Razmatrajući višestruke puteve moderne teorije drame, Rejmond Vilijems na jednom mestu označava pojam pozorišne konvencije kao skup uslova pod kojima su se autor, izvođači i publika dogovorili da se sretnu kako bi se predstava mogla održati. Dramatičar, glumci (uz njih ovde spada i reditelj) i publika, dodaje zatim Vilijems, moraju se saglasiti da je određeni način komuniciranja prihvatljiv – ali jedan važan deo tog saglašavanja mora da prethodi pozorišnoj predstavi. I, upravo ova poslednja propozicija predstavlja „kvaku“ zbog koje na sceni (pro)padaju mnoge dobro smišljene dramske inovacije, ili se u blato manira srozavaju mnoge grandiozno zamišljene sinteze.
Međutim, Boris Lalić, autor komada „Mirna Bosna“, koji je na Festivalu, u režiji Saše Peševskog, izveo kompaktan, duhovit i ubedljiv kvartet glumaca Kamernog teatra 55 iz Sarajeva, izbegao je na samom svom dramatičarskom početku pomenutu opasnost, i to na najbolji mogući način. Najpre, aktuelnu socijalnu situaciju – čitljivu na sličnom nivou u svim ex-uu državama – artikulisao je u podrugljivo-potresni sklop događaja koji izbegava sve uobičajene zamke naturalističke „socijale“, ali i melodramskog rasplinjavanja likova. S druge strane, komička zaigranost, od gega, preko ironičnih obrta zbivanja, do dijaloga na granici apsurda, nijednog časa ne biva lišena empatijskog sloja – i to ne samo potresnosti okolnosti, ili dirljive nesavršenosti likova, već ni one dubinske dimenzije saosećanja koja tako dramski efektno briše moralističke granice između dobra i zla.
Jer, to što se Lalićevi Riza, Šapka, Aleksandra i Boki marginalci s društvenog dna – čitaj: zastupnici više od trećine današnje populacije u našem okruženju –izdižu, nakon odluke da počnu „valjati“ marihuanu na malo, od pokornih i bezvoljnih žrtava tranzicije u male preduzetnike kriminalnog tipa i time u skoro zadovoljnu i ponovo funkcionalnu porodicu, nije samo – iako je i to već značajan uspeh za prvo dramsko ostvarenje – obrt koji omogućava dinamična izmenjivanja/stapanja satiričke ozbiljnosti i komičke čarolije. U sadejstvu sa diskretnim, tačnim i dinamičnim rukopisom reditelja Saše Peševskog, glumci Feđa Štukan, Vanesa Glođo i Davor Golubović, predvođeni sjajnom Gordanom Boban, pokazali su na efikasan, decentan i savremen način kako se ona Vilijemsova konvencija mora pažljivo i maštovito raščiniti, kako bi ponovo postala teatarski vitalna.
Reditelj Saša Peševski kaže da se ”Mirna Bosna” nalazi na granici između kriminala i poštenja, između tragedije i komedije, a da je najbolje opisuje podnaslov ”komedija preživljavanja”.
Piše: Svetislav Jovanov