормалност. Са овогодишњим фестивалом дајемо поруку и то је важно и на оном симболичком нивоу да се стане на пут причама по кулоарима да су позоришта и фестивалска организовања легла заразе. Она то никада нису била кроз читаву своју историју. Позоришта су била места слободе, слободе мисли и говора, уметничке слободе а, наравно, и критике неких патолошких појава друштва и времена у којем та позоришта егзистирају. То је оно што ће позориште увек и бити.
Публика не сме са страхом да долази у позориште, зато су организатори поштујући све могуће мере предострожности обезбедили ТВ преношење такмичарских представе у термину од 19 сати и 30 минута сваке такмичарске вечери. Сва друга догађања такође биће емитована са малих екрана за све љубитеље позоришта. Сви актери свих програмских догађања биће такође заштићени: раздвојено седење, обавезно ношење маски, и апсолутно све што је у моћи Организатора. Организатор се извињава свима онима који су желели, као и толико пута пре, да присуствују извођењу представама у сали, а управо због околности произашлих из пандемије не могу, на крају, због сопствене сигурности и угрожености свог здравља.
Према пропозицијама основне карактеристике овогодишњег Фестивала се не мењају, с тим што је директору, уместо селектора, програм предложило Конзултантско вијеће. Тематска или боље речено идејна нит која повезује све ове представе врло је јасна: наша се позоришта/kazališta опсесивно баве питањима слободе и идентитета, покушавајући проширити свест да као друштво морамо исказати више разумевања једни за друге и да смо, када одбацимо све слојеве наслеђених, одабраних или наметнутих (колективних) идентитета, по својој рањивости и крхкости, по оним најљудскијим импулсима, сличнији једни другима далеко више него што то мислимо. Мото под којим се одвijaju XXXVII Сусрети позоришта/ казалишта је:
„Позориште и ми у временима кризе: настанак театра, положај глумца, нестанак човјека”.
Фестивал се одувек критички односио према стварности у којој егзистира и представе које се селектују морају полемисати са светом и људима о проблемима који нас све тиште. Представе рађене са живом енергијом из чега произлази нова и свежа естетика и ангажованост. Овогодишња селекција даје Сусретима подстицај у борби против губљења људскости, али и подстицај да јавно говоримо о проблемима који од људи праве марионете залажући се за неку нову стварност. Одабир представа за ове Сусрете позоришта/казалишта је усмерен првенствено према квалитету представе а не према специфичним естетским концептима и поделама на модерно-класично.
А ове године фестивалска сала је празна и ова чињеница одређује и посебну атмосферу фестивала. Велики број младих онемогућен је да присуствује представама као и округлим столовима који су такође готово увек били добро посећени, чини готово јединствени пример фестивалског догађања не само у Босни и Херцеговини него и у регији.
Снимљено позориште је нова уметничка форма, при чему доводи до рађања једне нове, специфичне виртуелне блискости, нематеријалне ритуалности. Јер, ритуал је, од настанка позоришта, битан појам у објашњавању његове суштине, који подразумева идеју окупљања и заједништва групе људи на једном простору, колективно дељење доживљаја, катарзе. Епитет уметничка завређују само случајеви врхунских снимака, где је видљиво присутна улога видео-редитеља.
Паралелно са глобалним рађањем ове форме online (онлајн) позоришта, снимака представа (у последњих десетак година су се развиле друге, посебне форме позоришта), рађа се и његова критика. Критичари у свету су почеле да пишу осврте на ове снимке, истичући сложеност њиховог вредновања. У тексту о онлајн представи „Мудра деца” Краљевског позоришта у Јорку, угледни британски театролог Алекс Сирц, написао је: „Позоришна критика сада значи критика филма.”
Ово онлајн позориште данас, дакле, представља нову, особену, глобално веома праћену медијску форму, насталу на основама старог доброг позоришта. Она између осталог подстиче сећања на прави театар, будећи снажну чежњу за прошлошћу, за телесношћу, за животом пре короне који ће, надамо се врло брзо, постати ново-стари живот после короне.
Да ли је ова одлука заправо доказ очајања позориштника који су се, ево, одрекли могућности да, играјући пред публиком, осете „дах публике”, па је тако глумачки ангажман сведен на пуко „појављивање на телевизији”, или је пак ово само још један од апсурда које, показало се много пута током историје, театар тако страсно воли? И од кога, такође је потврдила повест, заправо живи.
Све више је опасног пропагирања како је посета позоришним догађајима опасан ризик од заражавања, већи од окупљања на изборима, у трамвајима, аутобусима… Пуни трамваји, пуне теретане, пуни сплавови, а само у позоришту се мере квадрати не размишљајући о дуготрајним последицама одсуства културе које води ка губљењу људскости. Да би Сусрети напредовали не сме се дозволити стагнација већ морају се у континуитету, из године у годину, одржавати и уводити нове садржаји и програми који ће им доприносити развоју.
У такмичарском делу на репертоару Сусрета позориштa/казалишта биће изведено осам представа из земаља јужнославенског говорног подручја: Б и Х, Србије и Хрватске. Сусрети ће се одржати без присуства публике уз директан пренос на локалној телевизији.
Стручни жири Сусрета који ће пратити извођење и оцењивати представе радиће у саставу: Неџад Ибрахимовић, Славен Кнезовић и Горан Дамјанац. И Жири публике ће такође донети своје награде за представе позориштима из БиХ у такмичарском програму.
И на овим 37. Сусретима оба жирија ће доделити вредне награде према својим оценама. Наградни фонд је исти као и претходних година. Између осталог, бит ће додељена награда за најбољу представу у целини „Златна статуа вијећнице и града Брчког”, награда за најбољи драмски текст босанско–херцеговачког савременог писца, Статуа „Златно перо“, награда за најбољу режију, сценографију, костимографију, глумца и глумицу, и друге.
У нади да смо сви добро размислили ЗАШТО, КАД И КАКО СМО ИСКОЧИЛИ ИЗ ЗГЛОБА надам се да ће Сусрети допринети томе да се ОВО ВРЕМЕ ВРАТИ У ЗГЛОБ и да ћемо престати са ћутањем без обзира због чега ћутимо.
Можда није ни био потребан COVID–19 да бисмо схватили да за Сусрете позоришта/pozorišta/казалишта свакако НАДА ПОСТОЈИ.
Срећно упркос корони!
Смрт корони – слобода позоришту!
Пише: Предраг Нешовић
Фото: Freepik/Internet